- Još nisi počeo da vežbaš zadatke?
- Evo, sad ću...
5 minuta kasnije:
- Koliko traje to tvoje sad ću?
- Ama, vežbaću kad ti kažem...
2 minuta kasnije:
- Još nisi ni uzeo olovku u ruku...
- Evo, uzimam...
Još 1 minut kasnije:
- Samo ti bleni u prazno, neće ona jedinica iz matematike sama da se popravi...
- Ama, kevo, prestani da me kljucaš u mozak, zaboravio sam i ono malo što sam znao!
***
- Opet te je zvao Žile?
- Aha...
- Sigurno na pikado?
- Pa da...
Malo kasnije...
- Kad ćeš da popraviš roletnu?
- Čim nađem malo vremena...
- Pa da, a za pikado imaš vremena?
- Ama, ko je rekao da idem na pikado?
- A zar te nije zvao Žile?
- Jeste, ali nisam rekao da ću da idem...
- Znam te ja, za sve drugo imaš vremena, a kad meni nešto treba...
- Rekao sam da ću ti popraviti roletnu! Uostalom, na tom prozoru je nikad i ne spuštaš...
- Možda bih je i spustila da je ispravna...
- Oh, bože, šta sam ti zgrešio...
- Pogrešila sam ja što sam se udala za tebe... ...Šta ćeš sad s tom jaknom?
- Idem da se nađem sa Žiletom. Bolje da ja kljucam pikado nego da ti mene i dalje kljucaš u mozak!

- Navatao me je sa nekim tipom.
- Jao Ceco, dobro te nije ubio.
- Pa nije mu bilo pravo. Posebno kad je čuo da je musliman...
- A otud ta nova frizura...
- Jbg, ipak je Arkan čovek koji drži do sebe.

- Pomaže bog, čudna umotana spodobo! Kak'i je ovo jeti koji kurac, Sergej?
- To vam je, druže Memedoviću, Eskim.
- Fascinantno, a znaš li ti pričat' snjima?
- Znam pomalo, jezik im nije težak, za pola stvari i nemaju reč, recimo za zubobolju al zato imaju osamdeset i četiri za sneg i sto dvadeset i osam za seks.
- Odlično pitaj ih deder da nas ugoste dok ne opravimo ladu, baš sam ogladneo a i prijala bi mi kuvana rakija, može i taj seks ako neko ponudi.
- Odmah. Gurđaj arla mirli hej, gurđaj gurđaj, girgi jo?
- Bibiga ilanđi girgi jo kalunđi. Gurđaj hej!
- Šta veli?
- Kaže da smo dobrodošli, kraljevski će da nas ugoste.
- Tooo! Vodi nas! Jedva čekam, meze, meze, pogačice kajmak, pršutaaa...
...
- Auuu Sergej, ruski moj brate, do jaja im sve, nisam se ovako najeo još od one jurte u Mongoliji gde su nam ispekli ždrebe punjeno planinskim mrmotima. Pitaj ih svega ti šta im je ono što liči na punjeni želudac?
- Alađi girgili, gurđaj gurđaj hej?
- Durlaji kabogi, gurđaj hej barlami, girgi jo, girgi jo, burlanji ilinđi, girgi jo, girgi jo, gurđaj gurđaj gurđaj hej.
- I? Baš me zanima.
- Hmm, nisam siguran da me je razumeo, ovo što je naveo je samo jedna dobro poznata eskimska poslovica.
- Aj daj da čujem i to, ne mogu baš ni samo krkanluk da turim u reportažu.
- U slobodnom prevodu bi išlo ovako nekako: "Fokinu džigericu pojedi sam, tabane belog medveda podeli s prijateljem, kitovska muda posluži gostima".

