Sterilni, takoreći medicinski izraz za jebačinu, za jedan stepen finiji od spavanja. Prvenstveno deo rečnika seksualne edukacije maloletnika, sreće se često u obliku "prvi put imati odnose", "želiš li odnose" i "ihaaaj, otkad nema odnose".
Izraz je vrlo zahvalan za korišćenje, jer ne precizira vid primenjene tehnike, niti rase i vrste učesnika.
Svilenkast tinejdžer, emo orijentacije: "Ne, nemam devojku. Imam odnose jednom nedeljno. Da, imam ljubimca."
Situacija u kojoj se nađeš kad ti i žena i švalerka u isto vreme dobiju.
Kad se dvoje političara iz suparničkog tabora glođu i trve ispred kamera, ne bi li ostavili utisak nepomirljivih suparnika, a kad se pogase reflektori, raspravljaju za nekom bogatom trpezom, kako dalje da zamlaćuju obećanjima ovaj napaćeni narod i potkradaju one koji im ukažu poverenje.
- Dobro, bre, Mitre, jesi li morao baš onoliko da me pljuješ u emisiji pored mene živa, jesam li ti rekao da ne razotkrivaš marifetluke oko onog preduzeća kojeg sam kupio dok je bilo pod stečajem. (zaglaba ruke u pečenje i kao se mršti) U što je dobra ova krmenadla. Ogladnjeh od one Olivere, jesi li video kučku, sve protrkeljiše uzduž i popreko... (zove konobaricu) Šano, još jedna litra za mog kuma Mitra!
- E, bogami kume, morao sam malo da mu ga dam, znaš kako se pučina ispred ekrana uspali da te sluša kad si grlat i pljuješ po drugome...(zaglaba zube u mesinu) vala ga je ispekao, prva liga. Ej mala, kad će to vino, okopnih dok ti dođeš. Sporija si nego postupak pred ustavnim sudom koji se vodi protiv mene. Nego Dobrivoje, svega ti, šta misliš da ima neka skrivena kamera koja bi nas ovako snimila dok se častimo, e crnje bi mi to bilo nego da saznaju da švercujem naveliko onu robu, (tiše) znaš već koju, zidovi imaju uši...
-Ma da. A priznaj da smo ostavili dobar efekat. Zamalo jedan drugom oči nismo vadili. Eee, dok je nama nas, lako ćemo mi u ovoj zemlji...
-Aj živeli. Sto pet pa opet, pa makar na aparatima.
-Živeli kume!
Imaginarni prostor oskudnih dimenzija, gusto ispunjen agresivnim ološem, u kome naivni mučenik, po pravilu, mora obitavati, eventualno samo proći.
- Gde ćeš, bre, ti u politiku, crni sine, u taj osinjak, znaš i sam kolko si nesposoban?
- Ali, tata, jedan čovek me lično pozvao.
U slovenskoj mitologiji talason je slučajni prolaznik, čija se senka ili telo uzida u građevinu, po verovanju ta osoba umre nakon 40 dana, zbog toga su se zaobilazila mesta na kojima se nešto gradi.
Običaji se vremenom menjaju, menjaju se i zidarske veštine, tako da je danas talason prolaznica sa butovima punim celulita koji se talasaju.
Kada prođe pored objekta koji se gradi, uglavnom joj neki bauštelac dobaci sa zgrade ''Joj, mala što bih te uzid'o'', ili klasično samo zvizne za njom.
Međutim, prolaznica koju odmere sa skele, ne umire nakon 40 dana, već uglavnom promeni trasu kojom se kreće, ili u najboljem slučaju bude prcana od nekog zidara sa skele.
Gazda pazi al' se talasa.
-Uuu dobra, more ćuti tu mešaj taj malter, nemoj grudvica da bude.
Važi gazda.
-I gledaj u mešalicu dečko, zaradi platu.
Јединица за мерење пацифизма и толеранције.
-Тужени, теретите се за убијање двеста трудница са Косова и уништавање Зида плача испред дома Народне скупштине, шта имате рећи у своју одбрану?
-Газио сам муве, буба-швабе, лептире, пчеле сам убијао хемијским оружјем из Киргистана, али мрава никад не бих, нити сам икад, згазио.
