Obično se kaže za merakliju, boema, čoveka slobodarskog duha što ne robuje obavezama. Po principu od danas do sutra ali punim plućima. Hedonistički, maksimalno za sve pare, poštujući svaki dan kao poslednji.

Pojava da imperativ zvuči mnogo sočnije i žešće kada se upotrebi nesvršeni oblik glagola umjesto uobičajenog svršenog. Efekat je isti kao caps lock u pisanju.

Asta la vista, bejbe.
Stavljanje do znanja sagovorniku da je vaša priča završena, ukoliko ne prihvati da se, kao inferiorni lik u njoj, ne pita ama baš ništa.

Zamočaj me! Malo grublja verzija izraza hoćeš li i muzičku želju? Logično, upućuje se osobi oko koje obigravaš kao francuska sobarica i što ti više obigravaš, prohtevi dotičnog ili dotične sve više rastu.

Haljinica iz koje sise iskaču napolje, a guza namiguje prolaznicima.

Predbračno dete.

Rečenica koja se često sreće u opisima novih tehničkih proizvoda kada se ističe kako je proizvođač prihvatio neku novu ideju. Naravno, apsolutno je primenljiva na razne druge aspekte u životu.

Убер кул. Допадљива бестијалност. Морбидно, содомијално, гадно али неодољиво.
Као враћање на поновно омирисање смрдљивих чарапа. Да се Фројд пита он би рекао подсвесни афинитет ка мазохистичкој онанији садржан у једном изразу.

Suprotstavljanje naširoko ukorenjenom pomodarstvu, da se ženskoj deci sa ovih prostora daju imena po evropskim prestonicama.

Мали дебели водоинсталатер са ђилкошки брчић , који стално покушава да спасе неку принцезу . Пошто се бије са корњаче у пратњи неког тамо гуштера , користећи само некакве буљаве " чурке " , може се рећи и да је у питању неки наркић . Ту јебену принцезу затворену увек држи нека јебена сподоба мешавина корњаче , змаја и појединих уметника са Српске естраде .

Често га бркају са оним црњом из Италијанске фудбалске репрезентације

Чести "кривац" за дуговечност.

Računica.

Rečenica koju najčešće izgovara nadležni organ.

Poplaćati sve, rekao bih, škole koje si voljno ili nevoljno morao da prođeš, odigrati mnoštvo utakmica sa svakakvim protivnicima boljeg ili lošijeg kvaliteta, odguliti par sezona u ligama u kojima, kako bih rekao, smatraš da ti ipak nije bilo mesto. Uz uloženi rad na sebi, malo sreće i renoviranom pameću, konačno si se izborio za mesto pod Suncem.

Ali tu borbi nije kraj, i nema opuštanja. Sada to mesto treba i sačuvati.

Гол у који лопта не може да уђе ни под тачком разно. Објекат на који као да су бачене чини јаче од влашке магије које ни највећи чаробњаци спорта не могу да разбију и постигну гол. Какви Роналдо, Меси и остали смртници, Ол Стар квидич тим Хогвортса да јуриша одједном са три лопте, испушили би га. Сеп Блатер и Мишел Платини да дигну дупе из фотеље и лично дођу да угурају лопту у гол, не би успели. Нема гола. Јебига, нека виша сила. Паранормално. Неће лопта у гол па да је јебеш.

Američki računari iz osamdesetih u ulozi statusnih simbola jugoslovenskih firmi devedesetih.
Ukoliko si na malom ekranu hteo da prikažeš firmu koja je uprkos sankcijama svetskih moćnika i dalje jaka i moderna, ispred sekretacice izazovnog pogleda i prostranog dekoltea, mora se naći računar.
Nebitno što je tu njegova funkcionalnost ravna funkcionalnosti aparata za espreso u erotskim filmovima, filmski radnici su ovim potentnim trikom gledaocima jasno kazivali upravo ono šta su zamislil.
Gotovo uvek je ugašen, da tehnički neuke glumice ne pojebu nešto, a pored njega pisaća mašina "olimpija" po kojoj crvenokose sekretarice zavodnički kuckaju.

