Neko ko ima divan osjećaj za tačno i pogrešno, ali nikakav za lijevo i desno
Ako vam treba primjer pogledajte na parkingu!
Nije išao u vojsku.
je kao riba,kad tad će da se izmigolji iz tvojih ruku i ode drugom somu.
nijedan zid nije pevisok da zaustavi snove.
Prvo što padne na pamet iskusnim posmatračima koji sa malo veće udaljenosti gledaju kako nepoznata osoba već 15 minuta sa velikom mukom parkira automobil u prostor veličine golmanskog peterca.
...Posle 15 min borbe.
-Čini mi se sad će uspeti.
-Ma neće..
-Op!Za malo.Aj još jednom.. tako,tako...
-Ne valja bre.Gledaj pod kojim uglom ulazi.
-Ccc.Žena sigurno.Ništa nastavljamo partiju,neće ovaj još dugo..
-Žena,žena..Aj' može.F4.
-A7.Šah!
Takva je žena. Uvuče se pod kožu, nalik na miris ili nemir, ni sam ne znaš kada i kako je tu dospela. Ušunja se tako i zauzme samo središte, i središta svih središta – vremena, suštine, i samog zbivanja i postojanja. Popije pamet i pohara srce, otvori dušu i istera iz nje sve što joj ne odgovara i ne treba, napuni je čežnjom, sujeverjem i vradžbinama, i tako blistava i strašna, načini od sebe polazište svakog lutanja i razlog svakog povratka. Preotme volan i okreće oko sebe čitavog čoveka, njegove nagone i misli, odluke i postupke, istine i obmane. Zavrti ih i okreće dok ne načini sklad, ili se zaigra i razbije sve u paramparčad.
Takva je žena : ulazi u život, naglo kao nevolja il požar ili – prirodno i tiho, kao svetlo što nahrupi u sobu ispod vrata. Udje u njega nehajno i lako kao u svoj stan; gledaš je, začudjen, nepoverljiv, i pitaš se odakle li je zalutala. Čudi se i ona, posmatra prašinu što se taloži po sećanju i paučinu gde se niže po ćoškovima duše – sve to posmatra i misli se – koliko posla ima ovde...
- Hej! Ovde sam, zar me ne vidiš?
Ne čuje.
- Zaista me dugo nije bilo.
Skida mantil i prebacuje ga preko fotelje, razmiče zastore davno navučene, i pušta unutra svetlost i dan, pušta zaboravljene, zabranjene boje, da zaliju zidove i razmile se pod krevetom i ormanima, kud koja.
- Nemoj! Ne znaš šta činiš...
Vezuje kosu u rep, skida bele čaršave bačene na strasti i osećanja.
- Ne može, Ne dozvoljavam ti! Ovo je moj stan!
Uzalud. Otvara fioke jednu po jednu, pronalazi lepak i popravlja oštećene snove. Poravnava rubove na tepihu, skida kutiju, vadi šarene konce i krpi poderana nadanja i čežnje. Gledaš nežne gipke prste kako ih nagriza lepak i bodu igle – gledaš je i misliš – imaš li ti imalo stida, dokle misliš...
Katanci na davno zabravljenim vratima – pordjali, užasni, ključeva namerno slomljenih u njima – razoružava ih pogledom; penje se na tavan, silazi u podrum, pretura po ostavama.
- Ma čuješ li me bre – ne dozvoljavam ti! Ne dam, to je moj mrak!
Ne čuje me, ne vidi, ne postojim – mene nema, ni podruma ni mraka više nema – mesto svega, sad je samo ona.
Takva je žena : zadje ti u baštu, a ti se i ne sećaš da imaš baštu. Gleda uvelu lepotu, gleda ogradu poleglu u travi; podiže je, prstima vadi iskrivljene eksere iz natrulih dasaka i meće nove, farba je, jača i učvršćuje. Zasuče rukave i, sva od namere, divnim belim rukama čupa korov i lomi trnje, i sadi namesto njih nove misli, nove želje i ideje – gleda ih gde niču, bokore se i pupe, i cvetaju i rastu od same njene blizine.