Маре: Брате, помагај, зајеб'о сам ствар.
Жекс: Шта си сад направио?
Маре: Синоћ затворим продавницу, узмем пазар да предам јутрос у банку... и јебига. Одем у кладионицу и уплатим све на Звезду. Рачунам, нов тренер, нема шансе да не дође, а требала ми кинта.
Жекс: И кол'ко си пук'о?
Маре: 900 евра. Па сам мислио, ако ти имаш да ми позајмиш, немам од кога другог да тражим, једино тебе и познајем у граду. Ако ме ти не извучеш из гована, газда ће ме одробијати.
Жекс: Човече, одакле ми толико, видиш који је у месецу. Ја радим два месеца за те паре, а плата тек за 7 дана. Немам, јбг.
Маре: Е, сад сам се сјеб'о. Ти си ми био једина нада, последњи хеликоптер из Сајгона. Не знам шта да радим. Шта мислиш да ја то газди лепо објасним, да ћу му то одрадити. То за њега и нису неке паре; једна фелна на његовом BMW-у кошта више. А плус то што сам паре пук'о у кладионици његовог кума; могли би они да се договоре и да то реше између себе, а?
Жекс: Нека ти то буде план Б, сети се за кога радиш. Сећаш се шта је било са оним типом што му је омлатио ретровизор на том истом BMW-у?
Маре: Сећам се, пу пу пу, далеко било. Човече, реци ми шта да радим?
Жекс: Па, објасни му, али боље поруком. Реци да ћеш вратити паре, па бегај код бабе или-кога-већ-имаш на село док не скупиш кинту.
Маре: Тако ћу и да урадим. Надам се да ћемо се смејати једног дана на све ово, али да се ми изљубимо сад, за сваки случај.

Ekipa srednjoškolaca okupila se na gajbi kod drugara da gleda Premijer ligu. U jednom momentu jedan od njih ustaje ko oparen i žurnim korakom odlazi u kupatilo...
- Šta bi Mikiju?
- Izgleda da ga je proteralo...
- Ja bih rekao da je otišao da drka, he-he-he...
- Ih, nije valjda da se loži na fudbalerčine?

Pet minuta kasnije...
- Šta bi, Miki, jesi li ga šamarao malo, a?
- Jesam, pa šta?!
- Ahahahaha! A ko te više pali, Dijego Košta ili Kun Aguero?
- Nisam buljaš, care. Nego, nisam vam pričao... Danas na času srpskog, kod profesorke Lenke, ja pravio neke pizdarije...
- Kod one jebozovne Lenke?
- Aha. Ne prekidaj me. I, kad je zvonilo za kraj, kaže ona meni da ostanem da porazgovaramo. I tako, posedne ona mene u prvu klupu. A ona sela na katedru, prekrstila noge, onako u suknji do kolena, i počela da mi drži predavanje o mom ponašanju. Ali, malo-malo pa promeni nogu, a butine i gaćice samo sevaju. Ja ono, nemam pojma šta mi je pričala, napalio se ko šimpanza...
I sad, baš kad je Košta promašio prazan gol, meni počeli fleševi... Gaćice-butine, gaćice-butine, gaćice... Morao sam, jebiga, makar na odloženo...

