Čovek sa gigantskim spolovilom, Paladin je za njega malo dete. Naziv je nastao zbog afričke životinje čiji Boban u erekciji ovako odokativno čini 30% celokupne mase.
- Kakav je bio Miki sinoć? hehehe
- Sad mi je jasno zašto ga zovu tapir, kucala sam na guglu, pola životinja, pola kurac. Jedva sam preživela. Taman kad pomislim da će da ispadne iz mene i da prestane da mi češe bubrege, on zađe još dublje, čini mi se da mu kobas ima dži pi es i mogućnost da se izvija ko zmija.
Na prvi pogled, sve deluje idilično, još jedan plavo-beli frižider sa utisnutim logom poznate industrije zamrznutih proizvoda u lokalnoj radnji na periferiji grada.
Takvi frižideri imaju svoju životnu priču. Ali, za razliku od onih centralnih gradskih sladoledžijskih frizova, on nikada nije imao samo jednu ulogu niti je bio onako upicanjen zajedno sa suncobranom i kantom za omote, u istim plavo-belim bojama industrije. Društvo mu uvek pravi kartonska kutija smokija koja imitira mesto za odlaganje đubreta. On nikad nije zaključan, jer nema ko da ukrade od lokalnih pijanaca što bleje ispred i verno stražare. Cigani se ne računaju, manjak odlazi na otpis. On je i astal na koji se redovno kače pakle cigara, obrisi sa dna pivskih flaša, prašnjavi laktovi umornih fizikalaca kada se vraćaju sa štele dok otvaraju apatinca 0,6. I naravno, u tom frižideru nisu samo sladoledi. Tu se hlade piva, kisele, koka-kole, smrznuto povrće i mešavine, čokolade, napolitanke, a od sladoledžijskih specijaliteta, tu su samo oni najjeftiniji i oni najskuplji. Jer oni jedino i idu. Nema srednje klase u žestokim predgrađima.
Old skul svetinja matoraca 60-tih i 70-tih. Sve im diraj, ali Radio Luxemburg, Mileta Lojpura i naravno Džaju, ne nikako. Ne spominji.
- Eeeeeeeeeeeeee, kad sam ja slušao Stounse na Radio Luxemburgu…
- Au kevo, šta mu je, opet se nacirko?
- Pusti ga, sad smo došli sa slave. Izigravao je Tozovca celo veče, pa mu treba ventil...
Nakon što voditelj to izgovori, radi očuvanja mentalnog zdravlja bi trebalo urediti da se TV automatski ugasi na sat - dva.
- Ženo, gasi TV sad sledi obraćanje.
- Čije? Šta?
- More gasi ga ili ja skačem kroz prozor!!
- Neka, promeniću kanal.
- Skočiću.
Marija Petrović.
-Sa 11 godina u leksikonu koji kruži kabinetom fizike u lokalnoj OŠ označava Srleta kao slatkog,hihi. ( Srle puši,ima četiri keca na polugodištu i priča drugarima da će ćale da ga vodi na kurve ako da gol za petliće Grafičara za vikend protiv Balkana i to na Mirijevu)
-Sa 14 godina se kara sa Srletom na eksurziji u osmom razredu (ona prva eksurzija što nije izlet nego ima i jedno noćenje).Pre toga je pomešala simeks pelinkovac i siti vodku,napila se i povraćala po hodniku.Videla ju je profesorka mate i onda se uplašila jer joj ćale i muž od profesorke rade zajedno.
-Sa 16 godina vara svog trenutnog dečka Baneta Gedoru sa nekim likom na splavu.Bane Gedora saznaje sa svojim drugarima iz kraja/sa severa/sa juga
prebija dotičnog nesrećnika štanglom ispred Srednje Mašinske a Marija dobija svoj prvi šamar punim dlanom.
-Sa 18 godina definitivno raskida sa Banetom Gedorom jer ovaj ide u zatvor no pre toga uspeva da svojoj kolekciji lakših telesnih povreda doda i ožiljak od ugašene pljuge na sisi.
-Sa 19 godina drugi put abortira.Miću Felnu je mrzelo da ode do trafike po kondom i mislio je da je onaj što je dobio na bir festu prošle godine ,kad je išao da bije neke pičke što su mu cimale drugara, ispravan.
-Sa 20 godina se udaje.Peva Esad Plavi.Bilans slavlja od 2 dana,14 tuča,78 šavova,7 polomljenih šoferšajbni.
-Sa 22 prvi put beži kod roditelja sa klincem.Joca Pijuk zove pijan,preti da će se ubiti lekovima,govori da nikad neće više,da će pre ruku sebi da odseče nego da joj priušti još jedan bekend slajs u vrat jer nije bilo piva u frižideru.
