
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
па ја сам реко да то гледиште Турци заступају тек од око 1400.
Što i nije neka ogromna vremenska distanca od boja. Kol'ko ja znam, jeste verovatnije da je Obilić zaklao Murata onako kao u filmu, ali kako god okreneš, to nema mnogo veze sa tokom i ishodom bitke. :)
Прочитај моје постове на прошлој страни.
Pa znate kako, posle kosovske bitke mnogi srbski plemići su postali turski vazali, to je činjenica. Srbi su se borili na strani Turaka u bitkama ko Nikopolja i Angore i kako strani istoričira tvrde doprineli Turskoj pobedi jer su Srbski vitozevi bili jedini kontigent teške konjice u njihovoj vojsci. Ovo je citat sa sajta history of war o bitci kod Angore
"The Ottoman force was drawn up with Bayezid and his elite Janissary infantry in the centre, and a Serbian contingent under his brother-in-law Stephen Lazarevic on the right. Much of the Ottoman cavalry was supplied by the Anatolian contingents.
Tamerlane's force was largely made up of cavalry, with some Indian elephants in the centre. His army contained a number of the Anatolian leaders whose men were now fighting for Bayezid.
At first the battle was very even. The Janissaries were able to hold their own in the centre, while the Serbs pushed back Tamerlane's left. The deciding moment came when Bayezid's Anatolian troops began to leave the field or even chance sides. Under attack from both side most of the Ottoman army fled the field. The Serbs held on for a little longer before they were forced to retreat."
O btici kod Nikopolja sa istog sajta,
"The Hungarian royal army, meanwhile, was moving towards the battle. Sigismund's force was engaged with the Ottoman cavalry, when it was ambushed by the Serbian allies of Sultan Bajazet, led by Stephen Lazarevitch, who had retained his lands at the price of becoming an Ottoman vassal. This attack by the Serbs broke the Hungarians, and when Sigismunds banner was cast down, the army dissolved."
Nem pojma koliko su ovi izvori validni, samo prosudite.
Као прво, Лазар је погинуо у боју, не као у филму.
Као друго, Милош Обилић никада није ни постојао, већ је маркетиншки потез Турака да оправдају смрт султана. Султан не може погинути у боју нормално, већ само на кукавички позез противника - онако као што је било на филму. Дан данас се не зна како је заиста Мурат убивен, али је најлогичније објашњење да се одређени одред војске пробио до њега и завршио посо. Ајде леба ти сад, колико је реално да не претресу некога пре него што и помисли да приђе владару, да не помињем да се тај "јунак" предао. Ако ће неко да ми каже да Турци не разоружавају заробљенике и слично, како су тако јаки били? Мозак...
А то што смо под Турцима били толко дуго је зато што смо хтели да им будемо вазали пре него да нас Угри покатоличе и изјебу. Значајне буне су тек каааасније почеле. Вазали Турцима - вера, традиција, култура остају практично нетакнути; Угри - будемо Хрвати...
Кад смо код алтернативне историје (која је љољ сама по себи), да Душан није јео гована и правио Нову Византију, не би било никаквих проблема са Србијом. Толке је паре потрошио на плаћенике место да је ојачао земљу, а знао је шта се спрема.
Dottere ima logike u onome sto zboris.
Да "Душан није јео гована и правио Нову Византију" Турци би нас раније освојили; знаш вероватно и сам да се он нудио папи да покрене нови крсташки рат.
I Srbi i Grci i Bugari su uzimali Turke kao plaćenike, pa su ih lepo obučili za svaki vid borbe. Da Vizantija nije bila ugrožena od strane Srba, koji su joj kidali komad po komad, valjda bi se uspešnije borila i protiv Turaka.
Pročitao sam. :)
Ne znam, pravo da ti kažem. Moguće. Ne menja činjenicu da to znači da su Turci razbili našu glavninu.
Dobro, ima smisla i to što kažeš, čak i neki izvori govore o tome. Ali opet stoji da su nas posle Muratove smrti Turci savladali, kako god okreneš. Ili postoji drugo objašnjenje za ono što se desilo? Mislim, voleo bih da čujem razloge zbog kojih misliš da smo dobili bitku.