-Господине Харадинај, пресуђујемо да сте невини!
У се и у своје кљусе. То што ти у животу није умешено па обешено, не значи ни да ти је Годо поуздан пријатељ.
Дугачак слоган, али слоган. Имао смисла у време док су се људи макар мало осећали као део државе, а држава на ту њихову лојалност колико-толико узвраћала.
Одавно није тако. Одавно човек државу доживљава као нешто што је на супротној страни, као спрегу политичара, тајкуна и осталих повлашћених категорија, машину за млевење која гледа да те самеље и исцеди и оно што немаш да би она имала ресурсе за своје паразитско функционисање. У таквим околностима, у неравноправној борби у којој је од самог рођења осуђен на пораз, нормално је што злехуди човек гледа бар да ублажи последице тог пораза.
Тако је, временом, слоган из наслова (не кривицом грађанина-појединца) изгубио сваки смисао, јер ако ти, у родољубивом заносу, узвикнеш "Државо, ево ме, реци шта треба!", а држава те гледа бело и нема појма шта си хтео да јој кажеш, онда то и није нека држава. А поготово не заслужује да ти уопште размишљаш да ли би за њу, ту и такву, могао нешто да учиниш.
Да видимо, шта је моја држава учинила за мене?
- Кад сам се родио, уписала ме је у Матичну књигу рођених;
- Кад је дошло време, позвала ме је да пођем у школу;
- Кад је дошло време, позвала ме је да одем у војску;
- После војске, дала ми је резервни распоред и зборно место;
- Кад сам се оженио, и то је уредно евидентирала;
- Звала ме је на војне вежбе, а кад је "резервни распоред" постао "ратни распоред", звала ме је и онда;
- Откако сам, по природи ствари, демобилисан, моја држава ме се сети почетком године, кад ми пошаље решења за порезе и друге дажбине разне. Ја се, са своје стране, трудим да своју државу не оптерећујем ни толико.
А и зашто бих? Кад човек погледа у каквом су стању социјалне функције државе (здравство, школство, судство, безбедност - не сумњам ја у своју државу, таман посла! Да ме неко убије, она би одмах скочила да брани мој интегритет, а за све што је мање од тога, било би стварно неувиђавно да тражим да се држава ангажује око мене), дакле, кад сагледа све то, човек неминовно дође на помисао да нису били луди они који су се расејали по белом свету. За разлику од наивног појединца из наше приче, они су на време схватили да је слоган из наслова одавно еволуирао у:
"Не питај шта држава може да учини за тебе, већ - која."
Tako su jurili Slobodana. Tako jure predsednike mesnih zajednica. Tako konstatnujemo bolan i neminovan poraz neprijtelja ili smrt vepra kad ga koljemo. Izgovara se proročanskim glasom sa, namerno, nevešto prikrivenom srećom.
-Doktore, da počnemo reanimaciju?!
-Nema potrebe. Gotov je!
Lep? Nije da je gabor, al' nemoj da se zajebavamo. Drži do sebe koliko - toliko, ali ipak ne nosi karirano.
Da je bogat, nije. Koja god kola da vozi, mo'š se kladiti da u njima nije prvi prdnuo.
Sposoban, pametan ? Heh, može srolati ksnu za 25 sekundi, ali to je ipak stvar treninga a ne sposobnosti.
Izraz aludira na staru foru: brava koju otvara svaki ključ je loša brava; ali ključ koji otvara svaku bravu je prilično dobar ključ - da ne kažem kalauz. Dakle, kalauz se odnosi na tipa koji na prvi pogled nema šta ponuditi suprotnom polu, ali na potpuno neobjašnjiv način ima više recki nad krevetom nego što bi iko na prvi pogled mogao pretpostaviti.
