Dva pojma čijih razlika najviše postaneš svestan pokušavajući da premostiš ono čuveno "ja sam mislila da smo mi drugovi" osećanje kod svoje drugarice.
Imaš 18 godina. Drugo polugodište četvrte godine, najbolji period koji ćeš imati tokom celog školovanja.
Ni sam ne znaš kako je sve to počelo, ali u jednom trenutku dođeš do stadijuma gde jedva čekaš da stigneš u školu samo da bi bio pored nje. Kroz "Što sam kreten da se ložim na drugaricu? Neću! Neću!" faze si već prošao i sad si čvrsto rešio da je bolje da probaš i zasereš, nego da ne probaš uopšte.
Korak 1. Teorija:
Detaljno si razradio plan, a imao si i vremena jer je to glavna stvar koja ti okupira misli u slobodno vreme. Zamišljaš čitav scenario: "Zvaću je da zablejimo negde u gradu, baš sad preko prolećnjeg raspusta. Vodiću je negde na piće, šetaćemo Kalemegdanom, gledaćemo zvezde... Biću prirodan, duhovit, šarmantan... Smejaćemo se, gurkaćemo se kao deca, zajebavaćemo jedno drugo... A onda u jednom trenutku, biće spontano, možda i ona to želi, poljubiću je, reći ću joj da to što osećam prema njoj nisam osećao ni prema jednoj devojci s kojom sam bio do sad. Biće iznenađena, zbunjena u početku. Reći ću joj da sam svestan toga da smo drugari, ali da ne mogu da biram ko će da mi se svidi, i da ne bih sebi oprostio kada bih dozvolio da neko drugi ima nešto tako posebno kao što je ona. Poljubićemo se ponovo... Ostaćemo zajedno... Bićemo srećni..."Korak 2. Praksa:
Desi se slučajno da baš preko tog raspusta nego iz razreda organizuje roštilj kod sebe u dvorištu. Nekoliko ljudi iz razreda, par njih sa strane, i naravno Ona. U početku na nju ne obraćaš pažnju. Roštiljaš, ždereš, cirkaš, zajebavaš se sa ortacima... Počinje da se smrkava, neki su već krenuli kući. Nakon 5-6 piva i pola sata skupljanja muda, blago pripit uspevaš da je navataš nasamo da popričate. Svestan si da ništa nije onako kako si zamišljao. Usrao si se, zaboravio se sve što si hteo da joj kažes, počinješ da mucaš:
- E ovaj... Vidi... Hteo sam nešto da ti kažem... Možda si već i izvalila... Ovaj... Mislim po mom ponašanju... (ne možeš da veruješ da ćeš izgovoriti ovo što planiraš, skupljaš muda do kraja) Vidi, svidjaš mi se, već neko vreme, i to mnogo... (ne znaš šta dalje, sve si sjebao)
- Ali ja sam mislila da smo mi drugovi.
- Pa znam, i jesmo, ali...
- Daj molim te, nemoj to da mi radiš. Dobar si mi drug i mnogo te gotivim, ali jednostavno te ne gledam na taj način. A i rekla sam ti skoro kad smo pričali da mi trenutno uopšte ne treba dečko. I uostalom bio si sa jednom od mojih najboljih drugarica. Kako misliš...
- OK kapiram, ostaćemo drugovi... Valjda nekako... Morao sam da pokušam...Korak 3. Izbegavanje:
Nećete pričati sledeće 3 nedelje, a sve će se zaboraviti tek za nekih pola godine, kad oboje budete bili studenti, daleko jedno od drugog.
