14. koji je već ovo mesec 2010.
Dragi moj i nikad prežaljeni Dnevniče,
Ust'o oko pet, počeš'o jaja, spakov'o knjige, otiš'o u školu, popio 2-3 piva posle škole, doš'o kući, otiš'o na Vukajliju, doneo odluku da se malo skinem s nje i da ne dolazim narednih par dana-nedelja...
Dragi dnevniče, ustao sam oko pola 8, otišao sam do škole. Čim sam došao kući zakucao sam se za krevet iz kog sam ustao nekoliko sati kasnije. Onda sam otišao malo do teretane da vidim šta ima i da uzgred dižem nešto teško. Kad sam se vraćao sreo sam neke drugare bleje u kraju pa sam i ja blejao sa njima. Zatim sam jeo, pa sam malo purnjao, pa je počeo moj filmski maraton od par filmova. Pošto je već uveliko prošla ponoć legao sam da spavam i ustao u isto vreme kao i juče i prekjuče, samo što me ovaj put odmah profesorka srpskog pita: Šta si ti Nekro čitao od lektira, pri čemu se nastavlja moj konto negativnih ocena iz predmeta maternjeg jezika.
Budalo (valjda ne vređam), baš su ti ove priče ispunjene nekim emocijama :)
dragi dnevnice
izvini sto sam te zapostavio...evo vec dva meseca nit te pipam, niti nesto zarezujem.
nemam inspiracije, a i olovka mi se istupila.
sta da ti kazem, stalno jedno isto, pa dosadi coveku.
da oce nesto da se desi, da naidjem na neku bojanku, pa zaostrim olovku i bojice i iscrtam je i izmazem kako znam i kako sam nekad znao.
ali nece.
a i da naidje nemam inspiracije.
imam ovu staru svesku, bila 60 strana, sad ce jos malo na sto.
svasta je u nju stalo.
svasta je iz nje i izaslo.
ova moja olovka nece tu ni da pise, sve je vec ispisala, sve stranice iscrtala, dva-tri puta se cak i rodbina obradovala kako je lepo.
k'o da nije mojih ruku delo.
al sad, tako mi je kako mi je.
toliko.
ako se nesto desi, ja cu ti se obavezno poveriti.
kome cu, ako ne tebi.
Neki od postova su me naterali da shvatim nešto: mislim da sam konačno odrasla!
Apsolutno me baš boli uvo za momke, boli me uvo za žiljave pičke, boli me uvo za ljude oko sebe i nemam više želju da se dokazujem drugima i iskačem iz mase.
Muzika-pivo-umetnost-horori-dragi ljudi---to mi je jedino bitno.
kul osećaj.
Ono, najčudnije, Vukajlija je dosta uticala na to da odrastem (za mene je Vukajlija žensko, vi kako hoćete)), neke definicije poprilično razdrmaju i probude čoveka.
Dragi Dnevniče,
izvini što te otkrivam tek sad - četrdesetak godina od opismenjavanja.
Ne znam odakle da počnem, pa onda...
Laku noć
Dragi dnevniče,prvi put te otvaram pre spaljivanja.Neka moje tajne izgore sa tobom,dok ja ostajem sam sa svojim mislima.
E maloletna,kad nema piva dobro je i granje :D
Sve u svoje vreme, maloletna :)...Mada, uživala sam u tome da teram inat svemu i svačemu, žao mi je što sam postala potpuno flegmatična.
Naravno, i dalje ću da sedim na ladnom betonu i da idem po najvećoj zimi u tankoj majčici i da lagano šetam po najvećem pljusku dok svi beže od kiše.
Volim taj osećaj nadmoći (ustvari, volim što je to najgluplja stvar koju možeš da uradiš i koja je potpuno nepotrebna i pogubna po zdravlje):).
@majav - kratko i jasno xD
Dragi dnevniče obzirom da su mi poslednjih par godina svi dani kao "dan mrmota" samo ću da ti izdvojim jedan algoritamski segment:
kuća - pos'o - pos'o - kuća
Малолетна, шта ти је? У кога си се толико заљубила да се нервираш оволико? А иначе дође и мени тако...па се сва поједем и ништа на крају...
Драги дневниче, мислим да сам се заљубио. Иде у политехничку школу за обраду коже код Зеленог Венца. И то знам јер је после полицајац пришао и питао ме што се шуњам иза женске...
Trišo manijače jedan! :D
Dragi dnevniče,električar iz škole više
sa terase glasno tebi kliče:
POLOŽIOOOOOOOOOOO!!!!!