-Sa 24 prvi put zadržana u bolnici.
-Sa 25 drži za ručicu klinca koji već treba u osnovnu i još jedno bebče u onom kengur sranju što se kači o vrat,rukuje se sa Veranom Matićem dok joj facu prekrivaju one kockice što stave kad priča neki pajdoman iz Drajzerove i apeluje na državu da izdvoji još para iz sredstava poreskih obveznika da bi se pomoglo slučajevima kao što je ona, koji su dale životu i zajednici sve a oni njima ništa.
Sinonim za majku svih najeba. Danonoćno crkavanje od posla za nešto minimalno.
Izraz se pojavio u zadnje vreme posle navike vrlih nam vlasti da se asfaltira samo, jedino i isključivo pred izbore. Ranije se zeznu, pa opale koji asfaltić i u toku godine, ali sad se dešava da namerno obustave sve radove do pred izbore. Tako da se dešava da 11 meseci putari bukvalno ništa ne rade, a onda u par dana pred glasanje ih pošalju da bukvalno lete i asfaltiraju sve živo što dotad obilaze. A većina radnika koji asfaltira je na minimalcu svejedno... Onda, naravno, i ne mogu da stignu sve da urade...
Ekstremniji primer je Aleksinac gde je jedna ulica u centru grada stajala neasfaltirana par dana kraće od pune godine jer su čekali izbore...
E sad... Ako u međuvremenu bukvalno vozila propadaju u zemlju, šta da se radi...
Svakodnevna bračna podjebavanja.
- Šta si udrkana tako?
- Ma ništa, posvađala sam se s mužem.
- Jel nešto ozbiljno?
- Ma jok! Redovan seks, rekao mi da sam debela! Onda sam ja njemu oplela po porodici...
Stari naziv Srba sa južne strane Save i Dunava za Srbe mahom iz današnje Vojvodine. Naime, još od Arsenija III Crnojevića kada se veliki broj Srbalja preselio iz naše divne zemlje koju je harao i zlostavljao Turčin u zemlju gde su zlostavljali Švaba i Madžar, Srbi iz Pašaluka su one iz Monarhije počeli zvati prečanima. Jer su preko, logično.
Ali, Srbi ne bi bili Srbi kada ne bi bili zavađeni. Prečanin je automatski bio kvazi-Srbin jer nije iz stare srpske svete zemlje za koju su krv dali sveti knez Lazar, Stefan Nemanja itd. Jeste poreklom, ali nije živeo tu. On je bio samo austrijski sužanj, naprafemisani fićfirić koji oteže kad priča i izgovara razne germanizme i hungarizme, umesto kao svaki pravi Srbin turcizme koji uopšte nije bio rob, nego samo nepovlašćen sloj koji je, istina, trpeo najjači zulum na svetu.
A prečanima je mnogo pucao kurac. I sami sebe su tako nazivali ponekad. Oni su jebali Ukrajinke koje nisu morali da uvoze jer su već bile tu, jeli slovački kulen i mirna Bačka! ...i Srem i Banat.
Srbi u Vojvodini su sve do Drugog svetskog rata bili veliki Srbi, a onda tek kasnije nastaje ideja o separatizmu. Postoje legende da su počeli da ih kuju oni najokoreliji prečani koji nikada nisu voleli Srbijance a veruje se da je na čelu masonskog prečanskog lobija bio veliki majstor, slobodni prečanin Čanak.
1805. godine u Smederevu:
Prota Mateja: Đoko, došao neki Ivan Jugović da te vidi.
Karađorđe: Šta 'oće, koekude?
Prota Mateja: Došl'o veli da ti pomogne.
Karađorđe: Nabijem ga na kurac, gde je sad dolazio kad trebam da poziram Višnjiću za pesmu... 'Ajde uvedi ga.
Ivan Jugović: Dobar dan želim, gosn Petroviću, moje ime je Ivan Jugović, dolazim iz Sombora, ja sam škaf i želio sam...
Karađorđe: Šta more?
Ivan Jugović: Škaf.
Karađorđe: Pričaj serbski, Jugoviću mamin tiću.
Ivan Jugović: Pa sad ne znam kako vi ovdi to zovete, mi kod nas to kažemo škaf... Ja sam prava učio.
Karađorđe: Dobro, koekude, nije sad to toliko ni bitno... Reci ti meni, golube, što s' ti doš'o?
Ivan Jugović: Pa znate ta ja sam hteo da vam pomognem oko vođenja ove naše nove mlade države. Vi sad kao Srpski pašaluk tražite autonomiju, to se sad priča po Jevropi, pa sam ja hteo da vas uvedem u neke tekovine modernih država i kako uopšte treba da izgleda državni aparat koji...
