Da su ostale u Amerikama, sve bi bilo OK, ali nisu, jebi ga.
Prvo su bacali bombe na nas, a sada su počeli preko svojih kanala da bombarduju umove naše dece svakojakim retardirano-mongolidnim sadržajem, koji će ostaviti duboko veće posledice po nas od bombardovanja. Finansirane od gej-biber lobija, ove serije imaju za cilj da u umove dece usade dve ideje:
1. Gej je ok. Ako niste gej, budite barem metro, kao Džastin, što u prevodu znači:
gej. Ovo se odnosi na mušku populaciju.
2. Idiotizam koji je svojstven samo Amerikancima. Oba pola.
Serija k'o serija, pomisliće čovek, ali nije tako. Ove serije su karakteristične po odsustvu bilo kakvog smisla za humor, a nazivaju se humorističkim. Povrh svega pokušaji humora su sve samo ne komični, a prirodnija je koalicija Srpske Napredne Stranke i Demokratske Stranke, od njihovog osećaja za prirodnost u glumi.
Glumi se bez osećaja, bez stila, na halabuku. Ponavljamo jedan isti fazon milion puta, kao što su radili Englezi u svojim serijama. Niste vi Englezi, pa da može da vam prođe Gud Mouning, i da svaki put bude podjenako simpatično i smešno, kao prvi put kad si ga čuo.
Najiritantnija od svega jeste ta neka rasna ravnopravnost, pa se u seriji mora naći jedno crnče, pardon, afroamerikanče, jedno indiče, jedno japanče. A ovi beli su svi isti, Džastini u pokušaju, (da ne kažem vonabi, pu pu pomeri se sa mesta).
Posledice koje će se videti u budućnosti... Ma u kakvoj crnoj budućnosti, pre neki dan su su u Beogradu okupili fanovi Džastina. Eto vam ih posledice, a biće samo gore, jer bolje ne može da bude. Samo vi dajte deci da gledaju ove gluposti, i daleko ćemo dogurati sigurno.
- Tata vidi!
- Stani sine! Ne bacaj govna u ventilator!
- Ali to rade Amerikanci na TV-u, kada sin baci govno u ventilator cela porodica se smeje i kaže sada smo Afroamerikanci. Hahahahaha. :baca:Definicija je napisana za MizanTrofy!
Reč koju koriste žene pri obraćanju drugim ženama, obično iz zavisti i u pokušaju potcenjivanja. Mrzi vas, ali neće da vas nazove pogrdnim imenom da ne bude očigledno.
- Vidi kakvu mi je lepu tašnu kupio Milan!
- Dušo, ja sam istu videla na lokalnoj deponiji jutros.
Najčešće ih koristimo pri prolasku kroz paukovu mrežu pokušavajući da je skinemo sa lica. Posle toga obično sledi ''Jebem ti mater'' ili jednostavno samo mlataramo rukama kao pod dejstvom nekih opojnih droga.
Postaje univerzalno merilo muškosti kada ženska osoba zamoli nekog dečka da ga otvori. Nijedan neće odbiti, ali će svakom koji pristane prvo proći kroz glavu "Daj Bože da nije zaribao." Prodoran i tup zvuk uspešnog otvaranja šibera, osim što će da izmami poglede svih prisutnih u busu, takođe će i u muškarcu da izazove osećaj trenutno nenadjebivog alfa-mužijaka.
Primeri izveštačenih podela koje za cilj imaju da se problematični faktori grupišu u jedan skup.
- Kad je moj deda išao u školu, učio je da smo mi u Evropi, ćale je učio da smo u Južnoj Evropi, ja sam učio da smo u Jugoistočnoj Evropi a moj sin je učio da smo na Zapadnom Balkanu...
- A unuk?
- On uči da je u Kanadi.----------------------------------------------------------------------------------
- Kume, čuo sam da razmišljaš da prodaš onaj tvoj voćnjak na Jugoistoku.
- Da, ali kad bi nekako moglo da ne prodam sve nego samo onaj deo pod šljivom, od nje nikad ništa. Ne znam šta sve nisam probao ali to mi uvek istruli, a ostalo voće lepo napreduje kad ga prskam nekim američkim špekcijama.----------------------------------------------------------------------------------
- Svi đaci sa ukorom pred isključenje neka sednu u zadnje dve klupe sa desne strane da ih stalno imam na oku.