Ja ne pitam za juče ni sutra, dok te grlim u naručju svom,
Postoji samo sadašnje vreme i ja i ti u vremenu tom.

Kao po nekom običaju, sedeo je tako na drvenoj klupici ispod starog oraha i ispijao rakiju. Brk mu se zadovoljno smešio jer je tog dana poorao više nego što je planirao, te je sad spokojno uživao u toplom avgustovskom predvečerju. Dok je užarena lopta polako nestajala na horizontu, tonući u zeleno more krošnji, hrapavim dlanom obrisa znoj sa čela, te eksira ljuto zadovoljstvo. Pogled mu se zadrža na krošnji oraha.Tu je bio od kad zna za sebe. U njegovom hladu je prohodao i progovorio. Setio se pokojne majke koja je plela na toj istoj klupici na kojoj je on sedeo. Oca je izgubio kad je imao 10 godina i sećao mu se samo lika.

Ženski glas odagna tišinu šumadijskog sutona i prekide ga u razmišljanju:
- Milija, hoćeš li ti da jedeš nešto?
Samo je odmahnuo glavom. Seda starica podiže ruke u vis, promrmlja nešto sebi u bradu i udje u kuću.

Počeo je da se priseća svoje svadbe. Nije Milija bio neka prilika. Parče zemlje, malo stoke, i dve trošne kućice sa zemljanim podovima. Bilo mu je 20-ak godina kad je načuo priču o siromašnoj jedinici iz susednog sela, lepoj, vrednoj i poštenoj devojci. Ali više od svega, privuklo ga je ime: Nada.
Nadini roditelji, majka i par komšija su činili svatove. Uz skroman ručak i tihu pesmu, proslavili su taj dan. I onda proveli 40 godina zajedno,zajedničkim snagama pružajući otpor vetrovima života koji su ih lomili svakim danom sve silnije. Osetio je komešanje u duši.
40 godina je bila uz njega živeći u siromaštvu, a da se nikad nije požalila. Trpela ga je i kad nije trebalo, brinula se o njemu, dirinčila i vukla, rame uz rame sa njim. I nikad nije tražila ništa već je samo pružala. Da nije bilo nje, bilo bi mu mnogo teže. Po prvi put u životu oseti oštar bol u grudima. Suza mu zaiskri u oku. U trenutku se naljuti na sebe što joj nije više pružio. Što nije uradio više za nju. Što joj nikad nije rekao koliko mu znači.

Iskapi čašicu gorke utehe, te nasu još jednu. Sunce je već bilo zašlo, i mrak u potpunosti prekri zelene livade. I dalje je nepomično sedeo. Iz mraka se začu Nadin glas.

Каже се за радодајке највишег реда.
Девојку којој ни пиће не мораш да платиш да би ти изблајвала у вецеу.
Рибу која ће ти дати на првом састанку.
Цаву која се трпа у буљсона иако немаш добра кола.
Проклета нимфоманка.

U zdepasta, znojava tela, na sirovom štrokavom vratu, stoji smežurana, masnom retkom kosicom pokrivena, izbočina imenovana glavurda. Prvenstveno imenovana zbog radijusa, prečnika i obima, čije je mere nemoguće izračunati. Neretko zbog težine, pada na levu stranu, u pravcu srca. Kažu, valja se da je neko voli. A ima i onih koje zbog praznine moždanih vijuga plutaju u vodi, ili lebde kad dune malo jači vetrić. Neopažena ne prođe nigde, jer je toliku, da nazovem laskavo, glavu, nemoguće zaobići. Neretko je i psuju, vrlo maštovitim psovkama: "Jebem te u glavudžu, morao sam zbog tebe da zakupim 3 stolice u bioskopu!", "Sve ti jebem punoglavo, zbog tebe udarih čoveku branik. Sedneš, automatski mi retrovizori reflektuju tvoju glavudžu.", "Bog ti pomogao druže, skloni tu vlašku šerpu za kačamak.". Nigde omiljena, jadna, mala, neljubljena glavurda.