Nije uopšte problem da li je Bog svemoguć i nedokučiv, već ona tvrdnja da je čovek stvoren po Božjem liku. Iz toga izlazi da su Bog i čovek slični, i da bi čovek u krajnjoj liniji trebalo da može da shvati Božja dela. A očigledno ne shvata. To je problem. Ili nije tačno da ima Boga, ili nije tačno da je čovek njegova slika.
Iz toga izlazi da su Bog i čovek slični, i da bi čovek u krajnjoj liniji trebalo da može da shvati Božja dela.
Ако тако посматраш проблематику ево ти одговора. Није човек као јединка крви већ човек као друштво. Од малих ногу те уче шта си у "стању" да урадиш, а шта "ниси". Испирање младог мозга траје годинама, па можда и 2 деценије. До тада ти убацују разне идеје у главу.
Ево то примера за који сматрам да је апсолутно криво друштво, а да није истински биолошки регулисано.
Снага сваког појединачног мишића у људском телу је толика да може да поломи кост за коју је везан. Апроксимација људске снаге је урађена и научници су закључили да када би били без "блокада" на мишићну снагу да би могли да уватимо један трамвај и да га бацимо, али би највероватније липсали после тога од превеликог стреса. Питање: Да ли је за то криво стално проповедање наших старих "то је тешко немој" и слично или је заиста генетски детерминисана блокада мишићне снаге? Моје мишљење је да смо социјално спутани из политичкосоцијалних разлога. Сматрајте ме за дебилиа али је то моје СТАВ не мишљење.
Исто тако нас уче о богу као бићу које не треба преиспитивати ни га је могуће разумети.
Апроксимација људске снаге је урађена и научници су закључили да када би били без "блокада" на мишићну снагу да би могли да уватимо један трамвај и да га бацимо, али би највероватније липсали после тога од превеликог стреса.
Meni se cini da se u ovome krije pravi odgovor na tvoje pitanje: ljudski um "koci" sopstveno telo upravo iz tog razloga.
Iz iskustva znamo da majstor borilackih vestina moze udarcem da razbije niz cigala. On do toga nije dosao spoznajom da su mu misici "Bogom dani": snazan covek, drvoseca, bilder, kada se suoci sa ciglom, pre nego sto ce da je zvizne, ma i da zna da je moguce razbiti je, nesvesno i protiv svoje volje ce usporiti udarac pre samog kontakta. On do toga dolazi treningom, laganim "cukanjem" u zid, kako bi navikao pesnicu i um na osecaj udara u pesnicu. Taj trening se postepeno pojacava, dok na kraju, ne samo sto je um sposoban da skapira da je moguce razbiti pesnicu, nego su i kosti ocvrsle dovoljno da izdrze silu udarca.
Iz ovoga bi, vezano za Boga, moglo da sledi tumacenje koje donekle podseca na stara gnosticka vidjenja Abraksasa: da bi istinska spoznaja Boga mogla da dovede do ludila.
Naravno, bez ispravnog treninga ;)
Не кочи нас ум. Кочи нас друштво. Уместо да нас науче како може све тело да нам коисти они нас уче да тело и ум не користимо. Само делиће тела и ума су нам дозвољени за употребу.
Али, као што вероватно знаш, ломљење ствари деловима тела је више у техници него у снази. А јачање костију је потребно за нека "немогућа" разбијања. Што опет може да се тренира од малих ногу.
Svakako jeste u tehnici, ali ne vidim bas najbolje kako iz tvojih argumenata proizlazi da je drustvo krivo? Ako drustvo i jeste krivo, onda je ono moglo da bude krivo za to na svom samom pocetku, kada su ocevi savetovali sinovima da ne nose sami mamuta, jer ce umreti od iscrpljenosti. A danas, kada je ta cinjenica opstezaboravljena, mozemo li govoriti o tome da je drustvo krivo za nesto za sta je i samo zaboravilo da je krivo? Bilo bi to kao da senilnog coveka tuzis za zlocin koji je zaboravio da je pocinio... Da li je to uopste moguce? Sad ozbiljno pitam O.o
Исто тако нас уче о богу као бићу које не треба преиспитивати ни га је могуће разумети.