Da bi ispekao rakiju moraš da imaš šljiva. Valjda znate šta su šljive lebgajebo. Poželjno je da ima što više, da ne pališ kazan radi jedne šarže. Šta je sad kazan? E viš gradski dečače, kazan je veseli stroj koji se sastoji od kotla i peći s jedne strane i čabra, sa druge strane, koji su povezani jednom cevi. Dakle, u kotlu kuvaš kom, iz kojeg isparava alkohol sa raznim mirođijama. Ta para prolazi kroz onu cev do čabra u kome se para kondenzuje i prirodnim padom pada i rakija ističe iz cevi na dnu čabra.
Da ne bude zabune i da se više ne misliš "Šta je sad kom koji kurac?" odmah da pojasnim da je to šljiva koja je odstojala u kaci ili nekom drugom sudu, koji ne bi trebalo da ima zapreminu manju od 200 litara, najmanje 21 dan, a može i duže.
Aha, sad se pitaš " A čabar?". E čabar je metalna posuda zapremine ne manje od tristo litara.(Moj kod kuće ima 700 nakon preinaka u režiji mog ćaleta, koji mu je badevej spao na prste i polomio dva prsta na nozi). Čabar se napuni HLADNOM vodom, i ona cev koja se privrće na ovu koja ide kroz sredinu čabra dole do izlaza za rakiju, hladi se tom vodom. Voda mora da se odasipa iz čabra i zamenjuje novom hladnom pošto i voda hladeći paru u cevi preuzima toplotu od pare i zagrejava se. Ako to ne napraviš kako treba jebo si ježa pošto rakija može da ti ispari, a to onda nije ništa, odnosno pojo si govno i popušio kurac.
Kotao ima ručku za mešanje i kad je šljiva u pitanju neophodno je promešati kom u pravilnim vremenskim intervalima ne dužim od dve minute otprilike. Ako je neko drugo voće treba mešati češće. Vatru naravno treba bugijati koliko se može ali ne previše ko sivonja, a ko te jebe ako prethodno nisi pripremio suva drva.
Naravno, tu priča tek počinje, pošto rakija kad poteče neophodno je na odgovarajući način izmeriti jačinu rakije. Reći ću samo tutorijal verziju ne upuštajući se u male tajne velikih majstora. Dakle, rakija teče, a ti imaš grad kojim se meri jačina rakije. Nije grad kao naselje, nego grad kao naziv mernog instrumenta, šta si se zbunio odma'?! Tad se rakija 'vata na određen broj gradi. Meni lično paše tu neđe oko 18 gradi tj. 45 stepeni, mada ima onih koji vole i jaču i slabiju. Što rakije više ističe mora češće da se meri. Kad jednom izmeriš, a meri se tako, što grad (podseća na toplomer) staviš u rakiju i on k'o plovak stoji i zaustavlja se na visini broja stepeni koliko ima rakija, i bude željena stepenaža odnosno gradaža, skloniš to u stranu, a podmetneš neki sud i sad 'vataš patoku (odomaćeni naziv za slabu rakiju). Jačinu patoke određuje motoda kašike. Naime, dok patoka ističe uzmeš malo kašiku i pustiš da nacuri i prospeš u peć od kotla. Pušatš da curi sve dok se javlja plamen. Kad ne bude plamena onda ide istavljanje kazana. Istavljanje je procedura brate razumeš ti mene kojom se onaj prokuvani kom izabacuje iz kotla i stavlja novi. Prvo pripremiš novi kom u kantama koje staviš tu blizu kazana da imaš spremno vole da ne letiš posle. Onda lepo prineseš korito koje si ranije pripremio, a ne sad da ga tražiš i jebeš ženi mamu zato što je u koritu šrot za svinje. Korito staviš pored otvora za kom. Otvoriš poklopac otvora i skloniš se da te ne spuri vreo kom. Kad istekne kom zatvoriš otvor i uspeš novi sveži kom i malo vode da ne zagori i nastaviš da mešeš. Tada si nastavio novi kazan. Odmakni sad ono korito sa vrelim komom i gledaj da ne upadneš u isto pošto si već verovatno dosino koju. Kad vidiš da je sve lepo krenulo zaduži nekog da meša i loži, a ti otiđi po pečenjeke u kuruze. Nije valjda ćuskijo da nemaš pečenjaka! Vratiš se lepo i pečenjke staviš na žar ispod peći da se prže dok ti pripremiš soli i belog luka da imaš za pečenjeke.
Sasvim je normalno da ispališ koji metak iz prangije koju kao domaćin čoek moraš da imaš da bi celo selo znalo da se u tebe peče rakija i da svrate na proširenu degustaciju. Poželjno je da svo vreme ostaneš trezven koliko toliko da se ne nasloniš na vreo kazan i da NE IZVRNEŠ SVE I SJEBEŠ RAKIJU!

Za sve indikacije i mere opreza.....

- Šef me i danas jahao ceo dan, nije normalan...
- Kakve ti konjske živce imaš, ja bih ga odavno oterao u vražju mater!

