Људи није ме било неко време на Вукајлији, „потрошио“ сам много свог времена, размишљајуќи. Сад веќ незнам шта знам а шта незнам. Али знам да имам мишљења која желим да кажем паметним људима како би могли заједно да анализирамо.

Да, постао сам љубитељ Философије. Гледам неке ствари на начин на који нисам никад гледао. Имам много много ствари које ми нису јасне. А имам много много стварио које мислим да су ми јасне.

Јасна ствар: Човечји мозак, прикључен на машину која разуме шта мозак размишља и који се део мозга активира кад мислимо на нешто. Ако пред нама видимо наранџасту лопту укључеќе се светла на та и та места од мозга. Ако затворимо очи и замислимо исту ту наранџасту лопту, опет ќе се активирати потпуно иста светла.

Нејасна ствар: Дали виде очи, или види мозак?

-----
Јасна ствар: Атоми немогу да се сударе никад, атоми једног зида нису спојени јер имају електрицитет. Ми неможемо никад да дотакемо тај зид, јер једноставно атоми нашег тела не додирују атоме тог зида.

Јасна ствар: Кад ударимо руком о зид, рука нас боли. Некад је чак и поломимо

Нејасна ствар: Зашто ме боли рука кад нисам ударио у зид? Зашто ми је рука поломљена кад нисам ударио зид? Дали мој мозак замишља бол? Дали ми је мој мозак поломио руку?

---------

јасна ствар: Моје тело је у саставу 90% вода

нејасна ствар: Шта сам поломио кад сам ударио у зид? Како је могуќе да ме боли вода?

Јасна ствар: Мој мозак је 90% вода

Нејасна ствар: Како вам ова вода шаље овај текст? Од чега се састоји мисао?

Нејасна ствар: Зашто је ова вода одлучила да вам напише овај текст?

Нејасна ствар: Ако је тело 90% вода (а јесте), шта су одна емоције? Дали је то само различит талас у нашем телу?

Нејасна ствар: Зашто сам ово написао?

Нејасна ствар: Мислите ли да ме разумете? Како та ваша вода одлучје да треба да изреагирате позитивно или негативно?

Јасна ствар: Сморио сам и себе и вас, али ипак много тога незнамо.

Mislim da savremena medicina daje odgovore na većinu tvojih pitanja.

Напротив, мислим да не даје. Зна да нас лечи, али незна како сам поломио ту руку кад нисам дотакао зид. Савремена медицина зна да сам поломио руку. Зна дам ме боли. Зна да ми помогне. И мисли да зна како сам је поломио. Мисли да сам је ударио у зид. Али нисам, јер немогу да је ударим. јер једноставно ниједан атом мог тела не може да дотакне ниједан атом зида. Јер је то против сваке могуќе физике. Можда чак и против квантне физике али то је веќ дискутабилно.

Друго, модерна медицина има квалитетног психијатра који зна како мисли утичу на друге мисли. Али незна како мисао утиче на воду. Треба ми много анимације како бих објаснио оно што желим.

Али замисли мозак као 90% воде. И сад размисли шта ради та вода (иако мирује) док ти размишљаш одговор на ово питање.

Ја нисам довољно паметан да то схватим, али сам довољно паметан да не схватим.

Dude, frankly, you've got some serious issues...

Дајте људи треба ми неко ко је спреман да разрешимо ове светске дилеме.

А сад, кажите драгичка. Ја сам поново размишљао :)

Кад је Колумбо открио Америку (јебем га радозналог), Маји који су у то време били домородци Америке, нису видели бродове, гледали су у океан и видели су облаке али нису видели бродове. То је зато што они до тад нису видели такво нешто и њин мозак уопште није регистрирао једра као једра веќ само као чудне облаке. А онда је стао Шаман (сеоски врач, и исцељитељ) и гледао у океан три дана за редом. И најзад је схватио да то нису облаци него да су то бродови. Онда је Шаман окупио село и показао им је шта види т.ј. објаснио им је шта је то. Е тек тада су и остали успели да виде бродове.

Моје питање, зашто су их после приметили иако су им и даље непозната ствар. И иако никад нису видели бродове ни из близа нити су па знали да постоји такво нешто? Бродови су све време били на видику, али нико није приметио да тамо негде има нешто чудно, зашто? А како то нешто што је невидљиво, одједно постаје у нешто видљиво а непознато?

Samo razmisli šta je rekao Aristotel o formama mišljenja:
pojam sud i zaključak.
Da bi smo imali pojma o nečemu, moramo da imamo iskustvo o tome.
Ako nemamo iskustva o čemu, faktički, za nas to ne postoji.
Tako, da je na neki način, svaki čovek kosmos za sebe, a tako i ujedno deo Kosmosa i Logosa...

Samo šteta što Aristotel nije uvek bio sasvim u pravu. :)

BIO JE!!!!
Neka priča Bertrand Rasel šta god želi, Aristotel je previše veliki um da bi mi mogli da ga sagledamo u potpunosti...