JA JEBEM!
jun mesec
dragi dnevnice..
dugo ti nisam pisala. znas skola, pa prijemni, pa skola.. moram da ti se pozalim... ovaj ... od nastavnika tehnickog nije hteo da mi da 5. sad na kraju... pored toliko drugih petica.. nije fer. videce on, vidim li ga samo drugi put, a videcu ga sigurno jer zivi ovde u naselju. sad ti reci molim te dal je to pravedno?
e izvini ali moram da idem, moram da ucim, ovaj srpski bratee... dugouzlazni,silazni akcenat, pa ovaj glupi gorski veenac..otkud znam ko je to napisao.. dobro znam.. naucila sam napamet... ali sve jedno..
ljubim te..moram ici.. budi dobar.. mico moj
Mesec jun, juče
Dragi Dnevniče,
Ljudi su mi se konačno zgadili... Juče. Toliko uporno su nastojali da tako bude odavno, ali, eto, juče... uspeli su u tome.
Moram dalje.
Dragi dnevniče,
Sinoć sam imao vruću noć sa Megan Fox.Ne želim da to iko drugi sazna,pa te zato molim da ne tračariš sa drugim dnevnicima.
Zauvek tvoj Genijalni_genije.
dragi dnevnice,
oni slepi misevi u kupatilu nikako nece da odu kuci. sima i pera su se odomacili i povazdan vise na bojleru, a boki uglavnom cuci ispod lavaboa. jedino je simonida nervozna, i nekontrolisano leti okolo i svaki put kad udjem u kupatilo cudno me gleda... nekako ispod oka... cini mi se da je ljubomorna i tripuje da je milutin bacio oko na mene. mada, i meni se nekako cini, jer on se samo setka po kadi, a kad udjem da se istusiram on samo stane na ivicu i gleda. meni i dalje nije jasno od cega oni zive i kako nisu gladni, jer u kupatilu nema nikakvih buba koje bi mogli pojesti. ali nek sam prokleta ako ja krenem da im nabavljam hranu, jer tek onda nece hteti da odu... a najmanje mi je jasno kako su oni uopste dospeli u moje kupatilo, kad tamo nema prozora. podozrevam da ih je unela lemurka mica, samo meni da napakosti posto sam je isterala iz spajza... mada, ni za nju mi nije bilo jasno kako je dospela u moj spajz, a jos manje mi je jasno sta ostali lemuri rade u tom spajzu... ja sam mislila da oni vole sunce...
eto dragi dnevnice, idem ja sada da peglam ves u nadi da mi cincila nece opet pregristi gajtan od pegle...
Dragi dnevniče,
Zamenio sam filtere na autu i sada mnogo bolje ide.Toliko dobro ide da sam prestigao sam sebe i popeo se na banderu.Mačka sa obližnjeg drveta je uzalud pokušavala da mi dobaci konopac,pa sam morao da čekam vatrogasce.Pošto oni došli blagovremeno,posle samo četiri sata,stavili su dinamit pod banderu i srušili je.Ja sam ostao da visim u vazduhu kao Ptica Trkačica u crtaću.Auto je nažalost pao mom dedi na glavu,pa mu je jedno oko postalo zrikavo.
Toliko od mene.
12.05.2010
Dragi dnevniče ,
jutros sam se probudio u 6:00 otišao u WC i nakon toga sjeo za sto i pojeo četiri filovane paprike i pola kile bajatog hljeba. Onda sam napravio kafu koju nisam popio jer je bila pretanka a nisam imao vremena praviti drugu.
Mislim na tebe...
Trčeći na autobus , stigao sam na vrijeme i morao zapaliti cigaru jer mi je bilo dosadno a njega nema. Kad sam ušao u pristigli bus sjeo sam a prije izlaska sam morao ustati. Vukući nogu za nogom otpuhivao sam dimove u jutarnje oblake očekivajući kišu.
Mislim na tebe...
Ušavši u kancelariju postao sam servis u službi robovlasnika,pardon kapitaliste a te trenutke svog života znaš dnevniče da s tobom-ne dijelim.
Mislim na tebe...
U četiri sata sam bio na vratima i opet trčao za busom koji mi je zamalo pobjegao. Pojeo sam kod kuće svu musaku i izašao da igram basket u kom sam poražen 11 puta.
Mislim na tebe...
Umoran od paprika,musake,basketa i pola gajbe piva ušao sam ravno u krevet mimoilazeći wc.
Čvrsto sam odlučio da od ujutro prvo pijem kafu pa da jedem.