Nikad mi nije brže prošao sat vremena, nego sad, otkako sam podijelio promotivni materijal, samo mi začudo da ovi stranački lešinari ne zovu, obično su tačni u minut. Prilika da se izgubim u masi na mitingu.
-„Mali kasniš minut“- dočeka me glas iza ćoška, okrenem se a oni već čekaju na ulici nije bilo potrebe ni da me zovu.
-„ Jesi li se ponadao da smo zaboravili na tebe? Hehe, pa znaš da su novjlije uvijek na tapeti.“
- „Dobro je da su na tapeti, samo da nisu na pločicama koje ste nasrali od baba Stojine kave, sve do sedmog reda. He he.“
- „ Marš u vrstu.“
- Spuštamo se prema gradskom trgu, na njega se sliva jednobojna masa k'o krv na Always Ultra uloške neke trebe zadovoljnog izraza lica. Kakvo je samo uzajamno poštovanje jednih prema drugima kad osjetimo da nas je mnogo, pozdravljanje, pjesma koja neumorno plazi svoje jezike sve do naših ušiju i liže sve dok ne ovlažimo na veličanje partijskog Gurua...
Moj, sad i bukvalno, usrani šef daje uputstva: „Slušaj 'vamo, nema zajebavanja, sad trebamo pokazati snagu, prvi govori lokalni ideolog, on je tata, hoću gromovit aplauz na početku i na kraju, i u međuvremenu kad spomene Velikog Vođu, kad spomene ove „druge“ zviždanje, i najbolje kletve sa stranačke konvencije 2011. God. Potom će on predstavljati kandidate za Skupštinu svakog od njih aplauzom pozdraviti, i salvom oduševljenja.
--„Može li „OLE“?- ionako su volovi, ili oni nama, mi smo još veći.“
-„Jedi govna“, reče mi ne prekidajući,“ potom Kandidat za načelnika njega isto kao ideologa, oni su tu negdje.“
- „Isto sranje, drugo pakovanje“- uzvratih.
-„Mali pogriješio si miting, „drugi“ su sutra, sa njima tako laprdaj, sad ću zadužiti ove ostale da motre na tebe non - stop.“
Miting je počeo, šef nam je udijelio zastavice da mašemo kao Lunja dok ispraća orlove koji rano lete, na čelu sa Jovančetom i osatlim partizanskim zagondžijama u kultnm djelu Branka Ćopića. Glavni je nešto srao sa bine, ja sam bio zauzet mahanjem i zviždanjem pa ga nisam slušao, uživio sam se u ulogu aktiviste k'o Zoran Radmilović u Radovana Trećeg. Kako reče da ćemo uz malu Božiju pomoć izaći iz ove krize, a Bog će nam sigurno pomoći jer voli Srbe, udari takav pljusak da je svima bilo jasno šta Bog misli o nama i njegovom programu. Al' boli njega kurac, bina je natkrivena, on samo priča a onaj odozgo i dalje piša po sirotinji.Dodijalo, brate, dok predstavi novi Drim tim koji niko ne zna, narod počeo padati u nesvjest k'o izdrkan kurac, pa da je kineska skupstina puno je brate. Od te silne dosade, pitao sam šefa da malo mlataram barjakom, ovu malu mogu u guzicu zabiti.
-„Sti lud, barjak od Sime ni Nato ne može oteti, on ga je prigrlio '92, i ne pušta, vidiš da više slova „s“ ima na našem grbu nego kod njega zuba u glavi, bolan to mu je život, da te zadavi.“
Odustao sam. Kako kiša prestade, tako se i miting završi.
„Mali, budi u pripravnosti, biće još jedan miting, tad ćeš čistiti za masom, a imaćeš i šta, biće džabno pivo i ćevapi, možda do tad uleti nešto drugo.“