Upravo ta činjenica da niko ne zna - niti može da nasluti - kakav to repertoar forica, mađija i šarmantnih izjava poseduje prosečan kalauz, oko dotičnog stvara auru misterioznosti. I prećutnog poštovanja od ostalih muškaraca iz sredine. Hajd' dobro, i ljubomore od strane onih muškaraca koji su nevini u 38. godini, ali nije to poenta. Dabome, kalauz o svojim poduhvatima ne priča kompanjonima. On zna da oni znaju,i oni znaju da on zna da oni znaju, ili makar da slute koga/kad/gde, ali neki red mora postojati jebemumater. Kad se noćna lutanja spomenu uz vops, mudro ćuti i osmehuje se krajem usana - i te situacije su dovoljne da mu dodatno dignu ugled u čoporu. Ipak, ne kurči se jer je džentlmen, već zato što opravdano strahuje da bi mu neki brižni supružnik mogao prebrojati rebra nečim kabastim ako se priča proširi.
Međutim, fora sa kalauzima nije u samo njima znanoj priči koju serviraju ribama. Ni u tome što čine zanemarljiv procenat muškog kolektiva u svakom bloku/ofisu/gradilištu/klubu/radnoj akciji pri izgradnji pruge Brčko - Banovići. Štos se krije u tome što svaki kalauz svojim postojanjem kontrira kolektivnom dojmu mlađanih, i ne tako mlađanih ali malo više razočaranih pavijana iz niže - srednje klase, a koji u najkraćim crtama glasi otprilike ovako: jebaćeš samo ako voziš Merca. Tačnije, ako imaš para za, između ostalog, Merca. Dobro, da se ne lažemo, frekvencija snošaja će možda biti veća ako voziš Merca, ali to kola od des-dvaes soma jura i dalje ne čini preduslovom za bilo šta, ne budi ograničen.
Nego skapiraj da, jebiga, ima svega. Razdrndanih rava, ups brava, koje otvara svaki ključ, i brava koje otvara samo jedan ključ, bio on zarđao ili sjajan i nov. Škart ključeva koji pucaju u ruci čim ih ubaciš u katanac, pa i ključeva pravljeni za brave kazamata blaženopočivše K. und K. monarhije kojima današnje brave nisu po meri. I kalauza, dabome. I svi su oni izmešani na rafovima, kako i treba da bude.
Уз фамилију представља једину ствар коју у животу не можеш бирати.
Način prepoznavanja društvene klase u Srbiji.
-Da li treba kesa?
-Ne, poneo sam svoju od kuće.
-Aaaaa sirotinja, sirotinja, sirotinja...
-------------------------------------------------------------------
-Da li treba kesa?
-Može. Stavi dve, za svaki slučaj.
-Pu, buržujčino. Sigurno si se lepo nakrao majke ti ga spopatrljim.
Piće koje piju skoro svi pevači narodne muzike zbog devojaka koje su ih zajebale.
Požutela fotografija sedam nasmejanih lica pored novog bunara. U pozadini sveži otkosi otave i kruška starija od sećanja. Tri pirgava pileta i petao strogog pogleda.
Hm. Nemoguće. GPS kaže da sam na dobrom mestu. Možda sam pogrešio sokak? Ne ipak je to to. Ovde je bio bunar, kruška se odavno osušila, ali ovi hrastovi imaju bar pedeset godina. Deda je otišao u Ameriku pre tačno.. hm, pa da. Šuma. Kaže deda da su imali pet stotina ovaca, vinograd, voćnjak, okućnicu sa palisadom. Vukovi od ovog domaćinstva nisu bili siti.
Velika i Mala Kamenica su nekada imale osmoletku, manastir i crkvu brvnaru, četiri stotine domaćinstava i najbolji ovčiji sir u kraljevini. "Sedam dana i sedam noći su Bugari napadali klisuru i nisu napredovali ni sedam metara.", često bi mi deda to govorio kada je hteo da mi kaže koliko je stanovnika bilo pre velikog rata. A sada mahovina prekriva vlažne cigle šumom progutanog sela. Ovde više nema nikoga.
Prvo je došao radio. Celo selo je slušalo o poduhvatima omladine da se krvlju isprana zemlja izdigne iz pepela. Onda je došao put. A putem su otišli najpre mladi. Za njima ovce. Na posletku i svi ostali. Oni pod zavetom su ostali na dedovini. Rado ih je zemlja uzela sebi, najlepše ruže niču na groblju.
