Rekao ti je, i uvek će ti i dalje postavljati ovo retoričko pitanje pre nego što krene da priča nastavak uglavnom nestvarnog događaja koje je sam prošao i preživeo.

Sociološki fenomen koji se može primetiti kod muške i ženske populacije uzrasta 7-77 godina, kojim se na neuobičajen način iskazuje naklonost. Ipak, žene to nekako zadržavaju u svom krugu, dok muškarci nikako ne brinu za okolinu i prilike. Odlikuje se izrazito nepotrebnim psovanjem i vređanjem, a sve valjda u nedostatku smislenih tema i razgovora. Što je prijateljstvo duže i dublje, to je i vređanje gore. Rečnik se kreće od protivprirodnog bluda, pa sve do najbrutalnijih uvreda i psovki na račun dobrog nam prijatelja. Pod uticajem alkohola i opijata efekat se samo pojačava. Nezavisnom posmatraču sa strane se može učiniti da su dve ili više strana u teškoj svađi, ali pažljivim analiziranjem izgovora, može se zaključiti da ljubav zapravo cveta.

Eksesivna utilitarizacija verbalnih ekspresija anglosaksonskog ili latinskog porekla, preciznije. Persone koje žele da envajronment misli da imaju suficit inteligencije, frekventno utilizuju nedomicilne verbalne ekspresije.

... odnosno: prekomerno korisćenje reči anglosaksonskog (ili latinskog porekla tačnije), tamo gde je to potpuno nepotrebno (budalo, dođi sebi i pričaj normalno, jebem te u usta i jezik). Šaban koji hoće da okolina misli da je pametan do jaja, koristi reči koje su i njemu nerazumljive.

Ona je sisata i jebozovna, ali, pak, nevina i visokomoralna dvadesetogodišnjakinja koja upada u nevolju (ostane siroče, izgubi se u šumi i pukne joj bretela od pritiska nabujalih dojki). Dolazi naš junak, jebač prve klase tumora veličine fudbalskih lopti umesto bicepsa i ljubavnog tepiha gustog kao tkanje zlatiborskih čaraparki koji poseduje neverovatnu sposobnost da razodene ženku jednim pokretom ruke. Svoj penis zove muškošću (umesto, na primer, toljaga, prangija i mesnati buzdovan). Pred njim druge žene padaju kao Italijani u šesnaestercu, ali ne i naša junakinja koja se podaje tek kada se uveri da je uber-jebač dostojan njenih telesnih tečnosti. Zlobnici ih ometaju u njihovom pohodu na hepi-end koji obično sledi nakon dugoga zapleta: pobačaja, kvazi-silovanja u braku, pobačaja, rata, pobačaja, prevare, pobačaja, vasektomije i pobačaja.

Starletoidna prakljača, noćom fabulozna silikonjara pri poznatom splavu na ušću dveju reka, jutrom razgužena prašinarka koja plaši ribolovce ranoranioce na keju.

Idi u pičku materinu.

Кретен. Фигура тоталног промашаја. Људи који су изгубили своју утакмицу са мозгом и рационалним потезима, прокоцкали сваку шансу да остану у лиги, па сада играју само како би осталима засрали добар пласман.

Bez posla.

Seka Aleksić iz najboljih dana. Sad se primila na teretanu, doduše, jebiga.

Od Benita, preko Džoni Sinsa, pa sve do Neše Manijaka i Dragana Markovića; ima nešto u ćelavim ljudima što nas tera da sa uživanjem primamo njihov kurac.
Još ako je ispod izglancane glave telo zbog kojeg bi i Krang prodao Tehnodrom utisak alfa domaćina je potpun.
On zna kako se tovi vepar. On zna kako se jebu žene. Zna kako se jebu ljudi. On zna kako se prave pare. Kako se deca i penzioneri vode na besplatne ekskuzije i kako se šamara veterinar kad umre noj u zoološkom vrtu.
Jednostavno zna stvari, zna život.
Svojom čvrstom, za razliku od tuđe ruke, zna da češe svrab.

Apsolutno zabranjeno voće. Forbidden! Odbij, objekat pod video nadzorom! Ukoliko imaš imalo karaktera, morala i principijalnosti, nećeš je gledati kao seksualni objekat, nego kao ono što ona zaista i jeste - sestra najboljeg ortaka. Ništa više, ništa manje.
Jeste, u početku je mala i slatka, ispali joj mlečni zubići, ima roze mašnicu u kosi, šarenu haljinicu koju joj je majka kupila i crvene sandalice. Ometa vas dok igrate PES, hoće da ide sa vama na basket, plače ako je ne vodite u šetnju, ma i u grad bi da vas prati, čisto iz znatiželje, da vidi šta vi to tamo radite. Sve je to lepo.
Ali ona raste. I razvija se. Bogme, lepo se razvija. I onda ćeš jednog dana, dok ti ortak bude trknuo do prodavnice da kupi kevi prašak za pecivo, ostati sa njom sam u sobi. Naravno, imaćete o čemo da pričate, samo što ćeš uhvatiti sebe da je sve manje gledaš u oči, a sve više u grudi. Ili u dupe, kada se okrene da vam dohvati čokoladu da vas posluži. Unutrašnji šamar! Trgni se! Jebote, ona je sestra tvog najboljeg ortaka. SE-STRA NAJ-BO-LJEG OR-TA-KA! On je i onako ljubomoran na sve muškarce u njenoj blizini, šta ti to treba? Da izgubiš ortaka zbog ove male... Joj, kakvi mala, gledaj kol'ke sis... ALO! Pogled u oči i ne razmišlj... Hmmm, nikad nisam primetio kako lepe zelene oči im... BRE! U čelo! Pogled u čelo i razmišljaj o nečemu neseksi. Baba! I deda! Baba i deda rade u bašti. One stvari! Baba i deda rade u bašti one stvari! To je to! Jes malo bolesno, al' deluje...

