Od kad je sveta i veka, do negde 1970.-ih godina 20. veka, na našim prostorima, u brak se uglavnom ulazilo, čim dečaci odrastu i postanu momci (20-23 god. starosti) i malo i sazre, i devojčice stasaju, sazre i formiraju se u devojke (18-23 god. starosti). Mahom se ženilo / udavalo sa partnerima iz istog staleža, i to, u velikoj meri, onim kojeg roditelji odaberu svojoj deci, iz porodice po volji roditelja mladenaca. Kad se trebalo stupiti u brak, roditelji bi se dobro raspitali o porodici, sa kojom bi se potencijalno sprijateljili. Raspitali bi se o porodičnim naslednim bolestima, imetku i reputaciji, kao i o samoj prilici, potencijalnom ženiku / mladi. Ako je mladoženja u pitanju, ova pitanja bila su neizbežna: Kakav je čovek, drug, radnik? koje je škole završio? Je l' služio vojsku? itd. Ako se radi o mladi: Kakva je devojka osoba? Je l' vredna? je l' domaćica? Da nije neka lujka, polovnjača? Itd. Ne treba posebno isticati da su devojke / žene morale biti nevine pre stupanja u svoj (prvi) brak. Tokom novog veka, mladenci bi se viđali nekoliko puta pre stupanja u brak, a u baš stara vremena i nemilostivim prilikama, gotovo i da se nisu viđali pre dana venčanja. Takvi brakovi trajali su i po pola veka. Poslednje generacije ljudi koje su stupale u ove starinske brakove, behu rođeni 1930.-ih, 1940.-ih i tokom prve polovine 1950.-ih godina 20. stoleća. Znatan deo rođenih tokom II polovine 1950.-ih i rođeni tokom 1960.-ih godina, počeli su napuštati tu tradiciju, te stoga behu revolucionari u borbi protiv ovih starih stavova o braku i običaja, koji behu produkt jakog konzervativnog patrijarhata i društvenih normi. Bilo kako bilo, starinski brakovi naših baba i deda, brakovi naših starih, od starina do naših starina (starijih predaka), pa i naših roditelja, starijih od '50.-ih godina, dobrim delom (p)ostaše sinonim za ljubav, razumevanje, trpeljivost, kvalitet i dugovečnost.
- Nekad su se stvari pravile da bi trajale, poput starinskih brakova.
Amin!
To se bas sada odvija pred nasim ocima u Indiji. Bolivud vec pola veka promovise taj takozvani "love marriage", pa se malo po malo i tamo desava. I normalno, poceo love marriage, poceli i razvodi, otislo sve u kurac.
'70.-ih godina, upravo tako samim tim.
Dogovoreni brak iz istog staleža? Romantika, nema šta. Žena nema financijske mogućnosti da se odvoji pa tolerira, to jest, trpi. Argumenti se temelji na to me da muškarac kaže ja sam rekao i ženo umukni. Kakva dubina odnosa. Samo rad i podizanje djece. Jedino zajedničko što imaju su mjesto stanovanja.
Ma jeste, ima i toga, ali ja sam se više fokusirao i mislio na brakove naših prababa i pradeda, rođenih krajem 19.-og i početkom 20.-og stoleća, i baba i deda iz 20. veka, rođenih 1920.-ih, 1930.-ih i 1940.-ih godina, i o njihovim naslednicima i padu institucije konzervativnog braka. O padu institucije savremenijeg braka ćemo nekom drugom prilikom.
Uglavnom, kako god okreneš, najbolje su živeli ljudi rođeni 1960.-ih i tokom prve polovine 1970.-ih, što se tiče bračnog života jer je sad to tema, u vezi sa mojom defkom. A i ovako, rek'o bih.
Još ako je tip mlati - - a zna se da nisi muško ako je ne mlatiš, tako da je vjerovatno mlati - - onda je prava idila nema šta.
Serem ti se na taj "brak"
Nešto mi je ta idilična slika tih prabrakova mutna.
Nisam ni sigurna da znam na čemu je počivala dugovečnost prabrakova.
Obrni-okreni i preci su "guglali" svoje eventualne snajke i zetove. Taj potez mi se dopada.
Meni je ovde zanimljiv pridev "starinački" koji zaista nisam jako dugo čuo i za koji mislim da je ovde pogrešno upotrebljen.
