Покушати да скренеш фокус са главног догађаја на мањи и небитан.
Мама виђу бријезу како је олистала, лијепа ка Ловћен
- Пани сине јел ти то козу јебеш кукавче?
Rečenica koja prosto zvoni u ušima na izborni dan. Dan kada birač bira jebača.
Mudra narodna dosetka verovatno nastala kao produkt svih ratnih dešavanja na našem voljenom Balkanu. Uglavnom je koriste stariji ljudi.
A: Sinko, aj zatvori taj prozor, ljubi te baba...
B: Što bre baba, umreću koliko je vruće...
A: Zatvaraj! Metak maši al' promaja jok...
Zgodan manevar nastavnika koji je zatajio sa znanjem. Prebacivanje loptice na publiku - đake, kao kad pevač kod visokih nota na koncertu vikne "ajmo sad vi" i zapali pljugu, dok fanovi oformljuju kakofonijski orkestar.
- Evo i onda... onda ćemo ovde da skratimo, čekaj (u majku mu jebem, ovde je trebalo da ide dva pi da se skrati lepo, ovako ne može, o Vene dabogda crko, čekaj pa možda je on već i umro, ma bugarin, ako je)... elem, ovaj, ovo dovršite za domaći.
______________
- Profesore, a da li može da se uračuna zakrivljenje prostora oko Meseca i dobije tačniji rezultat?
- Opa, imamo Ajnštajna ovde... To ćeš lepo ti da proveriš taman za domaći, nemamo sad vremena, ajmo gotov čas zvoni ...ZVVVVRRRRRR
- Profesore, ima još šest minuta i nije stvarno zvonilo
- ZVRRRRRR bre
Много добро пуши.
- Драга, могли би нешто да радимо кад си се већ наместила као турска лига?
- Мацо, дошла ми тетка из Црвенке. Ипак, не. Али могу да ти приуштим нешто друго, ммм...
- Хех, па наравнохохохохохохохо... кееееееееешееељ!
Pijan mortuz.
Ajde sine ide mrak, trk čas i vidi dal ti se otac nije negde opet pokrio biciklom pored puta.
Evakuacija u potencijalni život.
Mićko: De si Mišo jeba ga patak! Nema te sto godina!
Mišo: A evo, životari se, šuška se tu i tamo, krckam penzijicu i tako. A 'de si ti jebemu dan?
Mićko: Evo vidiš, isto ko i ti, a 'de nam je Pera?
Mišo: Ejakuliro on još pre rata na zapad, snašo se, boli ga patak.
Mićko: U bre, 'ajd do Generalštaba na po jednu.
Mišo: 'Ajde.
Mistična razdaljina na kojoj se drže veliki kerovi i mali muškarci.
- Kuda, Mihajlo?
- Pa, idem, ovaj, da se nađem sa kumom, dogovorili se da popijemo pivo-dva...
- Jedno i da si došao kući za sat vremena, capisci?
- Da, da...
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Je l' grize?
- Ne ali...
- Ma, ko je tako slatka kucaaaAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!!!!
•••
- I šta se dalje dogodilo?
- Ništa, gospodine sudija. Ona me pitala da li grize, ja rekao da ne al' ne stigoh da joj kažem da kolje...
Osnovni razlog zašto je mali broj žena revolucionara.
Odluče one da ovako više ne može, nije da ne odluče, i krenu da menjaju svet, ali, avaj, prečesto se na početku njihovog revolucionarnog puta nacrta frizerski salon.
- Dragi, primećuješ li nešto?
- Primećujem da nisi još ćorkirana iako si se sinoć klela da danas upadaš u Skupštinu sa 20 kila eksploziva oko stručića.
- Tebi se jedinom ne sviđa, a sve one ženice u frizerskom nisu mogle da se nadive kako mi super stoji ovako kratko, sa pramenovima.
- Super je bre, sad si mi sva, tako nekako, eksplozivna, dođi ti pokažem kako se novo frizurče dopada mom detonatoru.
Bilo koje stvari za koju je došlo vreme da mu se, paralelno sa dizanjem nečije patke, digne i cena. Pa i da mu nije vreme, što da ne jebemo sirotinju? Jer zbog čega da se cimaš da radiš novu štampu na ambalaži kad smanjuješ gramažu nekog smrdljivog flipsa sa 80 na 75 grama? Ili da se, pak, suzdržiš od poskupljenja, ali se onda brukaš time što više nemaš plastični poklopac na pavlaci srednje veličine. Ah, da, to si već uradio, ne možeš ukinuti poklopac na jebenoj pavlaci, kad ga već nemaš. Mada, možda je Ukrajina najveći izvoznik providnih plastičnih poklopaca? Oh fuck, zarazno je.
Jbg, rat je, kakav si ti to častan trgovac ako pritom nisi ratni profiter? Ne ide.
- Poskupeo vam je nameštaj, samo za jednu stolicu treba da dam trećinu plate.
- Znate kako, Ukrajina je najveći izvoznik drveta u Evropi.
- Ali Ukrajina je u poređenju sa, recimo skandinavs...
- I nafta! Da, nafta! I nafta je poskupela, pa je sve to i zbog transporta, a znate da je Ukrajina...
--------------------------------------------------
- Izvinite, otkucali ste mi njeguški pršut 500 dinara, a na akciji piše drugačije.
- Ukrajina je najveći izvoznik njeguškog pršuta na svetu.