Ja sam čuo da od Kosovske bitke postoji tačno određen način na koji zarobljenik mora prići sultanu, upravo da se ovakve stvari ne bi događale. Ali tek OD Kosovske bitke. Dešava se. Pogreši čovek. :)
Mislim da je i Mehmed-paša Sokolović ubijen na sličan način, doduše nije u boju ali u svakom slučaju nisu pretresli čoveka koji mu je prišao. Jebiga, ne paze ljudi.
Edit:
Vid'o čovek da je napravio sranje i da je vrag odneo šalu. Lepo Valdemar kaže, oslabio je Vizantiju koja je bila glavna brana Turcima. Da je poživeo, možda bi nešto i uradio, ovako je samo sjebao stvari. :)
Која бре црна брана Турцима, кад су им Турци били највећи савезници у Азији!? Византинци су сами Турцима показали колико је јака Европа, док су ови мислили дотле да је Европа једна велика пустиња. Криви Јована VI Кантакузина, а не Душана.
Људи, удаљили смо се жестоко од теме...
Jesmo se udaljili od teme, ali bitno je da se razglaba o nečemu, na temu se uvek možemo vratiti. :)
Hatakarane, jeste da su postojali privremeni savezi vizantijskih pretendenata sa Turcima, ali je to manje bitno od, što bi rekli, geostrateške situacije. Slaba Vizantija = jaki Turci, tako je bilo od Manzikerta pa nadalje. Naravno, za to su najkrivlji sami Vizantinci (Kantakuzin je tu jedan od najgorih :)) ali je i Dušan odradio svoj deo posla.
Dušan je u stvari kriv što je za sobom ostavio nestabinu tvorevinu. Da je Srbija bila jača, preživeli bismo možda te Turke.
Samo da kažem šta mi ne pije vodu u ovom Doterovom ubistvu Murata. :) Ako Murat nije bio ubijen lukavstvom, već tako što se odred Srba pod borbom probio do njega (a on je komandovao iz pozadine), to bi značilo da Srbi nisu razbili samo prednje turske linije, već i elitne delove njihove vojske, koji ne bi tek tako dopustili da in neko ubije vladara. Onda bi to zaista značilo da smo dobili bitku. Ali ako je tako, sa kojom je onda vojskom Bajazit nakon Muratove smrti izvršio uspešan protivudar koj kurac?
Vizantija je uvek bila prokleta i blagoslovena svojim položajem. Čak i u periodima kad je bila najjača, imala je razloga za brigu. UVEK je neko bio tu da krene na nju. A ona je bila pravi i jedini bastion Evrope od pretnji sa istoka, dok je bila u stanju.
a što niko ne spomene bitku na Pločniku između Maričke i Kosovske, tu smo poedili
Jesmo ali džaba nam to. :)
a nema veze, bitno da smo se ćerali http://www.youtube.com/watch?v=oxXi_2pHNH0
Шта, он је крив што је рано умро?
хм.. колико сам ја упућен, војници реда Дракона (којима су командовали 12 витезова, међу њима и Милош Обилић) су тукли с десног крила. Бајазит је водио средњи део и остатке левог крила.
aman Drakoni to su neki vitezi, al oni... ma možda je ta bitka samo propaganda i neje istina :)
Kriv je što je napravio državu koja nije imala dovoljno unutrašnjeg jedinstva. Još i pre nego što je umro su se feudalci osilili. Njegovi planovi su bili nerealni, uspeo je dosta da ostvari jer je sam bio sposoban čovek, ali čim je na vlast došao neko prosečnih sposobnosti sve se raspalo. Sama država nije valjala jer se držala samo na Dušanovoj ličnosti.
Onaj raspored trupa je valjda bio ovakav:
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d4/Kosovo_Field.svg/800px-Kosovo_Field.svg.png
A za ovaj Red zmaja što ga pominješ, zar on nije osnovan tek početkom 15. veka?
