Prejeftino pivo od 40 kinti. Konačni sporazum industije piva sa prosečnom srpskom jetrom. Kao u Miloševićevo vreme, ima da se ima za pivo da ga jebeš.

Foliranje nabeđene javne ličnosti koja jedva čeka da je novinar priupita o njenoj „svetinji“.

Odraz milostivog raspoloženja samozvanog cenzora na Vukajliji. Dok moderatori odabiraju definicije, cenzor ih klikom svoga miša odobrava. Ponekad, ako je definicija kilometarska, u stanju je svojim plusom da nagradi sam trud, bez detaljnog razabiranja nečijih najtananijih misli, iznesenih u definiciji kao na tacni.

Ултралатив придева "добар". Истовремено и ултралатив придева "лош". Једноставно, кад је нешто "убер екстремно", то је онда криминал.

Отрцана, нимало елоквентна, још мање примјерена констатација коју добијате од околине у тренуцима када вам је тешко и баш онда када сте запели о неку преграду која вам се у тим тренуцима чини већом од Ајфелове куле, гледано из перспективе српског студента с почетка 20 вијека на школовању у далеком нам Паризу. Еквивалент ономе - "Шта тебе боли курац, ти имаш тетку у Њемачкој". Баш у тренуцима када ти се чини да ти се свијет руши као зграде у Индији на земљотресу од једва пешес Меркала, појави ти се неки паметњаковић, који као вјерује у твоје способности извлачења из гована вишеструко више него ти.

Својим чврстим ставом и кобајаги вјеровањем у тебе, показује врхунац сопствене безидејности да те утјеши и пружи било какву наду да ће бити боље. О некој већој помоћи моћеш само и да сањаш, јер ријечи које си му управо упутио су само ушетале у малу шупљину звану ухо, благо зазвониле о бубну опну и изгубиле се негдје у предјелима узенгије или чекића. О доласку до мозга и разумјевању твоје тренутне ситуације, излишно је говорити.

Можда најнепријатнији осећај који постоји. Колико год физички болови деловали страшно, ово стање психе је толико тешко да би физички било неподношљиво. Скуп свих непријатности и нелагодности на једном месту, у истом тренутку. Истовремени осећај туге, очаја, љутње, беса, страха, неверице, немоћи, шока, панике... најчешће услед нечијег физичког недостатка или неког непријатног или страшног догађаја.

Нпр. када кроз прозор аутобуса видиш момка од 20 и нешто без једне ноге; када видиш човека који је рођен без једне стране лица, тј. ока; или девојку којој је једна страна лица нормална, а друга виси као да је мртва; кад видиш васпитачицу из Дома за незбринуту децу која са тешком муком објашњава детету са Дауновим синдромом да морају да се врате у зграду дома; када те у супермаркету потпуно непокретна девојка у колицима замоли да јој додаш пар артикала са рафа и да јој из џепа извадиш паре да плати; када налетиш на вапај људи којима је за лечење од тешке болести потребна сума новца коју ти не може да зарадиш ни за 10 година рада; када на преглед ког лекара специјалисте пре тебе дође дете од 3 године коме мора се одстрани неки део тела захваћен тумором. Почињеш да сумњаш у све што знаш, сумњаш истовремено и у Бога, и у Дарвинову теорију. Питаш се како је Бог створио човека по лику својему, а лице некога може да изгледа тако језиво. Питаш се како смо ми по Дарвиновој теорији највиши облик живота, крај ланца еволуције, а ето, обичне морске звезде могу да регенеришу одсечене краке, а људи не могу ногу, руку, око, кичму или како не могу да регенеришу болесне органе.

И плаче ти се, и вришти ти се, и урла ти се, дође ти да побегнеш негде далеко од људи, да трчиш док се не онесвестиш од умора, да би можда тако заборавио оно што си видео; на тренутак ти кроз главу прође помисао шта би било да у кожи те несрећне особе; најцрње могуће мисли ти се роје по глави. Мишићи ти се грче, ноге ти се одсеку, срце лупа јаче, почињеш да се гушиш, одједном осећаш огромни налет нелагодности који те тера да вичеш из све снаге. У теби све јечи, али се тај одјек не чује као да је неко на твоје гласне жице ставио звучну изолацију. Стоји ти кнедла у грлу, свака реч остаје на уснама, чак ни сузе ти не иду него као да стоје само да ти мало пецкају очи и још више појачавају непријатност. Нема ничега осим гласне тишине.

И после неколико десетина секунди када прође први талас нелагодности, кад прогуташ кнедлу која ти је стајала у грлу, дубоко уздахнеш и само ти се отме једно тихо: "Јебига...", док настављаш даље поражен чињеницом да је теби уствари још и добро.