Takva je žena. I daleka, i kada je nema li zauvek ode – tu je - odsutna i sveprisutna, sve je od nje. Tražiš je u razumu – ali razuma više nema; tražiš je u srcu – no ni srca više nema, odnela ga je, obrala opustošene grudi. Uzimaš revolver i prislanjaš na slepoočnicu – kad ni glave više nema; mesto nje, mesto duše i srca – sad je samo ona. Tvoja je još samo koža – sve što je pod njom, sad pripada jednoj ženi.
Direktor finansija, te glavni i odgovorni za iste u svakom domaćinstvu.
Ne možeš sa njima, a bez njih je sve bljutavo...
Primer nije neophodan svakom muškarcu koji ima >16 godina, ali pogledaj video...
Bice ciji je prvobitni zadatak bio da ulepsa i olaksa zivot muskarcima sve dok joj nije zinulo dupe da ubere bas onu vocku koju ne sme!
Multifunkcinalno biće, koje je u stanju da kuva, pegla, priča sa 3 drugarice, lakira nokte i uspavljuje dete, u istom trenutku, dok je pritiskanje kvačila, ubacivanje u brzinu i davanje gasa - viša matematika.
- Ženo? Zašto mi dvorište izgleda kao Aušvic pod punim kapacitetom?
- Pa znaš, krenula sam do centra autom, ali kada sam krenula, nešto je počelo da škripi i lupa. Pogledala sam i shvatila odmah da ručna nije podignuta. Ali nisam shvatila da je kapija zatvorena.
- Joj jebem ti... Dobro to, ali šta je onoliko krvi u dvorištu?
- Pa kada sam shvatila šta sam uradila, krenula sam napred i pogazila četiri mačeta...
- Kako si jebeno uspela da pokosiš četiri mačeta odjednom!?
- Pa bili su tako na gomili...
- Joj, jebem ti... Dobro, je l' to sve?
- Pa, ne baš...
- O bože.
- Onda sam uzela ona preostala četiri, da ne gledaju ove i ubacila ih kod krmače u obor...
- Joj bože, jebem li ti...
- ... i onda ih je krmača pojela.
- ... majku u pičku.
Bolest koja se prenosi preko praga.
Muška aplikacija za search.
Ženo gde su mi čarape...ženo gde je to pivo što sam tražio pre pet minuta...ženo gde su deca...
tri do osam
sunčica: šta misliš koliko ima žena na ovom sajtu?
surovi: mislim da je žena tačno tri do osam :D
Jedina nesreća koju sa pjesmom dočekuješ u kuću.
Biće koje slabo pamti i nema poverenja ni u koga.
Milinko i Dobrila, inače muž i žena, kreću na slavu kod njene drugarice Leposave. Žena ulazi u kola:
- Jao Milinko, aj me sačekaj sekund samo da proverim dal sam isključila peglu, kad sam ti opeglala košulju.
- Požuri ženo, nema smisla da zakasnimo na ručak.
Žena ulazi u kuću i nakon kraćeg vremena izlazi iz nje, i taman da zaključa vrata, priseća se da nije proverila šporet:
- Mili zaboravila sam da li sam isključila šporet, evo brzo ću. Muž u kolima već mumla i dere se ne bi li žena požurila. Dobrila ulazi u auto i pravda se kako je bolje što je proverila, nego da je nešto ostalo uključeno, pa da se zapali kuća... Izlaze iz dvorišta, a muž u šali pita ženu:
- Jesi zaključala vrata?
Žena se tu nađe zamišljena i stvarno se ne seća.
- U pravu si, odoh časkom, brzo ću...
Pođe da izađe iz kola, ali Milinko opali po gasu.
Zaseban operativni sistem u svetu ljudi.
Poseban softver koji se ujutru aktivira- Gledanje pola sata u ogledalo.
Poseban kod u glavi- Voli sve što ona nema.
-Neće ona da ti budeš lep, ona hoće da ona bude lepa. I da troši tvoje pare.
-E, sad tebi trebaju pare. To drugo imaš he, he.
Jedina stvar koja je kurcu dobra.
