Smejanje nekadašnjim problemima

Znak starenja, prolaska dužeg vremenskog perioda, zaboravnosti..
Odlika ljudi da se nakon nekog vremena smeju nečemu što ih je pre mučilo. Danas deluje smešno, i neverovatno zbog čega smo se nekada nervirali. A onda shvatiš koliko je vremena prošlo, i bude ti žao..
I ostaneš tu gde jesi, da se boriš sa nekim sadašnjim problemima, i sekiraš zbog nekih drugih stvari..

- Sa 7 godina sam dobio prvu jedinicu, i nisam znao kako to da kažem roditeljima - bojao sam se batina. Pokvario sam digitron, i mislio sam da je to veliko nedelo, i trudio sam se da to sakrijem ili izbegnem krivicu po svaku cenu. Plašio sam se starijih grubijana, i izbegavao ih po svaku cenu..
- U sedmom razredu je već došao problem sa bežanjem iz škole, neopravdani, u osmom prvi veći izbor - upisivanje srednje. Ubede te kako tada biraš svoj put, kako si sada odgovoran..Brige oko toga da li ću se uklopiti, srednjoškolske tuče, ukor, bežanje sa časova, sakrivanje prvih pijanstava, problemi sa prvim devojkama.
- U devetnaestoj izbor faksa, pad na prijemnom, sledeće godine konačni upis, studentska besparica, brige oko traženja novog stana, vijanje uslova i upisivanja na budžet..Traženje prvog svakodnevnog posla, opet uklapanje, nadrkani šefovi koji se trude da te zajebu za pare, devojka koja nije dobila..
- U trideset petoj deca koja su već malo porasla, kredit, briga oko sredstava za život, decu, ženu, kuću, sebe..Dečiji pubertet, trudiš se da ih dobro vaspitaš, da im predstaviš život, prave ti probleme koje si ti pravio svojima..
- U pedesetoj zdravlje polako prestaje da te služi, brineš za decu, porodicu, kredit se još nije otplatio, u šezdesetoj žališ što nemaš pedeset, u sedamdesetoj što nemaš šezdeset..
U sedamdeset petoj shvataš da si sada pred krajem svog života, sedi, nemoćni starac kojeg izdaje snaga. Čini ti se da te svi polako zaboravljaju, prijatelji polako odlaze na večni počinak, i ti čekaš kraj.
Gledaš slike, sećaš se davnih vremena i godina što su prošle, svega onog lepog, i ponekad onog što te je nekada plašilo, mučilo i oduzimalo ti nerve, i shvataš da se oko toga nije trebalo puno uzrujavati..

"Mnogo čega smo se plašili, a nije trebalo - trebalo je živeti".
Ivo Andrić