Sasvim normalno pitanje koje mortus pijani domaćin postavlja drvoredu tuja dok, nalakćen na jednu od njih, baca peglu.
Drvo se na drvo oslanja.
Ono što pomislite kada vidite devojku koja izgleda prelepo.
"Brate, zipa onu malu crnku preko puta. Bomba! Ali verovatno je neka kurva".
"Auuu bre, ma ne škodi, život bih joj dao da mi upropasti, samo da budem sa njom".
Srpski filozof i lingvista.
Dositej je nasledio od oca ogromno imanje sa dvesta stabala zlatnog delišesa. Planirao je kad jabuke sazru da veći deo proda na pijaci a dvadeset džakova da ostavi da se njima hrani do sledeće berbe, ali se ispostavilo da su sve do jedne bile crvljive i to mnogo, čak ni pitu od njih nije mogao da napravi.
Dositeja su tada često viđali kako šeta svojim imanjem i jadikuje:
"Cervi, cervi, što mi učinjajše cervi od moijeh zlatnejšijeh delišesjah, kudade se dade moje blagojedenije?"
Novokomponovani, pomodarski izraz. Još jedan u nizu izraza koji koriste nabeđeni pripadnici kvazi džet seta da bi podvukli razliku između sebe i običnih smrtnika. Najčešće se, naravno, može čuti iz usta polupismenih pevaljki i svakojakih glumičica, TV voditeljki i ostalih javnih ličnosti koje misle da će tako zvučati sofisticirano i moderno.
Jer, zaboga, pa nisu one valjda tamo neke ženetine obične, pa da „ imaju decu ” . Ne, one ne rađaju decu, ne menjaju usrane pelene, ne brišu noseve iz kojih izlaze litri i litri slina, one ne brišu povraćku sa poda. One se „ostvaruju kao majke ” .
Daniella Živadinović,
bivša kafanska pevaljka iz Jabučja Donjeg, a sada ponosna vlasnica dva splavarska hita i jednog neurotičnog potomka muškog spola :
„Da, ja sam uspešna mlada žena... ostvarila sam se i kao umetnica, i kao supruga i kao majka... (Dušane, ne guraj čika novinaru prst u oko) ... Ove godine izlazi moj novi projekat, materijal je već spreman... (Dušane, videćeš ti tvog Boga kad ode ovaj) ...Da, kažem vam, moj život je sada kompletan otkad sam se ostvarila kao majka... Još samo da kupim novog kućnog ljubimca, prethodnog smo nesrećnim slučajem pojeli za Božić... ”
Kada se hrana zaglavi u dušniku i izazove gušenje, kaže se da je otišla "upreko".
Baba: Nemoj da ležiš dok sišeš tu bombonu, otiće ti upreko.
Priroda ne bira ni mesto ni vreme, sve njoj ionako prinadleži. Ne jebe ljudske premere, nazore i zakone, pa nema ni vajde grcati za kontrolom i razumom.
Jer mačke se pale kad otopli, a ne kad okreneš list u kalendaru.
Dakle, opusti se, rodiće malina, pašće sneg, stiže tetka iz Crvenke. Džaba listaš vozne redove, doći će kad dodje. Ako dodje. Viša sila boga ne moli, bato. Zato je na koncu i svejedno, iznenadiće putare, svaki put. A putar je ipak samo čovek, rab, mali, glup, grešan i nesposoban da predvidi i najizvesnije.
—————
- Rale peti je mart već, šta ako sam ipak trudna?
- Koliko kasni?
- Ulazimo u sedmi dan…
- Prvo lakše malo sa množinom, drugo, šta zna pička šta je februar, nije vešmašina da je isprogramiraš da pušta boju po belom, sunce ti blesavo. Ne nabijaj mi tenziju svakih trijes dana ljubim te.
Osoba koja u sredini sredine nađe sredinu. Osoba koja nit smrdi nit miriše i koja se najbolje oseća kada je potpuno neprimećena.
Ali ona ima svoje mišljenje, koje glasi: "Tako je".