Karađorđe: Je li, Mato, šta priča ovaj?
Prota Mateja: Nemam pojma... Prečanska posla.
Karađorđe: Je li, prečanine, hoćeš ti meni da kažeš šta hoćeš ili ja da podmazujem kolac?
Ivan Jugović: Pa ja, ovaj... Ja sam doš'o da Vama služim, kneže nad knezovima!
Karađorđe: Hehe tako te volim. E jes' vas vospit'o Švaba svaka mu čast! Evo ovako ćemo: ti ćeš, koekude, da budeš ovde sekretar od ovog našeg Praviteljstvujuščeg sovjeta, vi što ste učili škole se razumete u ta pisanija. Imaš socijalno, topli obrok, staž, sve, znaš kako je, državna firma...
I da, ne treba da ti napominjem da mnogo volim madžarske kobasice i bermut, koekude, to se podrazumeva ako hoćeš pos'o...
Uviđavan, ljubazan. Govori mirno, sa pokroviteljskim osmehom i pogledom koji uliva bezgranično poverenje.
Sve razume, sve shvata, sa svim se slaže. Njegova saosećajnost nema granica.
I gazi preko živih ljudi.
Kafedžija konobarici:
- A jel sine, a de si ti juče na poso?
Ona, zaprepašćeno:
- Ali, čika Ljubo, pa prekjuče sam majku sahranila! Pa i vi ste bili...
- Znam, sine, znam. I bijo sam. I nek joj je laka zemlja. Ama, sine, to mene ne vrši poso. Nema plate za juče. I nemoj više tako, kad te moli tvoj čika Ljuba...
Tražiti stvar na svom mestu.
- Majstore, gde nam je ključ 10?
- Milojice, gde je Inzagi?
- U ofsajdu.
- Dabome, dakle?
- Dakle u setu sa ostalim ključevima?
- Logično.
Dijagnoza gustine ambijenta.
Kada neopipljivo postane opipljivo. Kad se okruženje uozbilji, usiri i spremno je za rezanje na kriške. Kada nastaje borba za iznenada očvrsli vazduh.
- Ko ti je ova na telefonu? Ova Cilka? A?
Baba prekide mačevanje pletećim iglama.
Otac prestade da iskašljava. Pas ispusti kosku na laminat.
Napetost se mogla seći nožem.
- Pa to mi je sestra od strica, bebo.
- "Sestra od strica"? Mogao si da se malo više potrudiš!
- Ovaj... Od davno zaboravljenog ćaletovog starijeg brata iz Moldavije. Je li to šuriken, bebo?!
-----
Gusta magla: može se seći nožem. Ruralni objekat. Miris žita. Mladost, mjesečina ko dukat žut... I seksualni naboj se može seći nožem. Meki dodiri.
:Nešto kasnije:
- Dinooo, nahrani li više tu jagnjad, bolan?
- Stižeem, baboo. Zbogom, Aska, uvijek ću te se sjećati.
Dečko je glup ko zadruga i parovi zajedno, ne ispušta telefon iz ruku, ko da se sa njim rodio, niko ga ne voli, svi ga podjebavaju, čak mu se ni rođena majka ne javlja u javnosti, ali mu je generalni direktor rođeni ujak, pa ajde da ga negde stavi, da bilo kakvu platu prima i namiče za penziju, kad ne bude tate, mame i ujaka.
Danilo: Lažeš da je mali Dragan Dijabola počeo da radi kod vas u firmi?!
Radovan: Pa jebiga, generalni mu ujko, morao je negde da ga uklaviri. U upravu ne može, providno mnogo, u pogon ne sme, da se mali ne isakati na nekoj mašini... na kraju mu dao da radi na garaži.
Danilo: I šta radi tamo, leba ti?
Radovan: Ništa, sedi u onoj kućici, čačka telefon po ceo dan i diže rampu kad neko naiđe.
Danilo: Pa je l bar to radi kako treba?
Radovan: Jok...
Fudbalskim žargonom, žena naročito pasivna u krevetu, koja kao da je zadovoljena prikazanim pa sad krade vreme letargično iščekujući taj oslobađajući poslednji zvižduk pa da zapali cigaretu i put tuša.
- Kućeš sad?
- Odoh časkom do ostave, neku letvu da nađem, da mi posluži k'o poluga kada te budem okretao na stomak. Hoću da probamo jednu novu pozu. He-he.
Merna jedinica za lakoću. Ne može lakše. Kako sama kesa ukazuje na lako, tako je značenje ove reči usmereno na nešto što se obavlja sa lakoćom..
- Stefanee, jel si položio sociologiju?
- Ma to je kesa, naravno..- Koliko dižeš na benču?
- Brate, 120 kila kesa za mene.
