-Alo.
-Slušaj mali, to što se ne javljaš na mobilni, ne znači da te mi ne možemo dobiti, na finksnom nemaš listu poziva pa da vidiš broj. Dolazi u stranačke prostorije da pokupiš materijal pa da pičiš to dijeliti.
Sletio sam niz grad k'o vila Raviola kad da ide na vještačku oplodnju. Ušao sam u magacin i začudio se, pa onoliki magacin nema ni Mišković, znači za ovo služi Zakon o javnim nabavkama.
-Koliko ima kuća u tvom naselju?
-Nešto oko 300.
-Lažeš, ima 439. Sad ćeš za kaznu dobiti i drugo naselje da podijeliš materijal. Uprti ta tri paketa i nosi, gore će te čekati aktivistI i objasniće ti šta i kako.
Dok sam iznio te pakete do kuće više sam ličio na Kvazimoda, nego na aktivistu, doduše Kvazimodo je u malo boljem položaju od mene. Dočekale su me sledeće riječi:“ Dragi aktivisti, sad cemo ovo podijeliti, ti tj. ja ćeš ići posljednji, vidiš da si mamuran k'o čep, ako te budu gledali pašćemo gore nego Šekijevi radilkali i SPO zajedno. Ako negdje ponude rakijom, slobodno uzmite,ili kavu, sok, nebitno. Ti, tj. ja nemoj da bi okusio rakije, čuo sam da si napravio belaj za one plakate, izazvao si masovnu tuču , sad ćemo dobiti kaznu. Budite uljudni, sa osmjehom, kulturno. Ti, tj. ja ako vidiš da neko priča, odmakni se i uzdrži se od komentara, ti nisi sposoban za normalnu komunikaciju. 'Ajmo sad.“
Obazro sam se da vidim, ima li kakva dobra aktivistkinja,i razočarao se. Sunce ti jebem, pa ove grobove ne treba pustati iz kuće ni jednom u četiri godine, da ne plaše svijet, dobro mi uzmemo i glas na izborima, s obzirom da one idu dijeliti materijal. Nema veze, idem. Primjetio sam rezličite slučajeve dočeka. Uglavnom ljudi normalno uzmu letak, saslušaju, i zatvore vrata uz pogled „dabogda vam noge potpadale dokle čarape navukli“, ima i ljubaznih ponude kavom, rakijom koja je meni zabranjena... Samo, zamalo ne izginušmo kad smo došli mojoj kući, nije me did prepoznao sačekao iza ćoška, pa ošin'o glavnog,veli : „Jebem li vam majku onu komunističku, sad dođite, ima da vas pobijem k'o zečad!- Stani dide boktejebo, to sam ja, udri njega! Izvini sine, nisam te prpoznao, crvena ti maja, a ja poletio ko bak, ne daj se!“.
Nakon nekoliko kuća ponudiše rakijom, veli šef: „Samo,njemu ne daj!“, svi naviše i porumeniše ko rakovi na žaru kaže glavni:“Baba, sve te jeblo, šta je ovo?“- Ne , znam sine, od te je moj Simo umro ima 23 godine, otad joj niko nije ni prišo, kontam da trujem miševe , al' 'aj kad ste naišli.“
Potom neki did upita hoce li biti para, a meni se ote: „Dide, dogodine da nosiš materijal pa će te stranka nagraditi“. Šef kad me nije ubio.
Dan je prolazio soprije nego lijevi bek FK Crvena zemlja iz Nove Vesi.
Ostalo je još par kuća. Prilazimo kući manite Stoje, pozvala nas je unutra ,neće na dobro izaći. Glavni je izdao komandu: „Ajte vi obiđite još ovih nekoliko, a ti tj.ja ostani sa mnom, ti ćeš naći rakije, a priroda te obdarila talentom za pravljenje konja od sebe a samim tim i od nas, tako da...“
Ušli smo ko Stoje, ponudila je kavom i rakijom, ja sam odbio, ne zovu je džabe „manita“, šef uze kavu. Popili smo, progovorili po koju, Stoja je ljubazna. Izašli smo nakon par minuta, samo glavni nije uredan, probi ga onaj samrtni, graorasti znoj. Veli: „Mali, ja moram u klozet“.Vrati se, a Stoja zaključa, i kroz skičavi osmjeh: „Sjećaš li se one vreće brašna što si mi obećao,na prošlim izborima? Da ti jebem majku, sad sam ti narendala sapuna u kavu, da se dobro isereš, da na idućim budeš bolji čovjek“. Uteče šef za žbun. Ja za njim. Kad sam vidio, potekoše mi suze od smijeha, a njemu od muke jer, u nedostatku krupnijeg lisja na žbunu, mora nasmijanom facom predsjednika stranke brisati svooj uveliko razglavljeni čmar.-„ E moj šefe, nemoj plakati, ne bi te on drugačije ni poljubio u guzicu.“
Poslije par obavljenih sranja rekao nam je: „Kući, pauza sat vremena, da jedete, i da se obučete u stranačke boje, pa na miting. A ti tj. ja, ti ćeš mi platiti za ovo. Upamtićeš početak kampanje.“