Svako jebeno mesto u Bosni. Poslednja reč Ivana Zeljkovića još se čeka.

Неки мали, квази покрет, сличан земљотресићу од 2 рихтера. Мада га наивни доживљавају као буђење.
У Србији влада таква апатија да једино земљотресина од 10 рихтера може потпуно да нас пробуди.

Epitet najmanjeg značenja u svom opsegu. Subjekat nije ni pametan, ni snalažljiv, samo povremeno nađe dobro rešenje i izvuče ne baš zanemarljivu korist.

Одличан начин да некоме кажете да је управо изговорио невиђену глупост. Код особе којој је ово упућено створиће такозвани "бедара" осећај и жељу да врати време уназад пар минута.

Изрека може да се преформулише и за интернет популацију и да се уместо "ћутиш" убаци "не напишеш ништа".

Za razliku od letvičara, lajtvejt radnika na pilani koga krasi brzina i tehnika, dvocolaš mu je sušta suprotnost. Fizičkom konstitucijom Uruk-haia, dlakavošću Gimlija i dobrodušnom naivnošću Hobita predstavlja okosnicu drvnoprerađivačke industrije jugoistočne Evrope. On je sirova snaga i brutalna sila, koja dolazi da rešava posao kad tehnika zakaže - računar je fina i elegantna sprava, ali u nekim slučajevima gluvara i macola jedino rešavaju posao. Njegov zadatak je jednostavan, on je na njega fokusiran: "Preneti 5 metara dugu hrastovu dasku od 2 cola debljine, od tačke A do tačke B."

On predstavlja nebrušeni dijamant brđanske genetike, endemski naseljen u regionu Dinarskih Alpa, stoji kao brend zdravog čoveka sa naših prostora, veoma zajebana konkurencija rošavom flafičastom Francuzu, koji u periodu kad se ne hefta u rč degustira vina iz Provanse čitajući romantičnu poeziju, ili par brkatom Nemcu, koji pekući Bregenwurst kobasice, trlja brk i zamišlja još pokoji pohod na Balkan, vođen željom da svoj svingerskom perverzijom dobrano degradirani genetski materijal, obogati Y hromozimima balkanskih gorštaka.

Dok je dvocolaš bio dete, umesto tetrisa i lego kockica slagao je betonske blokove kad je ćaća gradio ispust za krmke. Dok su zapadnoevropska deca po dijetalnom hlebu trljala Nutelu, njemu je mati u pola vruće pogače, promera k'o rezervni točak Peglice, stavljala red slanine, red kajmaka, red slanine, red kajmaka i tako pe'šest puta. Umesto engri brds igrice, on je kamenom od kupusa gađao komšijinu junad kad mu pređu u detelinu.

Na prelima, obučen u donji deo Eurosport trenerke, pleteni karirani džemper i gumene opanke, obrijan britvom i naprskan Brionom, predstavlja plen za oćnije brđanke, koje razočarane u bledunjave hipstere i slabašne momke, traže utehu u dva kvadrata njegovog ramena za plakanje. Sa brđankom u srećnom braku dobija petoro rumene i zdrave dece, i tako u krug.

Непатворени латински назив за мушки полни орган. Оно данашње мејнстрим ''пенис'' је првобитно било еуфемизам за ментулу (која је од самог почетка била вулгарност), па се усталило као стручни термин, иако је значило ''реп'', а не курац. Данас се реч ментула користи у псовкама када желимо да бацимо саговорника у ребус или евентуално у неким јефтиним, рустикалним форама.

Иначе, сматра се да је творац речи ну метал имао у виду реч ментула, те имплицитно хтео да саопшти публици какву курчину од музике слушају.

Raditi potpuno uzaludan posao,nešto što nema apsolutno nikakvu svrhu.

Rezultat rada drvoseče u obračunskom periodu.

Hartija koja je u sekundi promenila vrednost iz dragocene u bezvrednu.

Marka gaća koje mi tetka redovno kupuje za slavu.

Super stvar, ne neophodno seksualno.

Исто срање, скупље паковање.

Kad devojka natera dečka da "obriše" iz svoje memorije sve fotke i kontakte sa svim bivšim ribama, rodbinom i drugarima.

Када су докони попови почели да крсте јариће, на наше „тржиште” се појавио овај револуционарни проналазак. Сладак чипс, са нугатом, чоко-смоки, чоко-зелене салате и нугат-саламе. Имају чак и репертоар са стандардним воћним укусима (Наранџа, малина, шумско воће, велебиље...)
У случају да морам да бирам између оног смрдљивог клипсија са сиром и чоко-смокија, ја бирам смрдљиви клипси са сиром!
Тотално непотребна ствар. Непотребније и од распознавања леве и десне чарапе.