У се и у своје кљусе. То што ти у животу није умешено па обешено, не значи ни да ти је Годо поуздан пријатељ.

Дугачак слоган, али слоган. Имао смисла у време док су се људи макар мало осећали као део државе, а држава на ту њихову лојалност колико-толико узвраћала.

Одавно није тако. Одавно човек државу доживљава као нешто што је на супротној страни, као спрегу политичара, тајкуна и осталих повлашћених категорија, машину за млевење која гледа да те самеље и исцеди и оно што немаш да би она имала ресурсе за своје паразитско функционисање. У таквим околностима, у неравноправној борби у којој је од самог рођења осуђен на пораз, нормално је што злехуди човек гледа бар да ублажи последице тог пораза.

Тако је, временом, слоган из наслова (не кривицом грађанина-појединца) изгубио сваки смисао, јер ако ти, у родољубивом заносу, узвикнеш "Државо, ево ме, реци шта треба!", а држава те гледа бело и нема појма шта си хтео да јој кажеш, онда то и није нека држава. А поготово не заслужује да ти уопште размишљаш да ли би за њу, ту и такву, могао нешто да учиниш.

Tako su jurili Slobodana. Tako jure predsednike mesnih zajednica. Tako konstatnujemo bolan i neminovan poraz neprijtelja ili smrt vepra kad ga koljemo. Izgovara se proročanskim glasom sa, namerno, nevešto prikrivenom srećom.

Lep? Nije da je gabor, al' nemoj da se zajebavamo. Drži do sebe koliko - toliko, ali ipak ne nosi karirano.

Da je bogat, nije. Koja god kola da vozi, mo'š se kladiti da u njima nije prvi prdnuo.

Sposoban, pametan ? Heh, može srolati ksnu za 25 sekundi, ali to je ipak stvar treninga a ne sposobnosti.

Izraz aludira na staru foru: brava koju otvara svaki ključ je loša brava; ali ključ koji otvara svaku bravu je prilično dobar ključ - da ne kažem kalauz. Dakle, kalauz se odnosi na tipa koji na prvi pogled nema šta ponuditi suprotnom polu, ali na potpuno neobjašnjiv način ima više recki nad krevetom nego što bi iko na prvi pogled mogao pretpostaviti.

Upravo ta činjenica da niko ne zna - niti može da nasluti - kakav to repertoar forica, mađija i šarmantnih izjava poseduje prosečan kalauz, oko dotičnog stvara auru misterioznosti. I prećutnog poštovanja od ostalih muškaraca iz sredine. Hajd' dobro, i ljubomore od strane onih muškaraca koji su nevini u 38. godini, ali nije to poenta. Dabome, kalauz o svojim poduhvatima ne priča kompanjonima. On zna da oni znaju,i oni znaju da on zna da oni znaju, ili makar da slute koga/kad/gde, ali neki red mora postojati jebemumater. Kad se noćna lutanja spomenu uz vops, mudro ćuti i osmehuje se krajem usana - i te situacije su dovoljne da mu dodatno dignu ugled u čoporu. Ipak, ne kurči se jer je džentlmen, već zato što opravdano strahuje da bi mu neki brižni supružnik mogao prebrojati rebra nečim kabastim ako se priča proširi.

Međutim, fora sa kalauzima nije u samo njima znanoj priči koju serviraju ribama. Ni u tome što čine zanemarljiv procenat muškog kolektiva u svakom bloku/ofisu/gradilištu/klubu/radnoj akciji pri izgradnji pruge Brčko - Banovići. Štos se krije u tome što svaki kalauz svojim postojanjem kontrira kolektivnom dojmu mlađanih, i ne tako mlađanih ali malo više razočaranih pavijana iz niže - srednje klase, a koji u najkraćim crtama glasi otprilike ovako: jebaćeš samo ako voziš Merca. Tačnije, ako imaš para za, između ostalog, Merca. Dobro, da se ne lažemo, frekvencija snošaja će možda biti veća ako voziš Merca, ali to kola od des-dvaes soma jura i dalje ne čini preduslovom za bilo šta, ne budi ograničen.

Nego skapiraj da, jebiga, ima svega. Razdrndanih rava, ups brava, koje otvara svaki ključ, i brava koje otvara samo jedan ključ, bio on zarđao ili sjajan i nov. Škart ključeva koji pucaju u ruci čim ih ubaciš u katanac, pa i ključeva pravljeni za brave kazamata blaženopočivše K. und K. monarhije kojima današnje brave nisu po meri. I kalauza, dabome. I svi su oni izmešani na rafovima, kako i treba da bude.

Уз фамилију представља једину ствар коју у животу не можеш бирати.

Način prepoznavanja društvene klase u Srbiji.

Piće koje piju skoro svi pevači narodne muzike zbog devojaka koje su ih zajebale.

Požutela fotografija sedam nasmejanih lica pored novog bunara. U pozadini sveži otkosi otave i kruška starija od sećanja. Tri pirgava pileta i petao strogog pogleda.

Hm. Nemoguće. GPS kaže da sam na dobrom mestu. Možda sam pogrešio sokak? Ne ipak je to to. Ovde je bio bunar, kruška se odavno osušila, ali ovi hrastovi imaju bar pedeset godina. Deda je otišao u Ameriku pre tačno.. hm, pa da. Šuma. Kaže deda da su imali pet stotina ovaca, vinograd, voćnjak, okućnicu sa palisadom. Vukovi od ovog domaćinstva nisu bili siti.

