Малена корисна ствар која нам омогућава да изгубимо неколико кључева одједном.
Izraz, kojim se opisuje manjak potencijalnih kupaca u nekom maloprodajnom objektu.
Gazda:“Je l’ bilo posla od jutros?“
Radnik:“Ma, niko da uđe ni majku da nam opsuje!”
Mera za upoređivanje ljudske visine. Ne zna se koliko centimetara iznosi.
Ljudi su merili svačime (palčevima, laktovima, stopama), što ne bi i glavama...
- Za glavu sam viši od tebe!
- Niži je od njega za 2 glave.
Iskazivanje posebne srdačnosti poznaniku koga dugo nismo videli.
"Pa gde si bre Mile, majke ti ga spalim! Sto godina se nismo videli!"
Nije bitno gde, nije bitno kako, najbitnije je oštar mač, makljaža i 5 cisterni kečapa. Interesantno je kada se otfikari neki ekstremitet iz rane šiklja krv kao iz hidranta. Kontam kada se preseče arterija, pa piči krv na sve strane, ali ovo... Haos. Još je jače, onako zaleću se u slou moušnu, i ŠLJAS, seva mač, deranje, pičkaža do bola, tu nogama izmlati 2 manje čete, vadi mač iza leđa, i kao Isa mesar, cap, njih 13 trče k'o pilići bez glave i zalivaju scenografiju. Tajanstveni nindža/samuraj, se jebeno ludački zagleda u jednu tačku dok truplo ne padne nepomično. On potom vraća giljotinu u okvir uz zvuk šcn, i odlazi prema horizontu sa osmehom od uva do uva, jer je napokon osvetio polomljena 2 izloga njegove radnje.
Najviši stepen slobode koji se može dobiti. Česta posledica odrešenih ruku su vezane ruke.
Bivši direktor Javnog preduzeća Naftna Elektroprivreda Telekoma Srbije, koji je, zbog malverzacija, pre dva meseca uhapšen na Balearskim ostrvima, je na suđenju izjavio sledeće:
"Čist sam pred Bogom i narodom. Kad postadoh direktor, upravni odbor mi je dao 30 miliona evra i odrešene ruke da nađem način da izvadim preduzeće iz govana."
Прави пример како човек може да полуди ако је нон стоп у контакту са разноликим светом.Да се браниш ћутањем не можеш , умро би од досаде и беса који се нагомила у теби.Мораш тај набој који се гомила примањем свакаквих информација у себе да испразниш некако.А где ћеш бољи начин од псовања мајке , драња , дивљања за воланом и причом од 200 на сат.Тако је таксиста једна права мала енциклопедиа уличног, мада често и општег , знања.Временом му се развију и визионарске , често пророчке моћи.
Зато он зна када ја седнем у ауто да ме пита како иде посо и како су ортаци на мардељу , да ли ко кога друка , да треба бити частан јер ћете убити ако друкаш . да ће се Звезда дићи јер ничија није до зоре горела , и да је она маторка добра пушика (нашта је избацио главу и пратио је погледом док није испала из видокруга).Оно провинцијско говедо стоји а зна се да се полази на прелаз црвеног (стотинка пре паљења жутог ,они имају осећај за то) , то га наравно иритира па мора да му се најебе града са регистарских таблица.Напомену да се ганферке хефтају скоро за џабе , и пожелео ми на крају срећу и да се чувам друкара.....
И све то за 400 динара .....
Nada da neko misli na vas.
Prava istina je da ste vi tada pomislili na nekoga.
SANJA: Što si se zablenula u taj sat i odlutala? O čemu razmišljaš?
MAJA: Poklopljene kazaljke... i pitam se da li je to Milan pomislio na mene.
SANJA: Ne znam na koga misli Milan, ali znam da si ti upravo pomislila na njega.
Nakupi se u čoveku. Od loše navike, sive svakodnevice i crnih misli. Od memle u kojoj živi. Taloži se i guši čoveka, ne da mu da diše punim plućima. Steže mu grlo i sputava mu korak, smeta mu da govori jasno i korača uspravno. Muti mu pogled, ne dozvoljava mu da vidi lepotu oko sebe. Gasi svojom sluzi onu iskru u čoveku. Truje ga.
A opet, svakog jutra, kao da mu sopstveno telo poručuje: "Ej, ustaj, novi dan je napolju! Evo, ja sam ti prečistio nešto onog katrana od juče, ali da znaš da ni ja neću moći još dugo ovako. Još uvek nije kasno da se promeniš: ja najbolje znam da ti to možeš, a samo ti znaš koliko nemaš ništa pametnije da radiš."
-Sine, da mi pomogneš nešto napolju sat-dva.
-Ne mogu sad, ćale, slušam ovoga što priča.
-Koga, njega?! Sine, pametan čovek ispljune jutarnji šlajm u umivaonik, a ne na nacionalnoj frekvenciji. Pusti ti njih da lažu i mrače jedni druge, a ti reci meni: jesi li nekad bio u našoj šumi u ovo doba godine?
