Скуп вансеријских вештина, достојних далекоисточних мајстора, а стечених током тренаже зване рано родитељство.
Најважнијe: бити тих. Нечујан попут Јеврејина скривеног током рације Гестапоа. Јер, дечји крхки сан је твоја слобода. Стога се шапуће, збориш лаконски и тихо. Ако знаш језик знакова, користи га.
Све радиш постепено, контролисано: крећеш се, притискаш кваку, отвараш теглу. Лагано, континуалним покретом.
Мисија није лака, граничи се са Сајлент Асасином на најтежем левелу, мали кикс и ето аларма.
Користиш мачји ход. Осим што доприноси одржању тишине, омогућава очување људи и имовине. Ескивирају се лего-коцке, шиљати Гормити и аутићи расути по поду, као и ситни кућни љубимци и до пола поједене чоколадне бананице. Левел 99 достигнут је када успеш да попут ховеркрафта у последњој милисекунди залебдиш тик изнад предмета на поду... и не згазиш га. Вежба, само вежба, млади падаване.

Наравно ту је и брзи и нечујни секс™. Никад се не зна колико времена имаш на располагању, па, иако си до тада успевао да изгураш пола сата лубрикантног трења, сада не смеш ризиковати, јер нити имаш времена, нити енергије, већ сводиш ствар на технику "колибријев лет са пригушивачем". Напомена: ова брза и ефикасна техника у први мах може подсећати на сцену силовања из домаћег филма, захваљујући импровизовацији "уза зид", "на поду крај кревеца", "на сушилици за веш" и повременом елементу "шака на уста", којим се суспендује евентуални крик задовољства.

Вештине постају интегрисани део особе, развијени инстинкти трају и када клинари нису ту или чак дуго пошто одрасту.

Nekako je priroda odredila da muško postane totalno flafi kad uđe u svete vode braka.
I to nije nepoznato. Činjenica je, jebeš ga. Sav onaj testosteron koji si lučio pre bračnih voda, pretvara se u jedan potočić kojim dominira estrogen.
Nekada si, posle naporene večeri u gradu i nekoliko hektolitara piva koji su ti obuzeli dušu i um, dolazio kući samo da prespavaš, zabodeš, zakuntaš, a danas... danas odlaziš da pajkiš, jeb'o li te ćaćin ćaća. Deda te gleda sa nebesa, đavole...

Popularna mantra naroda sa ovih prostora, po demidžu gradirana negde tamo između "nedobog" mađije i "pu, pu, pu!" heal-a, kojom se u svakodnevnoj komunikaciji istovremeno izražavaju i nada, i želja da se rendom negativan događaj/negativan period iz prošlosti nikada više ne ponovi u budućnosti. Metodologija odbrane od tamnijeh sila "istorije koja se ponavlja", korelacije tipa postavljanja ugaonog ogledala na smrt-raskrsnici ali tako da je isto okrenuto prema nebu, jebiga.

A kako se pomenuta istorija u našem slučaju ponavlja poput godišnjeg ciklusa Pavićevih serija, fazon, kad bismo to ogledalo okrenuli prema sebi, ne bi me čudilo kada bismo u odrazu uskoro videli i jebene Osmanlije kako nam u galopu jure za petama, sa sve mrtvim Davidsom i Mijatovom prečkom koju poput koplja nosi pod pazuhom, sve mu naturalizovano jebem da mu jebem usta, ja.

Израз вазнесењског одушевљења.

Обрве које својим упадљивим обликом неодољиво подсећају на мушке полне ћелије. Злоупотребљавањем пинцете се чупају, а потом се исцртавају тако да што верније осликавају језгровит део ћелије и његово ненормално одскакање од бича својом дебљином. Што дебља и пунија главица спермића и што тањи целом својом дужином средишњи део и бич, то спермићи изгледају естетскије и привлачније. Популаризоване су код буцмастоокругластих црнки чију појаву обично красе и шлем шишке, френч маникир и мини маус мајица тесно припијена уз незграпне груди. Ако се поносна власница зајебе у процени, и у заносу скрати дужину бича више него што је хтела, или јој се главица чини исувише танком, гледајући у микроскопски танак бич, то се да лако надоместити доцртавањем гаравим крејоном или парченцетом угља. Ни саме жене које на овај начин чупају веђе немају појма какав изглед су намериле да дају свом лицу у процесу њиховог стварања.

Najveći praznik zaposlenih velikomučenika. Nakon smornog ponedeljka, jebenog utorka, odvratne srede, još-samo-jedan-dan četvrtka dolazi on. Veliki petak. Najzad. Cvetna oaza posle besomučnog tumaranja pustinjom.

