Potpuno nerazumevanje dvoje ljudi. Deda šumom, baba drumom.
Izraz je na životne situacije prenet iz kartaroške igre trešete - nešto što igraju Talijani, Dalmatinci i ostali žabari, a podrazumeva da bi par koji igra protiv drugog para trebao da igra istu boju karata , ali jedan od njih dvoje uporno to ne čini, da l' iz gluposti, ludosti ili čistog bezobrazluka - svejedno je.

Košarkaš (može i fudbaler, rukometaš ili hokejaš) koji je antitalenat za sport kojim se bavi, ali je ipak postao pro. Nema nikakvu tehniku, šut, pregled igre i obično služi za odbrambene zadatke. On zna da uvali lakat protivniku baš onako fino među rebra da boli dva-tri dana, u skoku je obavezno uvaljivanje kolena, često hvata za jaja, a kada napada, obično uvaljuje dupe i koristi lakat. Rođeni je provokator, što rečima što potezima. I ako uznapreduje, to je uz baš mnogo truda.
Takvi su među kolegama poznati kao prljavi igrači, ali ih naši cenjeni komentatori nazivaju borbenim.

Granični pojas legalizma.

Simplifikovan naziv za sadržaj koji ti pokazuje "onaj lik" (skoro uvek ljubitelj crnog i morbidnog humora), kojeg verovatno službe bezbednisti prate od njegovog prvog dana na netu. Morbidni snimci sa LiveLeaka, BestGorea, deep weba i ostalih sajtova iz šupka interneta, gde su najčešći akteri Mudžosi, Latino karteli, Indijci... Obuhvataju obezglavljivanja, mučenja, nesreće i samoubistva, kao i pornografiju koja je rečima "čudno" ili "fetiš" najblaže opisana. "Onaj lik" na sve to crkava od smeha i pokazuje ti ili šalje na WhatsApp ne bi li drkao na tvoju šokiranu reakciju, i tako dok ga ili ne oteraš u kurac ili te ne savlada bolesna znatiželja, pa postaneš i ti distributer.

Rečenica-sigurica kada priučeni novinar-beskičmenjak ne zna kako da završi tekst. Umesto da iznese svoj stav, zaključak ili ne daj bože stručnu opservaciju i predviđanje, on nam lakonski poručuje - videćemo - jer time se ne stavlja ni na čiju stranu, a to je, složićete se, najsigurnije za sopstveno dupe. U stvari, to nije ništa čudno u zemlji u kojoj je istraživačko novinarstvo davno izumrlo i u kojoj se ne ceni umetnost pisane reči već umešnost dodvoravanja.
Inače, rečenicu iz naslova patentirali su pioniri našeg tabloidnog novinarstva, naročito u tekstovima u kojima su glavne akterke bile Ceca i Karleuša. Nažalost, "ostaje da se vidi" se u međuvremenu toliko proširilo da danas ta fraza deluje kao često citirani epitaf na spomeniku srpskom novinarstvu.

Sitan lopov, u narodu poznat još i kao kokošar.

Zena koja nema pojma o psihi ali ima jedan savet koji resava svaki psihicki problem a to je da ne treba ziveti sa roditeljima.Godine skolovanja su je tome naucile.Ali svo to znanje ostavlja traga na coveku, zato nam psiholozi deluju da su cudni ili kao da su i sami ludi

Situacija u kojoj imaš nekoliko upaljača, a nijedan od njih ne radi, odnosno neki nema plina, a nekom nedostaje kremen. Neophodno je pogoditi pravu kombinaciju dva upaljača koji kada se "kresnu" u isto vreme daju plamen.

Naziv za osobu koja mora da bude uključena u sve što se oko nje dešava. Njeno mišljenje je neophodno za sva bitna i nebitna pitanja, a njena opsednutost kontrolom doseže toliko ekstreman nivo, da bi bila najsrećnija kada bi mogla da određuje svaki pokret i reakciju ljudi u svojoj okolini. Njihov svet se potpuno ruši kada shvate da na nešto ne mogu da utiču, a razočarenje zbog pomenutog saznanja se ispoljava kroz histeriju u svim mogućim oblicima.

Dokaz da ljubav ipak ima granice.

Odgovor prodavaca u malim prodavnicama na upite kupaca o artiklima koje nemaju u ponudi.

Probijanje na kulturno umetničkoj lestvici podrazumeva u jednom trenutku otkrivanje fada - čoveče, koliko je tu bola u ekspresiji, glasu, pevanju, prokletstvu benfike, u samo jednoj noti sadržan je ceo portugal topao mek i bolan na dodir stomak portugalske žene koja oseća sav portugal u sebi i koja ga izbacuje na svetlost portugalskog sunčanog dana svojim glasom mekim, ah ko ovo ne lajkuje taj je nečovek i neportugal, drvo jednom rečju, bukva, anabela i loš čovek.

Setimo se kako Šreda nije znao da li je mačka u kutiji živa ili mrtva, i bila je i živa i mrtva istovremeno, sve dok se ta kutija ne otvori.

E sad to primenimo u praksi.