To, je prijatelji moji, samo način kontrole... Svega, naših mozgova, akcija, ponašanja. Svega. I religija sama po sebi je... pa religija je daleko od parazita, mogu da kažem iako nisam religiozan. ALI ljudski faktor je ovde presudan, korišćenje nečega što treba da da ljudima nadu i učini ih boljim zarad profita i moći je jebeni zločin. I oličenje licemerja ogoljeno do srži. Bolesno, nastrano...
A i Bog koga nam tako sveusrdno nabijaju niz grlo je nešto savršeno, nama neshvatljivo, nešto što mi ne možemo da razumemo zato što nismo savršeni, nešto što ni naše "duhovne" vođe ne mogu da shvate. I to je to. Sve se svodi na kontolu, obmanu, profit i prodaju...
Znači da ponovim ovo trućanje u nekoliko reči:
Sama po sebi, religija je dobra stvar, ali kada dodamo ljudski faktor, dobijamo mračnu, iskrivljenu i bolesnu kopiju originala, sada tu da kontroliše i obezbeđuje profit, uticaj i moć onima koji su tu "duhovni" (heh) poglavari, i tako dolazimo do zaključka da je ustvari ljudski faktor ono što religiju čini društvenim parazitom...
E sad, ako je ovo neko već rekao, izvinjavam mu se. Ovo je moje skromno mišljenje.
Идеја је да човек примећује промене и увек пита за њихов узрок, знајући да ништа не бива без неког узрока. Тако и свака ствар и биђе на овом свету морају имати свој узрок. Поставља се питање првог узрока, чијим откривањем ми откривамо читави низ узрока и последица. Ако истражујемо питање човека, узрок су моји отац и мајка. Њихов узрок су њихови родитељи, и тако у бесконачност. Али, бесконачности у узроцима не може бити, јер постојање мора да произилази од првог узрока који се не може негирати, а који сам није проузрокован, а то је Бог (Causa sui et omnium). Као и ланац који виси: свака карика виси на претходној, а цео ланац виси на нечем. Цела ствар се заснива на узроку од кога настају последице. Међутим, атеисти, на пример, бркају узрок и последице, па Бога паушално прогласе последицом и постављају питање: А ко је створио Бога? То се може објаснити и негативним путем: Можемо замислити да некада ништа није постојало и да једном ништа неће постојати. Ако у међувремену хоћемо да објаснимо чињеницу постојања, онда нужно морамо поћи од вечног узрока, иначе би прва ствар која је постојала, била истовремено и постојећа и непостојећа - а то је немогуће.
Vidiš, ima tu logike i razmišljao sam o tome dosta. Problem je u tome što mi nemamo dovoljno razvijeno apstraktno mišljenje da bi shvatili tako nešto. Zato je religija i nastala - da bi objasnili neobjašnjivo. Evo, ovaj čovek je objasnio dobar deo doga:
Sad ću da vam ispričam nešto. Ovo sam retko kome pričao do sada, ali sada osećam želju. Možda izgleda nestvarno, ali istinito je. Može biti i san, nisam siguran. Jedne večeri, kad sam imao desetak, jedanaest godina (bilo je davno, ali se dobro sećam), spavao sam u krevetu u prizemlju kuće moga dede. Odjednom, probudio sam se, usred noći. Morao sam u kupatilo. Međutim, kad sam okrenuo glavu u levu stranu video sam svetlost. Video sam osobu u svetloj odeći kako sedi za stolom. Strašno sam se uplašio. Okrenuo sam glavu na desnu stranu. Nakon nekoliko trenutaka, ponovo sam zaspao. Ujutru je sve bilo normalno. Nisam bio siguran da li je to bio san ili stvarnost, ni sad nisam siguran, ali nešto jeste. Možda izgleda smešno, neozbiljno, ali se stvarno dogodilo. Znam da je sumanuto. Možete reći da trolujem, lažem, ali vam pričam istinitu priču.
