Može da bude izbeglica ali ređe i oni su se povezali kao creva većinom. Čovek bez korena, bez igde ikoga sam u tihoj noći. Koren u kamen slabo ide, neće. Ide plitko, ispod površine dovoljno da drvo životari ali i najmanji povetarac ga čupa na zdravo.

Леба, салама и кечап. Три чаробна састојка који, уједињени, дају довољно енергије да изгураш дан. За даном. Леб је ту да обезбеди угљене хидрате, саламура представља веома квалитетан извор протеина, док кечап своју улогу у оброку игра тако што подмаже залогај како би лакше склизнуо низ гушу, таман толико да се не задавиш, сиротињо.

Без обзира на стање у држави које све више подсећа на Мексико, милион незапослених и још два пута толико оних који диринче од јутра до сутра за минималац, на гломазне, споре и троме институције, на процват криминала, корупције и сиве економије, на контејнере који су толико запоседнути да им више не можеш ни прићи да бациш смеће, већ мораш да се у маниру Леброна Џејмса добацујеш са двадес' метери, на ријалитије као врхунац културних дешавања, на сечу плата и пензија и опште безнађе и психичко посрнуће, народ ипак није заборавио оно што је изнад свега наведеног, за њега најважније.

А, то је вихор и колоплет религије и национализма, сервиране од стране спреге државе и цркве, који из пепела уздижу духовну беду овог народа својим идолопоклонским песмицама, религијским баронијама, празним обећањима и бајкама о рају, што на овом, што на оном измаштаном свету, док вам за сво то време цегер секу и једни и други, односећи вам живот испред носа.

Но, верујте - биће боље.

Pederska zamena za hvala. Ne znam da l' je iko ikad dobio to pivo.

Tinejdžerka koja mora da se ponaša kao odrasla osoba da bi odrasli koji su izašli mogli da se ponašaju kao tinejdžeri.

Кукати. Жалити се на лошу срећу, беспарицу и трагичан љубавни живот.

Мирољуб Брзаковић - Брзи је певач, који је хитовима Неће ме, па неће, Превари ме живот и Подигла ме из пепела стекао енормну популарност. У овим песмама је Брзи певао о социјалној проблематици тадашњег друштва, која је и данас веома присутна на нашим просторима. Те његове песме, које су мешавина новокомпоноване музике и књижевног реализма, уз Бољи живот Синише Павића, представљају уметничка остварења, која и после 20 година показују да се мало тога или чак ништа није променило.

Када се Брзи полако повлачио са сцене, није се појавио нико да преузме тај тренд и да га популаризује, што је Саши Поповићу омогућило да спроведе своју реформу новокомпоноване музике и одведе је на неку скроз другу страну.

Хардкор фолк у виду крајишке музике назван по збирци приповедака Петра Кочића.

Први сусрет са крајишком музиком памти се целог живота. То је епохални тренутак, откровење, тектонско померање бића и бивствујућег. Нарочито ако су вас у свет носталгичних милозвука увели Жаре и Гоци, два гласа, два човека, два идола, две институције.

Пред њиховим нотама пада свака подела музике, све диве и красиве, старлете и кокете, бендови и трендови, звезде и Звезде Гранда, а нарочито Екстра Нена. Заборављаш хитове Бате и Секе, све певачице које су префикс за естрадно име позајмиле из реклама за улошке, све патетичне и херметичне текстове, све Фармере и шармере, хормоне и силиконе, ботокс и аб-троник из Топ Шопа. Заборављаш Венди, Инди и Сенди. Карту без повратка добијају и Лепа Брена и Стара Мигрена, све емисије "Гранд параде" и "Света естраде". Одлучујеш да скинеш са зидова све постере Саше Поповића.

По цели дан слушаш "Радио Крајину", десетерачке вапаје за домовином, њивом, огњиштем и имањем, ђедом и ћаћом, топлом пивом, издатим ђенералима, сланином и ладовином.

Свестан си тога да су Жаре и Гоци померили границе. Будући да је тематика њихових песама изузетно широког спектра, гони те на сузе и емотивни преображај. Почињеш неконтролисано да плачеш и добијаш понуду од индустрије папирних марамица и тоалет-папира "Палома" да постанеш њихова маскота. Плачеш јер се рађа један нови човек у теби, а сваки је порођај болан. И знаш: Жаре и Гоци су стубови наше културе, неохуманизам, религија у пракси, апстракција у форми.

