Ima ih gotovo svaki kraj, u svakom manjem ili većem mestu. Neki ih zovu blejačima, pogrdnim imenima, odlikuje ih beskorisnost, često i bezvoljnost, i vegetacija na jednom istom mestu svakog dana, popularnije nazvanim čeka.
Čeka je uglavnom raskrsnica, ili neki širi slobodni prostor kuda prolaze razni ljudi, zadržavaju se, odlaze, ostavljaju tračeve i priče, smeju se i mršte.
Na čeku dolazi uglavnom ista ekipa, tu se skupljaju, a spomenici im pričaju šta se danas i juče dogodilo, ko se sa kim jebao, potukao, ko je obio radnju i apoteku, ko je muriji skinuo tablice sa kola..
Tu su iz dana u dan, troše malo jer nemaju gotovo ništa, i predstavljaju sliku kraja, stanja jednog dela omladine, znaju sve, i koje god sranje da ispadne njih će prve ispitati ili okriviti.