Velika i Mala Kamenica su nekada imale osmoletku, manastir i crkvu brvnaru, četiri stotine domaćinstava i najbolji ovčiji sir u kraljevini. "Sedam dana i sedam noći su Bugari napadali klisuru i nisu napredovali ni sedam metara.", često bi mi deda to govorio kada je hteo da mi kaže koliko je stanovnika bilo pre velikog rata. A sada mahovina prekriva vlažne cigle šumom progutanog sela. Ovde više nema nikoga.

Prvo je došao radio. Celo selo je slušalo o poduhvatima omladine da se krvlju isprana zemlja izdigne iz pepela. Onda je došao put. A putem su otišli najpre mladi. Za njima ovce. Na posletku i svi ostali. Oni pod zavetom su ostali na dedovini. Rado ih je zemlja uzela sebi, najlepše ruže niču na groblju.

Kadar iz snova: širok put izbija iz tmine šume pravo na širok proplanak modro zelene trave, raštrkane ovce nehajno pasu a crni pulin lavežom upozorava mladu pastiricu da se hitro obuče i da pohita iz potoka jer njen voljeni joj donosi zagrljaj pun sigurnosti i tri reči ljubavi. Ali... Stranac i starica, proplanak i krava.

Има их на сваком кораку. Избљувци природе који комбиновани са вештачким деловима дају безличну телес лишену сваког вида индивидуалности. Примају све облике жетона, под условом да је њихова вредност еквивалентна већој количини у новцу и полни уд дочекују инстант, без промењене фацијалне експресије и тако у недоглед.

Накарадни продукт још накарадније стварности.

Део човекове анатомије који постаје приметан када се водоинсталатер/зидар/аутомеханичар сагне или чучне, па му се панталоне отпозади свуку 10 цм ниже од њиховог нормалног положаја.

Припремити поводац за циљану главу. Припремање терена за некога ко ће вас носити на леђима.

Sve što prosječan Srbin ne zna kako da definiše.

Kao što svadben venac krasi kapiju, ovaj venac krasi glavu na kojoj su se spojili zalisci i šiber. Prostire se od zulufa preko donje strane glave pa sve do drugog zulufa, ne prelazeći na teme. Nosioca ovog venca Semjuel Beket je u svojoj drami Kraj igre slikovito opisao - ćelav k'o dlan.

Ugostiteljski objekat niskog kvaliteta klijentele. Naravno, sve je u oku posmatrača, tako da džiberana može biti kafančuga na autobuskoj stanici, ali i fensi noćni klub gde najgori vops košta soma dinara.

Пре свега, мајку им јебем!

Скупина дотераних, налицканих, празноглавих, прокретенски настројених покушаја живих бића која долазе у кафану да би се сликала за фејзбуке и при том уништава кафану као институцију и све оно за шта су се истинске кафанџије годинама залагале.
То је она иста багра којој је битније са ким долази и ко ће их тамо видети од тога да ли певаљка стварно зна да пева. Она иста багра, која наручује само песме Мирослава Илића и Томе Здравковића, јербо су сви остали правили музику коју слушају само сељани. Она иста багра која под појам народне музике сврстава и гранд продукцију. Она иста багра која те гледа са висине ако седиш у кафани а претходно ниси провео 6 сати испред огледала спремајући се за исту. Она иста багра која нема своје мисли, него размишља онако како јој други кажу. Она иста багра која не иде у кафану зато што воли,већ зато што су чули да је то сад у моди. Неко им рек'о.
И сад, кад су им сервирали једну од највећих говнурди у историји човечанства,замотану у жути украсни папир, уз причу како је то у циљу очувања српске традицији, сви се утркују да покажу како су баш они прави кафански боеми каквих више нема.

Семе им се затрло!

Imovinsko stanje individue koja nema svoje parče zemlje. Proklinje svoje pretke kako mu nisu ostavili makar neki plac pešes ara dosta, jer bi onda mogao da gaji kupus, paradajz i dečicu koja bi jurila leptire a ovako moraju da bleje u stanu na Čukarici i da im otima tablet jer treba ažurirati stranicu na fejsu "Vratimo se selu i prirodi".

Svojevrsni 'pro et contra' modernog doba, još od kada je Australopitekus odlučio da ribu koja mu se sviđa ne tresne po glavi i odnese u pećinu, nego da uđe u začarani krug izlazaka, muvanja i baronisanja. Ukoliko pošalješ, ispada da si se primio na dotičnu a one to nikako ne vole, jer bed boj from d hud stav bolje prolazi. Pa čim sam je zvao na piće, zar ne znači da sam se primio i pre? Ne, sinak, ne ide to tako. A ako ne pošalješ, znači da si bezosećajni skot, koji će je pojebati i ostaviti da čeka, tako da i to ne vole. Tamni vilajet, sinak... Bez pećine i dijamanata. Samo izveštaj o dostavljenoj poruci.

Епско пишање. Свако мокрење које по трајању и количини превазилази оно уобичајено.

Bez veznika i bez trunke normalnosti.
Bez potrebe za psihijatrom da konstatuje, vidi se i okom i čuje sluhom laika.

Jedan od najmoćnijih afrodizijaka. Čim ih vidite u momentu vam se javi želja za seksom.