Tonožac, ne lažeš, ali to što si video nije nikakav dokaz da postoji nešto "onozemaljsko". Moglo je da bude bilo šta. Možda ti se samo nešto učinilo, a pošto imaš bujnu maštu napravio si čitav scenario u glavi. Možda si samo bio umoran, možda si sanjao, možda imaš tzv. lažno sećanje... Može se objasniti na hiljade načina, a da nijedan ne uključi natprirodno.
Kao kada dve osobe stoje u sobi, jedan veruje u natprirodno, drugi je skeptik. I abažur lampe počne da se pomera, i vernik je u fazonu: "AHA, vidiš da duhovi postoje!", a ustvari je u pitanju klima uređaj ili tako nešto... To se zove pareidolija - oči vide što um želi.
Jebeš ga, verovatno je bio san, nisam siguran. Priča zvuči neozbiljno, čak bi i meni bila smešna da je nisam ja doživeo. Ništa ne mora da znači. Ali jebiga, znam da sam se tad ukenj'o pošteno. I nisam ti ja tad bio nekakav vernik, imao sam 10 godina. Pokušavam već godinama da protumačim šta bi moglo biti, ali bezuspešno. Možda je mesečina pala pod čudnim uglom. Sad to ne mogu znati.
ЛОЛ, ништа забавније него кад интернет-верници и интернет-атеистички-еванђелисти почну са надјебавањем. Само још да не знам крајњи резултат...
Otvorio si još jednu Pandorinu kutiju: uveo si moral u raspravu. Tek tu bi trebalo da nastane papazjanija... Ali da, u pravu si u svom zaključku: "Tada dolazimo do pitanja, koja osoba je bolja religiozna osoba koja ne čini rđavo drugima zato što se plaši Boga ili ateista koji se drži moralnih pravila koji je sam postavio i njih se drži bez nade da će dobiti nagradu ako se tako ponaša?"
Ilustarcije radi: samo 0,02% ljudi u zatvorima su ateisti (u Americi, ne znam procenat za Srbiju, ne verujem da se razlikuje).
Овде има баш пасионираних читалаца Јеванђеља по Дику. Проблем је у томе што је врховни свештеник Докинс потпуно површно протумачио (по обичају) размишљање Ивана Карамазова. Не ради се о томе да је онај ко не чини зло зато што се плаши бога, лицимур, већ да је атеиста који сам себи постави правило да не чини зло, или глуп, или није сам себи поставио морална правила. Имали смо већ једну питорескну сесију о томе пре десетак страна.
Ako ne postoji materija nema ni vremena. Vreme i materija su povezani i jedno bez drugog ne može da postoji.
Па ако је толико свемогућ може и сопствену свемогућност да сакрије од само себе на неко време.
Zajebali su sve kad su rekli da je svemoguć. Da su to izostavili imalo bi to sve više smisla.
A mozda je do naseg sopstvenog smisla?
Nije uopšte problem da li je Bog svemoguć i nedokučiv, već ona tvrdnja da je čovek stvoren po Božjem liku. Iz toga izlazi da su Bog i čovek slični, i da bi čovek u krajnjoj liniji trebalo da može da shvati Božja dela. A očigledno ne shvata. To je problem. Ili nije tačno da ima Boga, ili nije tačno da je čovek njegova slika.
Ако тако посматраш проблематику ево ти одговора. Није човек као јединка крви већ човек као друштво. Од малих ногу те уче шта си у "стању" да урадиш, а шта "ниси". Испирање младог мозга траје годинама, па можда и 2 деценије. До тада ти убацују разне идеје у главу.
Ево то примера за који сматрам да је апсолутно криво друштво, а да није истински биолошки регулисано.
Снага сваког појединачног мишића у људском телу је толика да може да поломи кост за коју је везан. Апроксимација људске снаге је урађена и научници су закључили да када би били без "блокада" на мишићну снагу да би могли да уватимо један трамвај и да га бацимо, али би највероватније липсали после тога од превеликог стреса. Питање: Да ли је за то криво стално проповедање наших старих "то је тешко немој" и слично или је заиста генетски детерминисана блокада мишићне снаге? Моје мишљење је да смо социјално спутани из политичкосоцијалних разлога. Сматрајте ме за дебилиа али је то моје СТАВ не мишљење.
