Ракија која има већу сентименталну вредност него квалитет. Не кажем да нема квалитет, напротив, такве ракије су у већини случајева најбоље али то није пресудно у тренутку кад је изнесеш пред посебног госта. Ако се тај имало разумије у обичаје онда мора да зна да код домаћина ужива велико поштовање. Наравно овим актом, домаћин са сигурношћу придобија поштовање госта и његову велику захвалност.
Мада наравно, код домаћина који и нису претерано поштени зна се задесити да се у галону на коме пише "Шљивовица 1994/1995" нађе прошлогодишња ракија.
-Оћемо л' куме звекнут' по једну?
-Ма немој сад куме, други пут ћемо...
-Ма нећеш ми од куће отићи док не попијеш! Радо! Дај 'вамо ракију!
(Пошто Рада доноси ракију) - Вид' ове моје луде жене! Ма не износи се та брља пред кума! Одо' ја куме по ракију, сачекај ме ту...
(доноси ракију у плетеном галону)
-Ево је куме, крушка, двајес' и пет година стара! Покојни стари пек'о...
-Хвала куме, ето, ја сад не знам шта би' рек'о, чиме сам ово заслужио?
-Ајде куме, не причај свашта, па није кум дугме!
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Волем ракију, чак и ону суботичку што помреше они момци од ње ономад. И даље мислим да је за то крива количина а не квалитет ракије.. :)
+++
Море бит..
Не ваља се ни са чим прећериват... ;) Хвала за крст...