Može da bude izbeglica ali ređe i oni su se povezali kao creva većinom. Čovek bez korena, bez igde ikoga sam u tihoj noći. Koren u kamen slabo ide, neće. Ide plitko, ispod površine dovoljno da drvo životari ali i najmanji povetarac ga čupa na zdravo.

Леба, салама и кечап. Три чаробна састојка који, уједињени, дају довољно енергије да изгураш дан. За даном. Леб је ту да обезбеди угљене хидрате, саламура представља веома квалитетан извор протеина, док кечап своју улогу у оброку игра тако што подмаже залогај како би лакше склизнуо низ гушу, таман толико да се не задавиш, сиротињо.

Без обзира на стање у држави које све више подсећа на Мексико, милион незапослених и још два пута толико оних који диринче од јутра до сутра за минималац, на гломазне, споре и троме институције, на процват криминала, корупције и сиве економије, на контејнере који су толико запоседнути да им више не можеш ни прићи да бациш смеће, већ мораш да се у маниру Леброна Џејмса добацујеш са двадес' метери, на ријалитије као врхунац културних дешавања, на сечу плата и пензија и опште безнађе и психичко посрнуће, народ ипак није заборавио оно што је изнад свега наведеног, за њега најважније.

А, то је вихор и колоплет религије и национализма, сервиране од стране спреге државе и цркве, који из пепела уздижу духовну беду овог народа својим идолопоклонским песмицама, религијским баронијама, празним обећањима и бајкама о рају, што на овом, што на оном измаштаном свету, док вам за сво то време цегер секу и једни и други, односећи вам живот испред носа.

Но, верујте - биће боље.

Pederska zamena za hvala. Ne znam da l' je iko ikad dobio to pivo.

Tinejdžerka koja mora da se ponaša kao odrasla osoba da bi odrasli koji su izašli mogli da se ponašaju kao tinejdžeri.

Кукати. Жалити се на лошу срећу, беспарицу и трагичан љубавни живот.

Мирољуб Брзаковић - Брзи је певач, који је хитовима Неће ме, па неће, Превари ме живот и Подигла ме из пепела стекао енормну популарност. У овим песмама је Брзи певао о социјалној проблематици тадашњег друштва, која је и данас веома присутна на нашим просторима. Те његове песме, које су мешавина новокомпоноване музике и књижевног реализма, уз Бољи живот Синише Павића, представљају уметничка остварења, која и после 20 година показују да се мало тога или чак ништа није променило.

Када се Брзи полако повлачио са сцене, није се појавио нико да преузме тај тренд и да га популаризује, што је Саши Поповићу омогућило да спроведе своју реформу новокомпоноване музике и одведе је на неку скроз другу страну.

Хардкор фолк у виду крајишке музике назван по збирци приповедака Петра Кочића.

Први сусрет са крајишком музиком памти се целог живота. То је епохални тренутак, откровење, тектонско померање бића и бивствујућег. Нарочито ако су вас у свет носталгичних милозвука увели Жаре и Гоци, два гласа, два човека, два идола, две институције.

Пред њиховим нотама пада свака подела музике, све диве и красиве, старлете и кокете, бендови и трендови, звезде и Звезде Гранда, а нарочито Екстра Нена. Заборављаш хитове Бате и Секе, све певачице које су префикс за естрадно име позајмиле из реклама за улошке, све патетичне и херметичне текстове, све Фармере и шармере, хормоне и силиконе, ботокс и аб-троник из Топ Шопа. Заборављаш Венди, Инди и Сенди. Карту без повратка добијају и Лепа Брена и Стара Мигрена, све емисије "Гранд параде" и "Света естраде". Одлучујеш да скинеш са зидова све постере Саше Поповића.

По цели дан слушаш "Радио Крајину", десетерачке вапаје за домовином, њивом, огњиштем и имањем, ђедом и ћаћом, топлом пивом, издатим ђенералима, сланином и ладовином.

Свестан си тога да су Жаре и Гоци померили границе. Будући да је тематика њихових песама изузетно широког спектра, гони те на сузе и емотивни преображај. Почињеш неконтролисано да плачеш и добијаш понуду од индустрије папирних марамица и тоалет-папира "Палома" да постанеш њихова маскота. Плачеш јер се рађа један нови човек у теби, а сваки је порођај болан. И знаш: Жаре и Гоци су стубови наше културе, неохуманизам, религија у пракси, апстракција у форми.

Мрзиш кад те питају да ли више волиш Жарета или Гоција. То би било као кад бисте мајку питали које јој је дете драже. Или који би прст мање болео кад бисте га одсекли. Жаре и Гоци не постоје као појединци: тек у њиховом садејству настаје савршенство. Један пева, други кука у бекграунду, па онда замене улоге. А теби топло око срца и све ти се чини да си у рају. Тамо, место анђела и харфе- Жаре и Гоци. Алелуја!

Спавање са исходом превеликог броја чељади у једној породици.

Начинити грешку и урадити нешто што се првобитно није хтело. Промашити мету. Фулати. Фејловати.
Преведено, израз значи ''погрешно кликнути'' и тиме упрскати ствар случајно, из нехата.

Izložiti svoje dnevne aktivnosti na izvol'te. Uživati u egzibicionizmu ili ono, šta znam, imati prevelike prozore bez zavesa.

Ono na čemu je utemeljena Vukajlija.