- Опа, кроз ноге Чомбе. Ма није много дебео! Купи сукњу! А звали су те Роналдо некад! Трпањееееееееее!

- Је ли, ко ти је она дембела од синоћ?
- Маја. 'Си вид'о кол'ку сису има?
- Ма јесам, мора да је са неке планинчине сишла.
- Из Вучковице је она.
- Лебтејебо, па где баш из Вучковице, окани се ти тога благо мени.
- Што бре?
- Брате, тамо телевизор ћебетом покривају, не знају како се гаси. Веруј ми, није то за под руку. Слађо, дај још једну овде!

- Ух, ух, јебено је ово, у доброј су форми, јеси сигуран?
- Чуј ти њега... Зицер је то, малага брат мој, нема да бринеш, има да улети к'о Рој Кин у тетиве.
- А шта знам... Ако не прође ово оде мени каско, жена ме депортиво ла коруња из куће, после треба да ваљадолид по сокацима за леба... Нема шансе да зајебе?
- Мааајорка бре сине, нема да омане, сто посто улази. Проверено.

- Idem da štrajkujem danas, podješ sa mnom ?
--- Beži u kurac bre, odo da orem njivu.

- Pošto vam ova alpska s belim lukom?
- Hiljadu i petsto dinara kilogram.
- Ma hiljadu i petsto vam majki jebem!
- Nisam razumela, koliko da vam nasečem?
- Za 500 dinara.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------

- Zamisli, opet poskupele pljuge. Vučiću pederu!
- Koliko traže za lakija?
- 300.
- PU, trista im majki jebem!

Kada se skinula i pokazala svoje tek napupelo nago tijelo i kada je prišla Željku Samardžiću u njemu se probudi neki očinski instikt i neko sažaljenje pa je udari samo svojim udom pljoštimice po čelu i tiho joj reče: obuci se dijete i idi kući.

- Кад смо пренели ригипс плоче на шести спрат будућег Сосијетеа, шеф свима искешира још по два сома одогзо.

A: ''Brate, bio sam pre neko veče onom plavom sa Pravnog! Bilo je...Uh... Mislim, ono...
B: ''Zezaš! I kakva je? Pričaj! Ne mogu da verujem da si je odradio! A meni se činila da je pravo nevinašce.''
A: ''Ma, brate, mislio sam da ću ja nju da odradim, ali je ona odradila mene. Bukvalno! Šta sve ume u krevetu, to je da ne poveruješ. Voli stvari za koje sam bio uveren da to mogu samo one iz pornića da rade. Kad pomisliš na to kako se trpa, a ovamo kad pomisliš da je i to nečija ćerka, prosto ti dođe da ne poželiš žensko dete da imaš.''

April 1945 god., Berlin, Hitlerov bunker...

- Moj fireru,...loše vesti. Upravo su nam javili da je Beloruski korpus 6-og puka II-e divizije Crvene Armije, pod komandom generala Ševčenka, uspeo da se probije do centra Berlina i sad se velikom brzinom približava zgradi Rajhstaga...Sovjeti su već...
- WAS!!!???Hoću reći, štaaaa?!!! Zar je maršal Hicfild to dozvolio!!!?? To ću svakako pomenuti u svojim memoarima...!
- Jasno, moj fireru...Koja su onda Vaša naređenja...?
- Ach, taj prokleti Staljin! Zar je morao sve da pokvari...Brzo zovite mi Gebelsa i Geringa - njima jedino verujem.
- Oni nisu tu, moj fireru. Zapal...pardon, POBEGLI su iz Berlina još pre dve nedelje...
- Znači - sam...U redu. Znao sam da će ovako biti. Ali, ako su mislili da će se ovaj ludi šizofrenik tako lako predati...grdno su se prevarili!!! Sve raspoložive snage - u bitku! Svakog vojnika, ženu, dete, starca - pušku u ruke,da puca! Postavite mine i bodljikavu žicu oko Rajhstaga, minirajte ovaj bunker! Minirajte bre ceo grad, SVET ako treba!!! Poraziću ja i Staljina i Sovjete pa makar mi to bilo poslednje u životu !!! Na izvršenje !!
- Jaaawohl, moj fireru!
- Eva, Eva, gde si ?
- Tu sam, moj fireru. Dojim našeg sina...
- Ćuti, ženo! Znaš da niko ne sme da zna za postojanje našeg malog Olivera-Kana. On je naša najstrože čuvana tajna i niko nikada ne sme da sazna za njega! On mora preživeti ovaj rat, makar mu to bilo poslednje u životu!
- Razumem, moj fireru. Ali, šta se to dešava na ulicama Berlina? Čujem strašnu tutnjavu koja potresa zidove bunkera...
- Ništa, Eva, ništa. Neki manji problemi u saobraćaju ali sve će ubrzo biti u redu. A sad te molim - idi i donesi nam one bele pilule što držim u trećoj fioci radnog stola, nešto nas boli glava...