Tog jutra se budiš srećan. Šta, još pišljivih desetak sati na poslu. Laganica. Nirvana. Ptice pevaju, potok žubori , roze poniji seru dugu stanje psihe. Jebe ti se što Mađarska nema more, a ni Srbija. Petak je. Ideš kući da digneš sve četiri u vis. Tog dana zaboravljeni osmeh se vraća. Više ne izgledaš kao povampireni klošar iz parka. Čak tog jutra imaš snage da podigneš BIC-ov brijač i podereš ono trnje sa lica. Posekao si se? Petak je. Žena u kupatilu dva sata? Petak je. Sunce sija.

Imam milion muka na pameti, a čini se da u dogledno vreme neću pronaći rešenje ni za jednu od njih. Osećam se k'o da sam pljunuo na čmar, dok se iza mene nalazi red Obaminih rođaka. Teška muka, ljaljane; da sam malo gore, bio bih mrtvac, i iako možda imaš najbolje namere dok me pitaš šta mi je i kako sam, preporučujem ti da mi se skineš s kurca dok nisam ispizdeo i golim rukama ti iščupao grkrljan.

I budi zadovoljan dok ti činjenično stanje implicitno stavljam do znanja, nemoj navaljivati inače ću skinuti bele rukavice i sekirom ti od butina napraviti filete. Nemoj mi skakati po džigerici da ti ne bih skakao po glavi. Da hoću da ti kažem koji me kurac tišti, verovatno bih ti odmah rekao. Ako moraš da me pitaš, ne zaslužuješ da znaš. Budi zadovoljan odgovorom i idi mešaj malter.

Читај: не могу да ти помогнем, све и да хоћу. А нећу.
Процес отуђивања који код нас траје већ дуже време. Са ратовима, бедом и неизвесношћу земље у транзицији, између комунизма и демократије, тј друштвене и приватне својине, наш човек је схватио да му ретко ко мисли добро. Па зашто би онда он био добротвор?

Дављеник више не може да се нада сламки спаса, реалније је да ће га ''спасилац'' гурнути петом и помоћи му да се што пре удави. А ни пуковнику нема ко да пише, сваки минули рад је заборављен.
Сурова свакодневница успела је да истисне оно мало људскости и утисне још дубље оно много себичлука, злобе и зависти.

Najiskrenije moguće zrnce mudrosti koje otac može ponuditi svom potomku. Ogromna životna filozofija u nekoliko reči kojom se prenosi vlastito loše ili dobro iskustvo da bi se mlađanom junoši pomoglo u sprečavanju budućih problema.

Екипа проћелавих, паучинасто-брадатих, добрано забајателих студената филозофије. Последњи пут полагали ономад после статирања код Оливере Ковачевић у Клопци. Природно станиште је Студентски парк, уз обавезну двојку Апатинског, пљуге савијаче и кењање без граница. Омиљена реч им је естаблишмент. Домороци. Не јебу.

Marketinški slogan second hand prodavnice.

Посебан тип играча. Дешава се у енормно много случајева, да приликом играња било ког друштвеног, тимског спорта, један играч у последњем тренутку мора да "однесе тетки лек", или, измисли сличан нонсенс. У таквим ситуацијама, прибегава се посебној тактици. Позива се маргиналан лик, који уз добру спику, може бити убеђен да заигра. Обично по завршетку игре, почиње получасовна расправа о спорном играчу, и ко га је, који курац звао.

Dobro može i Srednja škola "Lapovo" ili bilo koja školska institucija sa imenom mesta u svom nazivu.
Šta imaju ove ustanove, osim njihovih krajnje kreativnih naziva, što ih izdvaja iz mora nekih gimnazija, ekonomskih i tehničkih škola?
E pa one su Meke lokalnih neženja, a hadžiluk se vrši o Vidovdanu. Ako na drugi način ne možeš usrećiti staramajku, kojoj treba odmena u zavijanju sarmi, a ti o Vidovdanu odi pred ovu školu i gledaj koja iz nje izlazi uplakana i baca knjižicu, ta će biti tvoja buduća saputnica. Kada je ponuda dobra možeš da biraš, il' ćeš nesvršenu frizerku il' šnajderku. Ako ti se neki komad svidi i pre Vidovdana možeš da je kaparišeš kod profesora, tako što ćeš da platiš da je obori, pa posle možeš ti do mile volje da je obaraš dok vas smrt ili švaleri ne rastave.

Nepisano pravilo okrutnosti života, do skoro ubačeno i u bukvare.
Morate priznati, svi ste imali neprijatnih situacija, ali provereno znamo koje je jutro, a posle i dan, a ponekad i duži vremenski period, najgori. Zamislite alkohol. Dobro zamislite tu flašu punu jebeno žestoke tečnosti.. E sad zamislite uber napaljenog lika. Ne seća se kad je poslednji put pomirisao žensku osobu, a da mu to nije keva ili neka bakuta u pošti.
Odlučio je pritom i da prestane sa krunjenjem na neko vreme, smatra da je to problem njegove seksualne dehidratacije što njegov libido čini dodatno uzburkanim.
Dakle, imamo alkohol versus uber napaljeni lik (pun semene tečnosti) i epilog koji je verujem svima poznat. Katkad se tu nadje i jedan embrion, sasvim slučajno, jer ko veli, ko to kaže da kondom ne može da stoji u bermudama u ormanu skoro godinu dana, kao da je to sigurna stvar, pjah, marketing, samo žele da kupiš nove.. ali o tom drugom prilikom.

