Situacija kad u trenutku nerazmišljanja napraviš neku notornu glupost i još pritom veruješ da je to što si uradio do jaja, samo zato što ti je bilo gotivno u datom trenutku. E, a onda prođe izvesno vreme i ti skontaš da si napravio neko teško sranje i onda se do kraja života češeš iza uveta i pitaš: ''Da mi je znati šta li mi je ovo trebalo kog mog?''
Umesto primera scena iz filma ''Mi nismo anđeli'':
Đavo: Jel' se sećaš Barbare Sidni pre nego što je postala poznata?
Anđeo: :facepalm: Mislim da to sebi nikada neću oprostiti...
Đavo: Što si je izvukao iz onog bordela? Ni ja ti to ne mogu oprostiti.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.