Decxko koji je slavu stekao odmah po rođenju. Od oca srBskog heroja i majke pevaljke.
Tog sunčanog decembra daleke '96 godine Srbija je dobila najmlađeg vipovca. Nije imao ni 5 sekundi života a već je popunio naslove svih novina, od Politike do Svet-a.
Već u bolnici počinje šizenje-ludenje, intrige i skandali. Brižne babice i med. sestre su bile isterane iz porodilišta jer su one za sirotinju, a mawenog Welju čuvao je konzilijum pedijatara. Budnim okom telohranitelja bilo je sve nadgledano, kako ga kupaju, nose, postavljaju u boks i kako mu tepaju. Za to vreme Ceca je ladila pičku u pansionu sa klimom i gledala televizor.
Nije prošlo mnogo i sinčić je već poč'o da gostuje po emisijama. Ajd sad, dete ko dete, ne možeš da ga mrziš, nije ni on kriv što je poznat, sudba je takva. Više su bili iritantni voditelji i roditelji koji su se za svako malo kezuljili i benavili šta god ovaj mali uradio.
Kako je detinjstvo sve više i više odmicalo, status Veoma Iritantne Pojave dobio je zasluženo. On je sad kao neki gengsta, šatro glumac, reper, uzurpator, poeta... Napisao neko pismo, posvećeno ocu, koje je izašlo na fejZ il' novine, ne mogu da se setim, i odma' je i talentovani spisatelj. Novine su posebna priča, šta je izjavio za Maju Nikolić, koga mrzi na estradi, zašto je odbio zahtev za prijateljstvo Suzane Jovanović, gde ide u šoping, ko mu je nova devojka...
Mali, bole nas kurci šta ti radiš.... tol'ko.
Definicija za takmičenje Mizantrophy II
