Crnac prije svega. Prednost dobija uglavnom na osnovu toga što je drugačije boje kože u odnosu na ostale igrače. Košarkaška publika u Srbiji ne želi da gleda nekog skandinavca koji se znojeći, pati u težnji da sačuva Raška Katića. A još manje želi da gleda Raška koji isprobavajući svoju leđnu tehniku nabada tog istog skandinavca laktom u tintaru. Zato je stranac po pravilu crnac. Bez obzira na njegove igračke predispozicije, dobijaće najveći ugovor u klubu, a čak ne mora ni da se šlihta. A bilo bi poželjno. Tako jedan stranac svoj ugovor uglavnom mirno provodi na relaciji: stan - McDonalds. Eventualno dođe na utakmicu, zakuca par puta ko iz pičke na kolektivno orgazmiranje prisutne publike i time je njegov posao odrađen, a opšta egzistencija obezbjeđena. Zašto kupiti bijelca? Pa toga ima i kod nas.
1: "Ajde Vestermane lutko moja, trči u napad, ajde brže..."
2: "Bolje da smo naše klince gurali u ekipu umesto kojekakvih Vestermana božemeprosti".
1: "U pravu si. Valjda će Dule dubaci onog crnca malog, kako se ono beše zove?
2: "Tori Tomas, imenom i prezimenom."
1: "Šta će ovaj jadan Vesterman ne zna šta je pikenrol..."
2: "Uf. Dobro je. Ubacio je Tomasa. Biće prcanja, biće prcanja..."
(posle 5 minuta)
1: "Auleptejebo kako je pogodio slobodno bacanje, neveruem."
2: "POKAZ'O JE TRI PRSTA! VIDO SAM GA! VIDO SAM GA! Biće od njega igrač. TORI SRBINE! TORI SRBINE!"
Mozemo mi da pricamo sta ocemo al ti crnci cim odu iz Partizana naprave karijeru, evo ti jawai igra sada u barceloni. Treba im vremena da se prilagode...
Далеко од тога да су црнци лоши за нашу кошарку. Довољно је рећи Мекејлеб, али је уопштено мишљење да странац мора бити црнац, то јест, да се странцима само сматрају црнци, бар по генералном схватању кошарке у нашем народу.