Исто тако нас уче о богу као бићу које не треба преиспитивати ни га је могуће разумети.
Meni se cini da se u ovome krije pravi odgovor na tvoje pitanje: ljudski um "koci" sopstveno telo upravo iz tog razloga.
Iz iskustva znamo da majstor borilackih vestina moze udarcem da razbije niz cigala. On do toga nije dosao spoznajom da su mu misici "Bogom dani": snazan covek, drvoseca, bilder, kada se suoci sa ciglom, pre nego sto ce da je zvizne, ma i da zna da je moguce razbiti je, nesvesno i protiv svoje volje ce usporiti udarac pre samog kontakta. On do toga dolazi treningom, laganim "cukanjem" u zid, kako bi navikao pesnicu i um na osecaj udara u pesnicu. Taj trening se postepeno pojacava, dok na kraju, ne samo sto je um sposoban da skapira da je moguce razbiti pesnicu, nego su i kosti ocvrsle dovoljno da izdrze silu udarca.
Iz ovoga bi, vezano za Boga, moglo da sledi tumacenje koje donekle podseca na stara gnosticka vidjenja Abraksasa: da bi istinska spoznaja Boga mogla da dovede do ludila.
Naravno, bez ispravnog treninga ;)
Не кочи нас ум. Кочи нас друштво. Уместо да нас науче како може све тело да нам коисти они нас уче да тело и ум не користимо. Само делиће тела и ума су нам дозвољени за употребу.
Али, као што вероватно знаш, ломљење ствари деловима тела је више у техници него у снази. А јачање костију је потребно за нека "немогућа" разбијања. Што опет може да се тренира од малих ногу.
Svakako jeste u tehnici, ali ne vidim bas najbolje kako iz tvojih argumenata proizlazi da je drustvo krivo? Ako drustvo i jeste krivo, onda je ono moglo da bude krivo za to na svom samom pocetku, kada su ocevi savetovali sinovima da ne nose sami mamuta, jer ce umreti od iscrpljenosti. A danas, kada je ta cinjenica opstezaboravljena, mozemo li govoriti o tome da je drustvo krivo za nesto za sta je i samo zaboravilo da je krivo? Bilo bi to kao da senilnog coveka tuzis za zlocin koji je zaboravio da je pocinio... Da li je to uopste moguce? Sad ozbiljno pitam O.o
Ovo već podseća na Bene Geserit učenje iz Dine.
To, je prijatelji moji, samo način kontrole... Svega, naših mozgova, akcija, ponašanja. Svega. I religija sama po sebi je... pa religija je daleko od parazita, mogu da kažem iako nisam religiozan. ALI ljudski faktor je ovde presudan, korišćenje nečega što treba da da ljudima nadu i učini ih boljim zarad profita i moći je jebeni zločin. I oličenje licemerja ogoljeno do srži. Bolesno, nastrano...
A i Bog koga nam tako sveusrdno nabijaju niz grlo je nešto savršeno, nama neshvatljivo, nešto što mi ne možemo da razumemo zato što nismo savršeni, nešto što ni naše "duhovne" vođe ne mogu da shvate. I to je to. Sve se svodi na kontolu, obmanu, profit i prodaju...
Znači da ponovim ovo trućanje u nekoliko reči:
Sama po sebi, religija je dobra stvar, ali kada dodamo ljudski faktor, dobijamo mračnu, iskrivljenu i bolesnu kopiju originala, sada tu da kontroliše i obezbeđuje profit, uticaj i moć onima koji su tu "duhovni" (heh) poglavari, i tako dolazimo do zaključka da je ustvari ljudski faktor ono što religiju čini društvenim parazitom...
E sad, ako je ovo neko već rekao, izvinjavam mu se. Ovo je moje skromno mišljenje.
http://www.mopo.ca/uploaded_images/Bible-Warning-Label-702307.jpg
Hahaha fabrikant svaka ti dala gde iskopa tu sliku ... istina.