Pretpostavljam da autor nije imao na umu "starosedelačke brakove" (pridev starinački znači upravo to - starosedelački), već brakove sklapane na starinski način, tj. starinske brakove. Starinski i starinački nisu sinonimi.
Pojma nemate deco, ali budite mi zivi i zdravi, to je najvaznije.
Kako su bre ove neuroticarke u ranim cetrdesetim sa po dva abortusa, odrasle u disfunkcionalnim porodicama, sa jednim neuspesnim brakom iza sebe i jedan "zamalo", sijaset kratkih veza, pijanskih avantura a nije retkost da su bile i redaljke tu i tamo, sto ih jebalo pola Balkana, poruznele vec, cena im opala, niko ih nece, ono sto im je dostupno im mje kao "ispod nivoa" (sto i jest) pa kao neke nakaze furaju tuzne statuse na fejsbuk, furaju karijeru posao, (gde ih zestoko iskoriscavaju za sicu) kako su ove bolje od nasih baka.
Nase bake su sijale bre, podizale porodice, unuke, u starosti su imale toliko utehe, postovanja, osecanja realizacije, mira i srece u zivotu. Imale su po desetinu i vise unucica. Pa sve ono milina u kuci. Svi vole i postuju baku, ona o svima brine. Koji kurac tehnologija, bre, kako ce ti tik tok zameniti letnje vece pod tresnjom, lubenicu, rakiju, rostilj, skupila se porodica, pa svi kao nesto zajedno, ljudi su bre brinuli jedni o drugima.
Kako su sadasnje babe po soliterima onako nasminkane i umrgodjene koje ne pricaju sa decom, ne vidjaju unuke i samo setaju neke psice po parkovima, usamjlene ko sove, jesu li ove srecnije,
Kako je bre ovo bolje, mamu vam balavu.
Sad se deca podizu od mame i babe, oca nema, deca odrastaju osakacena, odgojena od raspustenice, onako samlevene u masini jer im je neko rekao budi emancipovana, nisi duzna da trpis, pa sta ti ja znam
Eeee, deco ceco, sirotani nasi, mucenici ne znate vi nista, pa zato i niste nista krivi.
Vi ste na sebe uzeli grehove roditelja. Jebi ga, takvo je vreme.
Bilo je i takvih, ali bilo je i teških priča. Ti si očito imao sreće da si odrastao u zdravoj patrijarhalnoj familiji. Ali, bilo je i slučajeva gde je za sirote žene smrt bila spas od svakodnevnog mučenja...
Tacno je i to Bulgakove, ali su te zene bile manjina, i izuzeci. Vise ih je bilo srecnih, jer vremena su bila teska za sve, a za utehu coveku u starosti malo treba. A sad je nema.
To je zavisilo od glave porodice - ako je bio normalan domaćin - bilo je kao u tvojoj priči, ali ako je bio neki namćorasti porodični diktator - jao ti ga toj ženi.
Recimo da ih je bilo pola-pola, mada to zavisi i od sredine - na jugu Srbije je bilo više takvih zlojeba (Bora Stanković je to fino opisao ) nego, recimo, u Crnoj Gori ili Vojvodini .
Ја сам јужњак па нисам приметио ни сам нити упамтио по причама да је тих зликоваца и тирана било већина...
Имам малу исправку за аутора:
-Они рођени крајем 19. века су ступали у брак млађи, типа ~~16 година момци а ~17~18 девојке и то из практичних разлога, момцима да се смире хормони и каналише надошла снага а девојке да буду мало старије да их не сломе толике трудноће које су следиле серијски...
касније се померала старосна граница све више, дошли смо до данашњих "луда је ако се удаје пре ~35, није ништа проживела, ни 100 колбаса није пробала"...
U ovoj rečenici si sve rekao, jebi ga. :(
Добра дефиниција, умесне паралеле, а изазвала је и исте такве коментаре. У сваком има истине и резона, па ми само преостаје да се лично определим: Мунзеово 102% потписујем!
Јесте било изузетака
али у основи је било онако како описује Делбој. Данас, када све пршти од слободе, око себе видим много слободних (на тај начин) људи, али нешто не видим много срећних...
Pobuna je pocela sa serijom ''Ljubav na seoski nacin''. +