Halo, mali.
Stojim nagužen šefe, sve za vas, izvolite.
Ne seri, s bolom u duši te obavještavamo da večeras ima žurka mladih, pozvan si i ti, dođi u osam i dobićeš uputstva.
Šefe, kad je alkohol u pitanju tu ja mogu da dajem uputstva.
Niko te nije pitao, nemoj kasniti.
Jel ja to konobarišem, hoće li biti dnevnica?
Mali, s ti lud, daj ćeš se naliti ko Dačić na svadbi kad je sjeo do Dodika, daj ćeš ukrasti ŽAP u vrijednosti pola opštinskog budžeta, i još ti daj dnevnicu. Nema sa nama zajebancije.
Došao sam. Imalo se šta i viditi, mladi, lijepi ljudi, došli na kolektivno oblokavanje. Ima tu i nešto starijih likova koji se teško mogu nazvati omladinom, ali valjda treba neko da pazi i na one omladince koji još nisu ni kršteni a već imaju partijsku knjižicu. Sve je to podignuto na nivo predstavljanja premijerligaških timova BIH za novu sezonu, i kvalitet ljudstva je sličan kvalitetu igre pomenutih timova, ali bar je džabe. Dočekali su me ispred vrata partijski drugovi i drugarice:
-Šef nas je upozorio na tebe, sprovešćemo te do tvog mjesta da se ne izgubiš u gužvi.
-Hvala vam na pažnji, čudi me da mi niste iznijeli hljeb i so, kad sam toliko bitan.
- Nećeš nas isprovocirati, mi smo večeras veseli po komandi, i niko i ništa nam ne smije skinuti osmijeh sa lica.
- Gaće, pretpostavljam, zato padaju isto po komandi, ali osmjeh na licu dobija „na mjestu voljno“.
Ušli smo. Viseći su stolovi, što znači da nema šta da se jede. Od idućih izbora prelazim u radikale,samo zbog čuvenog „radikalskog praseta“. Odveden sam u zamračeni ćošak uz objašnjenje da moj snimak na kojem zapišavam pjevaljku još uvijek predstavlja hit na različitim internet sajtovima. Zabranili su mi i da pijem.
Gledam gomilu. Razmješteni smo po važnosti. Po ćoškovima disidenti, kao ja. Ostali se mješaju polako. Mlade aktivistkinje se nabacuju uspješnim mladim demagozima, ne bi li ih ovi pojebali i dali da dijele letke. Meni se nabacuje neka treba, ali znam da je to samo za glas, pa sam je kratko i jsano odjebao, inače mi se nikad ne bi ni pružila prilika. Najžalije mi, ima tu i dobrih likova, nije ni njima lako, znaju i oni đe su ljudi, ali nije lako odreći se popularnosti i udobnosti skakutanja za glavnim stolom i prići ljudima, od njih moram učiti, za sledeće izbore ću možda biti u istoj situaciji. Nije svako Džoni Štulić.