Termin skovan u Bosni tokom perioda ’91.-’94. koji se odnosi na privatizovanje pokućstva, automobila, mašina i bele tehnike iz napuštenih kuća čiji su vlasnici pobegli pred naletom rata. Plaćkanje nije nužno vezano za nacionalnu osnovu, više je strvinarenje i lešinarenje onoga što je ostalo od strane onih što su ostali. Obično je najveći plen imala paravojna formacija koja bi „oslobađala“ dato mesto, a neretko su to bile i one komšije koje su odlučile da ostanu i dočekuju „oslobodioce“. Pred kraj rata i početkom ’95. kada su neki počeli da se vraćaju kućama krenula je druga runda plaćkanja – ultimativno strvinarenje do gole koske: skidala su se vrata i štokovi, prozori i stakla, poklopci za šahte, garažna vrata, kapije i tarabe, kako bi se kuće koje su koje su ogoljene u prvom krugu sada koliko toliko pokrpile i učinile dostojanstvenim za život. Nešto obazriviji su nastojali da plaćkaju po tuđim i daljim selima, kako bi smanjili šansu da budu provaljeni.
- Gledam nešto komšo, kad si nabavio ovu vitrinu?
- Pa ima par godina. Što pitaš?
- Nešto mi poznata, imao otac u mene sličnu takvu.
- A je l’? A dobro, starija je to građa, dosta popularno ranije bilo.
- Da, da baš tako. Kao što je bilo popularno držati lovačku pušku u vitrini i okrbati ivericu na tačno 21 cm iznad ladice.
- A?
-Imam ja takvu baš lovačku pušku od pokojnog oca. Šta kažeš da je donesemo da vidimo da li štima kad se postavi? Pa ako štima da ti kompletiram kolekciju?!
Lihvarski mozak, koji pamti tačno u paru ko mu je i koliko dužan.
A: Evo ti onih 200 dinara što sam ti bio dužan.
B: Ti si meni dužan 202,50 dinara!
A: Gde bre nađe ta 2,50 dinara?
B:Eeee, keš memorija!
Trenutak u kome individua postaje tragač. Situacija, a i sama osoba, sazreli su dovoljno da se na svetlost dana iznese pitanje koje je toliko dugo, čini se vekovima, dušu izlagalo žeđi gargantuovskih razmera. Pitanje koje ne mora nužno doneti odgovor, ali oslobađanje da.
Ljubio sam usne sa kojih med kaplje,
i sanjive oči gde se čežnja krije,
slušao sam brezu dok jablanu šapće..
kum: Joooj pjesme, kume jel čueš?
kum: Čuem kume, čuem.
Polomicu čaše od kristala
počupaću bokore od lala
otkinu...
kum: Muzika stoj, stani! Jebemu miša, dves godina slušam ovu pesmu, šta su koji kurac jebeni BOKORI ?!
ciga1: Kume dušo, bokor ti dođe nešto kao grm, s tim što je lepo aranžiran i često ima neku religioznu konotaciju.
ciga2: O glup si cigan li si, šta si? To o čemu ti pričaš je ikebana, nikako bokor. E, a bokor nastaje grupisanjem komplementarnih kultura, najčešće ozimih.
ciga3: Da, to bi bio bokor, kada bi bokori bili topijarni polegli četinari, što si ti upravo opisao. A šta su bokori? Pa bokori su od lala. Pa kaže..
Kad već nema snage, moći
da mi vrati dane, noći
kad sam jah'o vranca, ata
sto đerdana trg'o s vrata...
Glumatanje i lažno moralisanje. Skrinsejver. Ovamo k'o Sloboda Mićalović, a ustvari kvačilo golfa dvojke.
- Znaš... Ja ne volim da mi glođu sisu prvo veče, nikad ne dam u guzu, mrzim da nosim tange i nisam neki ljubitelj društvenih mreža.
- Šta misliš da odemo mojim privatnim avionom na večeru u Milano?
- Milano?! Evo ti moj insta, pogledaj u kojim ti se čipkastim gaćicama najviše sviđam, večeras jebeš nakon što ti isisam crne misli!
- U dupe?
- Podrazumeva se.