Можда Аристотел и није био увек у праву. Али ко смо ми да му судимо? Имамо ли можда више знања од њега? дали смо можда више размишљали него што је он? Ја искрено мислим да је он паметнији и од мене и од тебе Џими... Причамо о пловидби а никад нисмо ни сидро дигли!

Лука, потпуно разумем то, и потпуно се слажем. Али ми никако није јасно дали виде очи или мозак?

Значи очи су гледали у тај правац али нису видели бродове. А мозак није знао да преведе шта очи виде док није добио спољашну сугестију шта је то. Е тек је тада мозак превео слику коју су му очи преносили. Значи дали су очи биле у праву још од самог почетка али мозак није знао да преведе слику? Дали је можда мозак рекао очима да се правилно фокусирају како би виделе бродове?

Од кад сам почео да проучавам квантну физику, гледам свет другим очима. Видим обичне ствари на необичан начин. Драго ми је што ми је видик толко проширен, али ми није драго што имам толко нејасне ствари.

Vidi Logos, a ne ni oči i mozak.
Logos je u svima nama...

Добро логос лепо објашњава ту ситуацију филосовски, али не и квантно. У Квантној физици нема логос... све је склоп атома.

У сваком случају лепо одговорено питање. Кад спремим следеќу мозгалицу поставиќу још неки пост. И наравно очекујем твој одговор.

Logos je Prima Materia i vrhunski pojam...preneseno u pojam kvantne fizike - MATERIJA.

:D
Evo vama prava mozgalica:
Zamislimo da putnički poleće sa piste koja je, u stvari, u obliku pokretne trake zanemarljivo velike dužine. Traka je podešena tako da se njena površina kreće istom brzinom kao avion, ali u suprotnom smeru.
Hoće li avion poleteti?

Наравно да неќе полетети. Прво зато што није важно са којом брзином иду точкови, веќ је важно са којом брзином крила сечу ваздух. А тако би авион стајао у место и наравно не би мога ама баш никако да добије потребно забрзање да се (са опроштењем) дигне :)

BTW, ово су једноставне мозгалице али постављене на такав начин да збуне... Имам их хиљаду, али не бих да постирам једноставне мозгалице.

Ne znam da li su jednostavne, ali si dao apsolutno POGREŠAN odgovor.

Ајде ми онда дај аргумент зашто ќе полетети

nemoz da poleti da ga jebem

Ама јасно не може да полети, само чекам „аргумент“ да га моментално побијем. Јер узмимо у обзир на пр. Ајнштајнову релативнос. Авион стоји у односу на целу атмосверу, а покреќе се само у односу траке. Што би од прилике било исто кад би се тај авион убацио у лер (без разлике дали постоји лер на авиону или не) и да се пусти да се трака окреќе испод њега. И онда да очекујемо да авион полети с` места.

Или ајде ево да узмемо нови пример. Како полеќе авион? Прво укључи тај погон на точкове, довезе се до крају писте, искључи погон на точкове и укључи млазнице, постигне убрзање и онда помери она чуда на крилима како би преусмерио сечење ваздуха. А како би пресекао ваздух у овај „твој“ случај где авион стоји и нема апсолутно никакав ваздушни отпор?

Дао сам апсолутно ТАЧАН и добро промишљен И АРГУМЕНТИРАН одговор.

Dao si argumentovan odgovor, ali ne i tačan odgovor. Evo, da objasnim...
Napisao si: ''Прво укључи тај погон на точкове, довезе се до крају писте, искључи погон на точкове и укључи млазнице, постигне убрзање и онда помери она чуда на крилима како би преусмерио сечење ваздуха.''
U samom startu si pogrešio. Avion NEMA pogon na točkove. Ne funkcioniše kao automobil. Sila koja gura avion unapred potiče sa krila, tj. sa motora na krilima. Mlaz ide unazad, pa avion, po trećem Njutnovom zakonu, kreće unapred. Tako će avion da krene unapred čak i po pokretnoj pisti. JEDINO što će se promeniti jeste BRZINA OKRETANJA TOČKOVA, tj. oni će se okretati duplo brže, što nema apsolutno nikakvog uticaja na brzinu aviona s obzirom na to da ne postoji nikakva veza između pogona i točkova. Nakon izvesnog vremena će postići brzinu dovoljnu za poletanje i poleteće.
To je to.
Postoji velika dilema oko ovog. Čak se i mnogi studenti tehnike bune oko ovog, ali na kraju svi priznaju da nisu bili u pravu. Neko je čak izveo i eksperiment sa minijaturnim avionom stavivši ga na pokretnu traku koja ide unazad velikom brzinom, i pogodi šta se desilo. Avion je poleteo.

Ево баш сад полазим у град, а вратиќу се пијан па неќу моќи да ти одговорим. Али све једно сутра веќ имам контра аргументе, не предајем се... и даље мислим да сам у праву и имам аргументе. Стога размишљаш па да наставимо дебату онако како доликује... по Српски... до крви :)