Kadar iz snova: širok put izbija iz tmine šume pravo na širok proplanak modro zelene trave, raštrkane ovce nehajno pasu a crni pulin lavežom upozorava mladu pastiricu da se hitro obuče i da pohita iz potoka jer njen voljeni joj donosi zagrljaj pun sigurnosti i tri reči ljubavi. Ali... Stranac i starica, proplanak i krava.
- Pomaže Bog majko!
- Bog ti pomog'o sine! 'e si ti od ovi' što kupuju vunu?
- Nisam, majko, ja sam od Leskića, zovem se Mark.
- Nemam sine vune ja. Nemam ovaca već treću godinu.
- Marko Leskić je moj deda.
- Nije sine, nije. Marko Leskić je pod onom tamo ružom, vidiš, ona bela. Suzama sam zalivala taj žbun više od pedeset godina
- Vratio sam se iz Amerike i podići ću ponovo domaćinstvo Leskića. Pogledajte sliku.
- Ali bunar se urušio.
- Iskopaću novi.
- Sine, u dva sela nema tri zuba. Nije ti ovo mesto za život više. Ovo je mesto da se umre, sam...
- Sve se menja, majko. Doći će drugo vreme.
Има их на сваком кораку. Избљувци природе који комбиновани са вештачким деловима дају безличну телес лишену сваког вида индивидуалности. Примају све облике жетона, под условом да је њихова вредност еквивалентна већој количини у новцу и полни уд дочекују инстант, без промењене фацијалне експресије и тако у недоглед.
Накарадни продукт још накарадније стварности.
Лакат ми је склизнуо са стола, и тада сам је нехатно погледао. Плавуша, утегнута у парче тканине са анималним принтом, огромним сисама и бразилским дупетом које као да је изашло из ординације ренесансног вајара. Лице готово булдошко али са примесом претераног сексипила и огромне количине глупости. Био сам довољно пијан и расположен за спрдњу, па сам јој пришао.
-Ћао.
-Ћао.
-Александар.
-Линеа.
-Лепо име. Знаш, преведено на италијански има још лепши призвук, хехе.
-Не капирам.
-Ма, ништа, него довољно ме боли курац да те питам, што који курац изгледаш тако, као што изгледаш?
-Хм, ниједан од вас мужијака ми није пришао тако, па, ево бићу искрена са тобом, ја сам машина за јебање.
-Јебеш ме?
-Да, правим се од људских делова, силиконских сиса, усана, дупета, кинеских трепавица, вештачког сурогата плаве косе, подмлађене пичке и изразитих сексуалних афинитета.
-Не сери?
-Серем, имам и ту опцију, али ми је примарна да се јебем, лепо убациш жетон и трсиш.
-А, где се купују ти жетони?
-Па, пази, можеш сада овде, дупли Чивас и Ред Бул, да поручим?
-Наручим ти то и јебем, је л'?
-Да, срце, али ти немаш кеша за то.
-Па немам јебига, а и да имам не бих платио, знаш принципи и те форе.
-Штета, некако си сладак али ја сам програмирана тако, извини.
-Ма, ништа и хвала на информацији, ћао.
-Ћао, и не брини се, ако икада промениш мишљење, наћи ћеш нас свуда.
Део човекове анатомије који постаје приметан када се водоинсталатер/зидар/аутомеханичар сагне или чучне, па му се панталоне отпозади свуку 10 цм ниже од њиховог нормалног положаја.
Припремити поводац за циљану главу. Припремање терена за некога ко ће вас носити на леђима.
- Е младожења! Јел' има ишта од мираза?
- Ћути, не смем ни да питам. Ташта ми плете крагну, мислим да сам најеб'о.
Kao što svadben venac krasi kapiju, ovaj venac krasi glavu na kojoj su se spojili zalisci i šiber. Prostire se od zulufa preko donje strane glave pa sve do drugog zulufa, ne prelazeći na teme. Nosioca ovog venca Semjuel Beket je u svojoj drami Kraj igre slikovito opisao - ćelav k'o dlan.
- Au, ala ti se proredila kosa, još malo pa će ti samo venac ostati.
- Aj ne seri majmune, ovo ti je klasično korela koza ovcu. Za tebe sam bre Jan Gilan.
- Ma jok, Gale Kerber si.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.