колико сам информисан, била су ваљда два истог имена (ил' тако нешто)...пробаћу да нађем нешто на нету, мрзи ме да сад копам из књига
ево с једног форума- да л' је истина, не могу да тврдим
15. јуна 1389. год., током Боја на Косову, Милош се запутио према турском логору, под изговором да жели да пребегне Турцима. Заробљен је и изведен пред турског султана. Искористивши тренутак непажње султанове пратње, Милош је извадио скривени бодеж и усмртио султана Мурата. Милош је, заједно са осталим српским заробљеницима погубљен по наређењу Муратовог сина Бајазита I.
Једини од дванест витезова реда који је преживео Бој на Косову, постао је учитељ српског принца - деспота Стефана Лазаревића. Стефан је био син и наследник српског кнеза Лазара који је погинуо у Боју на Косову. Млади принц је био први српски витез који се угледао на витешку традицију великих европских краљевина. Као мађарски вазал и витез посебног реда, деспот Стефан Лазаревић је био први члан Витешког реда змаја који је мађарски краљ Сигисмунд успоставио 1408. год.
13. децембра 1408. год. објављена је повеља реда у којој је назначено да је основни задатак реда одбрана крста од непријатеља, нарочито од Турака. Међу 24 витеза који су учествовали у оснивању реда 1408. год. налазили су се:
Жигмунд Луксембуршки, краљ Мађарске
Стефан Лазаревић од Србије
Краљ Алфонсо од Арагона и Напуља
Краљ Ладислав II од Пољске
Велики принц Витовт од Литваније
Војвода Ернст од Аустрије
Кристофер III, Војвода од Баварије и краљ Данске
Томас Маубреј, војвода од Норфолка (после 1439.)
Влад Цепеш, војвода Влашке (после 1431. године)
Филип Мађарин односно Пипо од Озоре, италијански племић и мађарски великаш
За симбол реда изабран је змај са репом обавијеним око врата. На лећима змаја, од врата па све до репа, налазио се црвени крст Светог Ђорђа, док је читав симбол био на сребрној позадини. Змај је представљао звер из Књиге откровења док је црвени крст симболизовао победу Христа над злим силама. Од чланова реда очекивало се да стално носе симбол, најчешће у облику медаљона око врата и често су сахрањивани са њим.
Представници Универзитета у Букурешту сматрају да је оригинални назив повеље о оснивању реда, 'O Quam Misericors est Deus, Pius et Justus' највероватније био део амблема.
1431. год. Сигисмунд је донео одлуку да прошири ред. Да би то учинио, позвао је велики број тадашњих политички утицајних личности и војно корисних вазала да постану чланови витешког реда Змаја. Међу значајним личностима којима је указана ова част био је и Влад II Дракул, отац Влада Цепеша, који је био задужен за одбрану дела границе тј. пролаза од Трансилваније ка Влашкој. (Надимак „Дракул“ додељен му је када је постао члан витешког реда змаја).
Увођење нових чланова у ред Змаја довело је до стварања различитих класа унутар самог реда. Свака класа имала је малу варијацију у симболу реда иако је фигура змаја још увек била доминантна. Најчешће промене обухватале су употребу натписао као што су "O quam misericors est Deus" ("Ох, како је Бог милостив") и "Justus et paciens" ("Праведно и мирољубиво"). Витешки ред змаја је имао веома снажан утицај све до Сигисмундове смрти 1437. год. Међутим, без снажног заштитника, ред је убрзо изгубио на значају и престижу.
Иако је симбол реда присвојен од стране многобројних племићих породица у Европи, до данас је очувано мало историјских артефаката реда. Копија повеље о оснивању реда из 1707. год. која се чува у универзитету у Букурешту, представља најстарији сачувани историјски артефакт реда.
"Империјални и краљевски суд и ред змаја", представља недавно незванично обновљени ред Змаја. Иако се не сматра витешким редом, стекао је велики број следбеника. Један од његових најистакнутијих чланова је Мајкл Стјуарт од Олбанија, познатији под титулом „Принц Мајкл од Олбанија“ коју је сам себи наденуо. Олбани тврди да је директан потомак Чарсла Едварда Стјуарта, последњег представника краљевске куће Стјуарта.
Što se tiče Kosovskog boja, turci su ekonomski bolje stojali od Srbije koja nije mogla da se oporavi, zbog toga Turci odnose pobedu. Sam boj je bio nerešen.