- Ma ne slaže vam se cena na računu i na rafu!
- Nije stigla smena da zameni cene na rafu, nemoj me jebati i ti od ranog jutra.
--------------------------------------------------
- Sto eura.
- Molim, kako?!? Pa bilo je sedamdeset prošli put, sa sve zadnjim ulazom!
- Znaš kako, Ukrajina je najveći svetski izv...
- Prošli put si bila Moldavka.
- Mogu ja biti sve što želiš, ali ratno je stanje, da platiš skuplje - moraš.
Potpuno nerazumevanje dvoje ljudi. Deda šumom, baba drumom.
Izraz je na životne situacije prenet iz kartaroške igre trešete - nešto što igraju Talijani, Dalmatinci i ostali žabari, a podrazumeva da bi par koji igra protiv drugog para trebao da igra istu boju karata , ali jedan od njih dvoje uporno to ne čini, da l' iz gluposti, ludosti ili čistog bezobrazluka - svejedno je.
Lepo babino, kaže ti mater da si novog momka našla.
- Esam. Mile od Marića. Znaš kaki je baba, ko od planine odvaljen, visok, krupan...
- A njegovi ti imaju nekoliko lanaca zemlje...
- Imaju. Sad su na sajmu kupili novoga džondira. A on kad sedne u njega, celu kabinu popuni... Da mu vidiš kolena - ko moja glava.
- Au pa to je R serija ili T?
- Ne znam ti ja to. A da mu šake vidiš, ko lopate... A oči su mu najlepše.
- Jeste, oko 75 hiljada, najlepše.
- Zelene, pa krupne, pa kad me gleda.
- Ispričaj mi ponovo kad su to kupili?
- Šta, baba?
- Traktor, zemlja, mani se očiju!
- Jaoo baba, pa ti drumom, a ja šumom. Uopšte me ne slušaš.
- Ja u kupe, ti u špade.
- Ja tebe ništa ne razumem.
- E srećo moja, igraj ti u špade pa ga veži, a baba će u dinare. Da se i ti ko ja ne prevariš. I moj je Mane bia ko ikona, al sirotinja, pas ga nije ima za šta ujesti. Cili sam život u nadnici provela. Iz onake kuće. Moj je otac ima i livade i šume, pa kad staneš na Jovovu stenu sve dok pogled ne pukne naše. Sve naše...
Košarkaš (može i fudbaler, rukometaš ili hokejaš) koji je antitalenat za sport kojim se bavi, ali je ipak postao pro. Nema nikakvu tehniku, šut, pregled igre i obično služi za odbrambene zadatke. On zna da uvali lakat protivniku baš onako fino među rebra da boli dva-tri dana, u skoku je obavezno uvaljivanje kolena, često hvata za jaja, a kada napada, obično uvaljuje dupe i koristi lakat. Rođeni je provokator, što rečima što potezima. I ako uznapreduje, to je uz baš mnogo truda.
Takvi su među kolegama poznati kao prljavi igrači, ali ih naši cenjeni komentatori nazivaju borbenim.
Raško Katić, Pera Faul Božić, Gaj Pnini...
Marko Materaci, Pepe, Gatuzo...
Simplifikovan naziv za sadržaj koji ti pokazuje "onaj lik" (skoro uvek ljubitelj crnog i morbidnog humora), kojeg verovatno službe bezbednisti prate od njegovog prvog dana na netu. Morbidni snimci sa LiveLeaka, BestGorea, deep weba i ostalih sajtova iz šupka interneta, gde su najčešći akteri Mudžosi, Latino karteli, Indijci... Obuhvataju obezglavljivanja, mučenja, nesreće i samoubistva, kao i pornografiju koja je rečima "čudno" ili "fetiš" najblaže opisana. "Onaj lik" na sve to crkava od smeha i pokazuje ti ili šalje na WhatsApp ne bi li drkao na tvoju šokiranu reakciju, i tako dok ga ili ne oteraš u kurac ili te ne savlada bolesna znatiželja, pa postaneš i ti distributer.
(Stigne pet poruka na WhatsApp)
- Čekajte, Luka je poslao nove boleštine u grupu
Rečenica-sigurica kada priučeni novinar-beskičmenjak ne zna kako da završi tekst. Umesto da iznese svoj stav, zaključak ili ne daj bože stručnu opservaciju i predviđanje, on nam lakonski poručuje - videćemo - jer time se ne stavlja ni na čiju stranu, a to je, složićete se, najsigurnije za sopstveno dupe. U stvari, to nije ništa čudno u zemlji u kojoj je istraživačko novinarstvo davno izumrlo i u kojoj se ne ceni umetnost pisane reči već umešnost dodvoravanja.
Inače, rečenicu iz naslova patentirali su pioniri našeg tabloidnog novinarstva, naročito u tekstovima u kojima su glavne akterke bile Ceca i Karleuša. Nažalost, "ostaje da se vidi" se u međuvremenu toliko proširilo da danas ta fraza deluje kao često citirani epitaf na spomeniku srpskom novinarstvu.
"...a kako će orošavanje vagine uticati na buduće Suzanine seksualne odnose - ostaje da se vidi."
"A za koga će Sergej potpisati u ovom prelaznom roku - ostaje da se vidi."
"...a da li ćemo hranu izvoziti, uvoziti ili ćemo gladovati - ostaje da se vidi."
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.