Dakle, ostaviš devojku u dobrom raspoloženju, odnosno nisi mnogo smrdeo, prdnuo si samo dva puta dok ste gledali film o nekoj ribi sa Alchajmerom što joj njen zagondžija čita dnevnik da je seća na njihovu ljubav ili šta već (znam da znaš koji film je u pitanju), seks je bio zadovoljavajući, i kvalitativno i kvantitativno, skuvao si kafu bez prosipanja po šporetu. Praktično idealni uslovi jedne veze sa nama podrigarima.
Rastajete se, ti je cokiš, ne poljubiš, cokiš za laku noć, i polako krećeš kući svojom mašinom od hiljadu i dvesta kubika i troje vrata. Dva sata kasnije stižeš do mesta gde ovi iz gugla nisu smeli ni da se usude da krenu.
Srećan ležeš u krevet, bio si kod devojke, sve bilo vrh, imaš dovoljno vremena da se naspavaš do posla. Idila...

Dva sata kasnije budi te telefon, zove ona. Šta je bilo. Znaš ti šta je bilo. Pa šta sam sada sjebao, bilo sve super kad smo se rastali. Pa posle si sjebao. Znaš ti dobro šta. Ne znam Svetlana, kazana mi za rakiju. Pričaćemo sutra...

Muk. Ništa ti nije jasno. Već vidiš da će te to koštati minimum jednog odlaska u cvećaru. I ko zna šta još. U svađi ste bez tvoje volje. I znanja.

Sutra joj odnosiš gerbere, jer Svetlana baš obožava gerbere. Ona se sa vrata baca u tvoje naručje, kaže nedostajao si. Nisi trebao cveće uzimati, bezveze se trošiš, ali lepo je. Svetlana šta je bilo ono sinoć. Ma pusti me, sanjala da me varaš sa Gordanom sa posla, onda sam malo pogledala na instagramu i videla da joj je dečko neki dizelaš napucani i iscrtani, više se nisam brinula.
Ludice, opusti se, 'ajde da se malo podružimo hihi.

Jebala te mačka Šrede...

Prvo pitanje koje treba postaviti kada se ide u prosidbu.

Pogrdan naziv za najčešće mladu djevojku koja još uvijek u potpunosti nije otkrila sve trikove gracioznosti hoda na visokim štiklama. Kobila ruparica je seoska kobila koja zbog nepravilnosti seoske infrastrukture, pod teretom najčešće korača po putu punom neravnina, gdje joj kopita stalno upadaju u rupe. Takav konjski kas je potpuno nepravilan, pa kobila hoda kao da je pijana.
Poređenje sa mladim djevojkama koristi se jer su mlade djevojke koje tek otkriju hodanje na štiklama nevješte u istom i često umjesto gracioznog hodanja, nabadaju i na ravnom putu, pa neodoljivo podsjećaju na kobile ruparice.

prvo teskom mukom postane lovacki pas, ili neka druga vrsta dresiranog psa, ali u svakom slucaju visoko obrazovan pas, pa ga gazda izgubi i nadje ga neki vukasin i tretira ga kao obicnu dzukelu koja ni 4 razreda osnovne nema, a kamo li da mu da neki posao u profeisiji, pa taj vukasin pocne da ga kulira i uvaljuje malom retardiranom neci koji ne zna ni od brace mitrovica sam da se odbrani nego tegli cigle zbog njih u rancu, pa ga mali retardirani neca izgubi i nadje ga eva ras pa on tu taman pocne bar da odmara lepo ako vec od posla u profesiji nema nista i onda ga nadje mali retardirani neca sa komsijom sto mu zivi iza ormara i onda on trazi simu nazad, a kad je dolazio originalni simin vlasnik i pri tome vrlo korektan poslodavac neca i vukasin mu nisu dali simu, a sad neca govno licemerno oce simu iako mu nikad nista dobro nije ucinio i dobije simu kao da je sima neko privatno vlasnistvo a ne visoko obrazovan pas kome je neca sjebao zivot, a eva ras se smuva sa komsijom sto zivi iza ormara pa kao moze da obilazi simu i to je kao neki srecan kraj a sima ostao bez posla i jos mora da trpi malog retarda

Opštiti sa damom kojoj je dojadilo čekanje princa na bijelom konju,
pa je napokon odlučila da razmrda zaraslu pičku.

Bitka za stabla cera i ostalih drva za ogrev koju oduvek vode šumari i oni koji odluče da pokradu državnu ili privatnu šumu. Odvija se svakog leta.

Mrcina od dvesta kila, kojoj je jedina svrha u svinjskom životu da plodi krmače i stvara nova i nova pokoljenja za pokolj. Uz to, ždere pomije, pije vodu i obično se zove Miško.

Kad me iznervira žena ili u stvari bilo ko, to mi je odgovor, možda je pasivno agresivno, ali je efikasno. Idem na plac. Plac.
U stvari to je jedan prostor, livadast, kao dvorište, ali nema kuću, nego ima šupu, da li je to uopšte moguće, dvorište bez kuće, da li je to ispravno? Uglavnom, to je ograđeno i tu se ide da se nešto radi, da se plevi, da se kucka alatom, da se krči, ja krčim, okolo raste trnova ružica, ište da proždere moj PLAC, ja je krčim, povaljujem prirodu i ne dam da narušava suverenitet i teritorijalni integritet mog PLACA.
Šta još ima tu na placu, možda poneko drvo, da. I može da ima priključke, za vodu i za kanalizaciju, za gas, može da ima i asvalt, može da ima čak i neke kao temelje, kao tu će sad da se pravi kuća, ali to se odugovlači, ne odgovara mi da se napravi tu kuća, jer to onda više nije samo plac, to je kuća, to je dvorište, to je vikendica i onda ne mogu da kažem IDEM NA PLAC, kad me iznervira žena ili u stvari bilo ko.