Još je Aleksandar Tijanić tvrdio da u svetu postoje samo dva primerka čovečije ribice - jedna živi u Postojnskoj jami u Sloveniji, dok je druga vlasnik Televizije Pink. Četrnes' godina kasnije, međutim, jasno je da u svetu postoji samo jedna čovečija ribica. Naravno, ona u Postojni. Dok se vlasnik Televizije Pink bavi kontrolom kvaliteta hrvatskih ribica, zvanih sardine. I rezultate publikuje u Nacionalnom dnevniku. Što i nije tako loše imajući u vidu originalne kreativne ideje najvećeg srpskog medijskog magnata. Šta bi, recimo, bilo da mu na pamet padne da počne da proizvodi sardine od čovečijih ribica. I tako izvrši elegantni genocid nad ekskluzivnim zvezdama slovenačke kraške jame. Željka Mitrovića, naime, nikada u karijeri nije ni brinulo da li će nešto oko sebe uspešno upropastiti. Važno mu je bilo samo da neko ne upropasti njega. Zato je njegov osnovni životni moto: „Sačuvaj sopstvenu zadnjicu, nacionalnu frekvenciju i rekordnu gledanost“.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Jebote, jahtu si zaboravio! Svejedno, +
Jes' bre ... I jahta ... pa trovanje .... ali nema veze. Hvala !
Trebalo bi ih sve natrag u Postojnsku jamu van domašaja očiju... +++