Мрзиш кад те питају да ли више волиш Жарета или Гоција. То би било као кад бисте мајку питали које јој је дете драже. Или који би прст мање болео кад бисте га одсекли. Жаре и Гоци не постоје као појединци: тек у њиховом садејству настаје савршенство. Један пева, други кука у бекграунду, па онда замене улоге. А теби топло око срца и све ти се чини да си у рају. Тамо, место анђела и харфе- Жаре и Гоци. Алелуја!

Спавање са исходом превеликог броја чељади у једној породици.

Начинити грешку и урадити нешто што се првобитно није хтело. Промашити мету. Фулати. Фејловати.
Преведено, израз значи ''погрешно кликнути'' и тиме упрскати ствар случајно, из нехата.

Izložiti svoje dnevne aktivnosti na izvol'te. Uživati u egzibicionizmu ili ono, šta znam, imati prevelike prozore bez zavesa.

Ono na čemu je utemeljena Vukajlija.

Sterilni, takoreći medicinski izraz za jebačinu, za jedan stepen finiji od spavanja. Prvenstveno deo rečnika seksualne edukacije maloletnika, sreće se često u obliku "prvi put imati odnose", "želiš li odnose" i "ihaaaj, otkad nema odnose".
Izraz je vrlo zahvalan za korišćenje, jer ne precizira vid primenjene tehnike, niti rase i vrste učesnika.

Situacija u kojoj se nađeš kad ti i žena i švalerka u isto vreme dobiju.

Kad se dvoje političara iz suparničkog tabora glođu i trve ispred kamera, ne bi li ostavili utisak nepomirljivih suparnika, a kad se pogase reflektori, raspravljaju za nekom bogatom trpezom, kako dalje da zamlaćuju obećanjima ovaj napaćeni narod i potkradaju one koji im ukažu poverenje.

Imaginarni prostor oskudnih dimenzija, gusto ispunjen agresivnim ološem, u kome naivni mučenik, po pravilu, mora obitavati, eventualno samo proći.

U slovenskoj mitologiji talason je slučajni prolaznik, čija se senka ili telo uzida u građevinu, po verovanju ta osoba umre nakon 40 dana, zbog toga su se zaobilazila mesta na kojima se nešto gradi.
Običaji se vremenom menjaju, menjaju se i zidarske veštine, tako da je danas talason prolaznica sa butovima punim celulita koji se talasaju.
Kada prođe pored objekta koji se gradi, uglavnom joj neki bauštelac dobaci sa zgrade ''Joj, mala što bih te uzid'o'', ili klasično samo zvizne za njom.
Međutim, prolaznica koju odmere sa skele, ne umire nakon 40 dana, već uglavnom promeni trasu kojom se kreće, ili u najboljem slučaju bude prcana od nekog zidara sa skele.

Јединица за мерење пацифизма и толеранције.

Када се ти појавиш, а она не.

У се и у своје кљусе. То што ти у животу није умешено па обешено, не значи ни да ти је Годо поуздан пријатељ.

Дугачак слоган, али слоган. Имао смисла у време док су се људи макар мало осећали као део државе, а држава на ту њихову лојалност колико-толико узвраћала.

Одавно није тако. Одавно човек државу доживљава као нешто што је на супротној страни, као спрегу политичара, тајкуна и осталих повлашћених категорија, машину за млевење која гледа да те самеље и исцеди и оно што немаш да би она имала ресурсе за своје паразитско функционисање. У таквим околностима, у неравноправној борби у којој је од самог рођења осуђен на пораз, нормално је што злехуди човек гледа бар да ублажи последице тог пораза.

Тако је, временом, слоган из наслова (не кривицом грађанина-појединца) изгубио сваки смисао, јер ако ти, у родољубивом заносу, узвикнеш "Државо, ево ме, реци шта треба!", а држава те гледа бело и нема појма шта си хтео да јој кажеш, онда то и није нека држава. А поготово не заслужује да ти уопште размишљаш да ли би за њу, ту и такву, могао нешто да учиниш.

Tako su jurili Slobodana. Tako jure predsednike mesnih zajednica. Tako konstatnujemo bolan i neminovan poraz neprijtelja ili smrt vepra kad ga koljemo. Izgovara se proročanskim glasom sa, namerno, nevešto prikrivenom srećom.