Još je Aleksandar Tijanić tvrdio da u svetu postoje samo dva primerka čovečije ribice - jedna živi u Postojnskoj jami u Sloveniji, dok je druga vlasnik Televizije Pink. Četrnes' godina kasnije, međutim, jasno je da u svetu postoji samo jedna čovečija ribica. Naravno, ona u Postojni. Dok se vlasnik Televizije Pink bavi kontrolom kvaliteta hrvatskih ribica, zvanih sardine. I rezultate publikuje u Nacionalnom dnevniku. Što i nije tako loše imajući u vidu originalne kreativne ideje najvećeg srpskog medijskog magnata. Šta bi, recimo, bilo da mu na pamet padne da počne da proizvodi sardine od čovečijih ribica. I tako izvrši elegantni genocid nad ekskluzivnim zvezdama slovenačke kraške jame. Željka Mitrovića, naime, nikada u karijeri nije ni brinulo da li će nešto oko sebe uspešno upropastiti. Važno mu je bilo samo da neko ne upropasti njega. Zato je njegov osnovni životni moto: „Sačuvaj sopstvenu zadnjicu, nacionalnu frekvenciju i rekordnu gledanost“.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Jebote, jahtu si zaboravio! Svejedno, +
Jes' bre ... I jahta ... pa trovanje .... ali nema veze. Hvala !
Trebalo bi ih sve natrag u Postojnsku jamu van domašaja očiju... +++