Razlog zašto studiraš posle tridesete, nisi ni završio fakultet ili si imao slabiji prosek u odnosu na svoj potencijal.
Ispravna verzija fraze "Uhvatilo ga loše društvo".
Da je društvo bilo loše smorio bi se i seo da učiš.

Po narodnom predanju starom više decenija, studijama stotina članova Medicinskog fakulteta u Bolonji, zaključcima najuglednijih psihologa, sociologa, neurologa; pa čak i epidemiologa, oftalmologa, urologa i onkologa uzrok svih globalnih oboljenja i zaraza je, u stvari, ljudski mozak. Svako oboljenje je zapravo na nervnoj bazi.

Nije neka preterano neobična stvar, imamo je valjda svi u frižideru, u pitanju je odeljak pri vrhu vrata sa tačno onoliko udubljenja koliko nema jaja u standardnom pakovanju tako da posle mora da se nađe mesto i za kutiju. Mnogi je stoga ne koriste, mislim pregradu. Ko što rekoh sama pregrada nije neobična, neobično je to što sam pre nekoliko dana u njoj našao tri bubarusa, vizuelna autopsija pokazala je da su dvojica preminula usled promrzlina a treći je bio na samrti. Bela smrt. Strašno. Neobični neki Rusi što crkavaju već na plus pet al dobro.

Neobičnije je ipak pitanje šta koji moj tri bube u ropcu traže rano ujutro u praznoj pregradi za jaja. Nakon što sam promozgao malo pala mi je na um stara bušmanska priča o groblju slonova. To je po predanju izolovano mesto na koje stari slon, kad oseti da mu se približava kraj odlazi da umre. Ova priča je i danas vrlo popularna i retko propušta da izazove obilato curenje telesnih tečnosti iz usnih šupljina lovaca na slonovaču, bila istinita ili ne. Međutim, bube, kao što svi znamo nisu slonovi tako da teorija pada u vodu, a ako si i otišao na skrovito mesto da dostojanstveno umreš šta će ti društvo, mogao si isto tako da krepaneš i u sudoperi.

Nakon što se uz dužne počasti otarasih bubijih ostataka, latih se čašice domaće ljute da se dezinfikujem i promozgam još malo. Ovo bi možda moglo da dovede do zaključka da sam bube pojeo, međutim to nije istina. Elem, pošto dodatno mozganje nije donelo ništa novo, lakomisleno sam čitavu stvar pripisao slučaju i otišao svojim putem i sve bi to bilo sasvim u redu da se zgoda nije ponovila sledećeg jutra. A kada sam i narednog opet zatekao tri bube već sam video da je vrag odneo šalu i počeo bolje da pazim na svoje postupke, osobito uveče.

Sledećeg jutra - opet tri bube, pa majku mu kalajisanu ček da se setim šta sam radio sinoć, seo da gledam mitbasterse što sam poskidao, sipao jogurt, uzeo pola tviksa a drugu polovinu spremio u frižider kao i svake prethodne večeri... čekaj malo brate mili, ako sam svake večeri ostavljao po pola tviksa tu se nešto ne slaže, kako god obrnem račun, četiri polovine tviksa sam u minusu. Tu smo dakle, odjednom čitava stvar ima debelog smisla.

Neodređenog oblika, volumena, tvrdoće i specifične težine, upadljivog izgleda koji mami da se prihvatiš istih. Više od igre, zabava za sve generacije od kolevke pa do groba, al bukvalno.

Jebati, ali grubo, bez uvoda i predigre, i bez ljubljenja posle. Ništa romantika, i nikako na brzaka, nego dugo i temeljno, dok ne presuši.
E, onda možeš reći da si je odr'o od kurca.

Za nekog blagoslov, za nekog prokletstvo.
Prva odigrana lutrija, a da te niko nije ni pitao da li hoćeš da učestvuješ. Zbog toga tolerišeš mnoga sranja, opraštaš što nikom drugom ne bi, trpiš i kad ne moraš. Znaš da te niko iskrenije ne voli. Tvoji su.

Familiju ne biraš, ali svaki drugi izbor je tvoj. Pa dobro razmisli pre nego doneseš odluku, samo da skineš sudbinu s dnevnog reda, jer se loše uvek vraća s kamatom. Ispravljaj, menjaj, ali ne sedi čekajući da se nešto desi. Svaku drugu lutriju da bi dobio prvo moraš da odigraš.