- Брате! Јеси ли чуо нову песму "Рушим систем" бенда? Значи уништили су ова говна у фотељама. Како су јаки, да је више таквих људи...
- Брате! Имам паметнија посла стварно...

- Шта је ово који курац ?!! Шта ће мој директор са тобом у кревету курветино једна распала ?
- Овај па..
- Шта овај, говори, или узимам тетку ??!
- Слушај Петровићу, мораш сагледати ширу слику..
- Какву бре ширу слику, купио сам телевизор има екран ко пола зида шира слика ми не треба..
- Ма не то Петровићу, вазда си био глуп, него шта кажеш да ја наставим да ти овако суптилно крешем жену, а ти ме одмењујеш на пословним ручковима, путовањима са мојим јебозовним секретарицама, и да добијеш уз то још 30 % на плату ?
- Па што одмах не кажеш тако побратиме, и да овај она ти има трипер, само да знаш..
- Штааа ?!!!
- Али кад сагледаш ширу слику ниси једини комшија Милоје ми се жалио јуче..

- Mihajlo, nešto sam razmišljala...
- Je l' te bolelo, hehe?
- Ćuti i slušaj, blesane...Dakle - nešto sam razmišljala. Nas dvoje se zabavljamo već skoro dve godine a od toga godinu i nešto živimo zajedno. Volimo se, oboje solidno zarađujemo, porodice su nam relativno normalne...Mislim da je ono što ustvari hoću da kažem, ustvari, sledeće: gde ti vidiš sebe za nekih dve-tri godine od sada?
- E, Marina, nemoj da me zajebavaš, molim t...
- Ne, ne, mrtva sam ozbiljna. Gde vidiš sebe za dve godine? Lepo pitanje koje zahteva lep odgovor...
- ...i koji ćeš ti skoro sigurno protumačiti kao pogrešan. Ma, daaaj, bre, previše dobro te poznajem...
- Dobro, pametnjakoviću, ako me "previše dobro poznaješ" reci mi onda, molim te, šta misliš gde JA sebe vidim za dve godine?
- Jaooo, je l' stvarno moramo ovo da radimo?! Ne znam gde vidiš sebe za dve godine, eto, ne znam!
- E, pa ja ću ti reći. Vidim sebe kao ostvarenu mladu ženu, usrećenu od strane muškarca koji je, navodno, voli i sigurnu u život koji je dalje čeka. Samo to, ništa drugo.
- Super, baš mi je drago. Je l' mogu sad da nastavim da gled...
- Ne pitaš me koja je tvoja uloga u svemu tome? Ako je uopšte i imaš?!
- Pa, naravno da je imam, šta ti sad to znači...Je l' hoćeš da se venčamo, 'el to to? Pa, reeeci lepo, jebote, što me zajebavaš ovde, venčaćemo se i gotova stvar! Niko još nije umr'o od toga, pa nećemo valjda ni mi...
- Hmm, e, vidiš, to ti možda i nije tako loša ideja...

Devojka - i žena, i majka, i drug. I doktor psihologije.