Imati vidnu erekciju koja napinje pantalone.
- Znaš li šta se desilo Radošu pre neki dan?
- Kaži, šta je bilo.
- Seo lik preko puta neke plavuše u kafiću, ona počela da prekršta noge, a lik ladno digo šator ispod stola , poobarao sva pića.
- Haha koja carina od čoveka.
Potencijalni izvor bogatstva. Kod muškarca - ruke, kod žene - sise.
Pogledajte ove dve ruke... to su dva rudnika zlata!
Мерна јединица села у крви.
Само пољопривредници, шљакери и психички поремећени људи устају рано.
Злаћани круг се диже ка хоризонту, умилни хор птичица објављује да ће тај дан да исере тријес тона тичи гована, а ти треба да откинеш крмељ, јер је нека искомплексирана педерчина рекла како треба да се устане собајле, каже то ваља, лепо је да се устане рано. Јесте курац. Изађеш напоље, народ иде на курчеви посо, оно све зарозано, све неки погужвани људи, комшија из улаза Миљко Морон би реко "убијте ме" само да може, али не може, морон је. Оћеш да купиш цигаре на трафици, нема цигаре, није стигло, рано је, дођите други дан у нормално време, а што ти средовечна жено радиш у ненормално време само да би могла то да кажеш, каже она пуши курац, пијем бенседине од раног устајања, тачно ћу данас да се разведем колико сам полудела, реко немој због деце, каже немам децу, реко у чему ли теби живот прође. Па онда превоз јебени, људи смрде, киселило се то по меким душецима, све се онај пац наватао по мудишту, ноге се усириле, гледа ко да ће да убије, једино пензионери чили мајку им јебем, нема обавеза па се поткуветило, из беса то устаје рано, треба сваки леб да се опипа, подобијало то станове па сад прдуцка, пробудио их Тито у гробу курцем у уво дабогда. Па онда тај посо, једеш говна а дође газдин син престолонаследник Стефан Лав Цар Душан Димчески око подне аудијем, па исуче курац и удри пишај по нама сиротињи и поштеним привређивачима динара за сто грама котекс пацовске специјал и пола курве. Па онда кући, а тамо не можеш да се разабереш, треба живот да имаш а теби се спава, отац ћути мајка ломи руке и шапће ти тихо ко дјетету, каћеш каже снау да ми доведеш, да ми потапа бели веш у биљану а ја само да пијем кафу и уживам, а тебе неће ниједна јер ти подочњаци ко Наташи Нинковић а и пичке живе само ноћу, тад им је мрест, па одеш да наваташ на бућку, а оно трза трза па откине иљаду из новчаника, па ти ем сува курца, ем кратак за црвену, ем устајеш за три сата, ваља положај за пишање по теби да заузмеш.
Шта оћу да кажем?
Ми смо један сељачки народ. То навикло да устаје рано, да увати да одради за дана, па кад намири и обави, да дође кући а тамо попара са говнима врућа и брката жена дрља рутаву пичку да јој сурдукнеш наследника па да и он обавља и намирује. Па онда то преселило у град масовно и одмакло од домаћих животиња, ал гени су чудо што реко наш напаћени народ, па то укоренило у мозак, сељачки инстинкт, ко инсекти и онај кљунар из Аустралије што аутоматски мења боју кад се приближи коала, а у ствари му неће она ништа, само да се поиграју. И тако прва генерација устај рано ал шта: нигде ратлука, нигде бунарске воде ладне са ешерихијом од сенгрупа, нигде роса по травуљини мртвој, нема крава да се музу, нема њиве да се оре па прва бразда да се изведе Миона да плаче - значи нешто не ваља. Па ти прва генерација грацког човека осети ту неку празнину, устаје рано, научио га ђед Свињо, а нема зашто, па онда удри кукај у себи: ееееееее, леп ли је живот оно онда био, све природа па зелено, здраво бре било а не ко ово данас, све нездраво а не здраво ко онда. Па онда удри слушај Зорицу Брунцлик, и ветар се у пропаст спрема а тебе нема, конкретно стихови о сеоској идили, па се саживљуј, па кукај за детињством ко Крајишник. Е онда одреди да се устаје рано - тако радио ђед Свињо, тако и отац Пиздо, па шта им фалило, а били паметнији него ми данас без обзира што нису имали два дана школе и претурали аутобус да виде јел женско, може ли да оаутобуси младе. Јашта него тако, устај собајле, није битно што то везе нема са садашњим животом и што се не би снашо на селендри да се вратиш случајно - дркај курац на детињство цео живот.
Verovanje nekih osoba da njihov auto poseduje svetlonosni štit koji se aktivira pritiskom na dugme sa dva koncentrična trougla.
Ovo im daje potpunu slobodu da svoj auto parkiraju na sred ulice ili na pešačkom prelazu ili na nekom trećem mestu na kom je izložen opasnosti od pijanih vozača ili od nadrkanih pešaka sa viškom energije.
Ali zabole njih, oni imaju uključena sva četiri žmigavca.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.