Količina cigareta koju je svaki bivši pušač morao da puši u poslednjem stadijumu pred bataljivanje. Bilo da je pušio šest meseci ili trideset godina, obavezno će ti reći da je u toku dana goreo minimum šezdeset komada duvanskih štapića, tj. da je palio jednu na drugu i da mu je u toku dana bila potrebna samo jedna šibica, da zapali prvu pljugu, a da je sve ostale glat mogao da pali na kablove.
Ćale: Sine, batali ti to na vreme, ja znam kol'ko je to zajebano. Pušio sam tri pakle dnevno, bre! Samo od mene su davali platu jednom radniku duvanske industrije.
Sin: A zato su tebi sve one stare stvari izgorene na po deset mesta, sad mi je jasno.
Ujak: U pravu je, ostavljaj govna što pre. I ja sam isto kao on po tri paklice dnevno tuk'o. Bilo, ne ponovilo se!
(kasnije kad je ujak otišao)
Sin: Ćale, je l' i ujka stvarno pušio toliko?
Ćale: Ma pušio je on moj kurac! Jednom se napio i tražio pljugu od mene, povuk'o dim i umalo se nije udavio. Više mu nikad nije palo na pamet, a i plakao je sedam dana jer je "vaspitan" da je to ružno i ne zna kako da kaže njegovima da je propušio, a konjina imao trijes godina tad.