Идеја је да човек примећује промене и увек пита за њихов узрок, знајући да ништа не бива без неког узрока. Тако и свака ствар и биђе на овом свету морају имати свој узрок. Поставља се питање првог узрока, чијим откривањем ми откривамо читави низ узрока и последица. Ако истражујемо питање човека, узрок су моји отац и мајка. Њихов узрок су њихови родитељи, и тако у бесконачност. Али, бесконачности у узроцима не може бити, јер постојање мора да произилази од првог узрока који се не може негирати, а који сам није проузрокован, а то је Бог (Causa sui et omnium). Као и ланац који виси: свака карика виси на претходној, а цео ланац виси на нечем. Цела ствар се заснива на узроку од кога настају последице. Међутим, атеисти, на пример, бркају узрок и последице, па Бога паушално прогласе последицом и постављају питање: А ко је створио Бога? То се може објаснити и негативним путем: Можемо замислити да некада ништа није постојало и да једном ништа неће постојати. Ако у међувремену хоћемо да објаснимо чињеницу постојања, онда нужно морамо поћи од вечног узрока, иначе би прва ствар која је постојала, била истовремено и постојећа и непостојећа - а то је немогуће.
Vidiš, ima tu logike i razmišljao sam o tome dosta. Problem je u tome što mi nemamo dovoljno razvijeno apstraktno mišljenje da bi shvatili tako nešto. Zato je religija i nastala - da bi objasnili neobjašnjivo. Evo, ovaj čovek je objasnio dobar deo doga:
http://vukajlija.com/singularitet/201803
http://vukajlija.com/veliki-prasak/202310
Ima on još korisnih definicija na tu temu.
Sad ću da vam ispričam nešto. Ovo sam retko kome pričao do sada, ali sada osećam želju. Možda izgleda nestvarno, ali istinito je. Može biti i san, nisam siguran. Jedne večeri, kad sam imao desetak, jedanaest godina (bilo je davno, ali se dobro sećam), spavao sam u krevetu u prizemlju kuće moga dede. Odjednom, probudio sam se, usred noći. Morao sam u kupatilo. Međutim, kad sam okrenuo glavu u levu stranu video sam svetlost. Video sam osobu u svetloj odeći kako sedi za stolom. Strašno sam se uplašio. Okrenuo sam glavu na desnu stranu. Nakon nekoliko trenutaka, ponovo sam zaspao. Ujutru je sve bilo normalno. Nisam bio siguran da li je to bio san ili stvarnost, ni sad nisam siguran, ali nešto jeste. Možda izgleda smešno, neozbiljno, ali se stvarno dogodilo. Znam da je sumanuto. Možete reći da trolujem, lažem, ali vam pričam istinitu priču.
Tonožac, ne lažeš, ali to što si video nije nikakav dokaz da postoji nešto "onozemaljsko". Moglo je da bude bilo šta. Možda ti se samo nešto učinilo, a pošto imaš bujnu maštu napravio si čitav scenario u glavi. Možda si samo bio umoran, možda si sanjao, možda imaš tzv. lažno sećanje... Može se objasniti na hiljade načina, a da nijedan ne uključi natprirodno.
Kao kada dve osobe stoje u sobi, jedan veruje u natprirodno, drugi je skeptik. I abažur lampe počne da se pomera, i vernik je u fazonu: "AHA, vidiš da duhovi postoje!", a ustvari je u pitanju klima uređaj ili tako nešto... To se zove pareidolija - oči vide što um želi.
Jebeš ga, verovatno je bio san, nisam siguran. Priča zvuči neozbiljno, čak bi i meni bila smešna da je nisam ja doživeo. Ništa ne mora da znači. Ali jebiga, znam da sam se tad ukenj'o pošteno. I nisam ti ja tad bio nekakav vernik, imao sam 10 godina. Pokušavam već godinama da protumačim šta bi moglo biti, ali bezuspešno. Možda je mesečina pala pod čudnim uglom. Sad to ne mogu znati.
Valsinarb90 a ti si bio tamo pa znas!!!
Posto si popio sva znanja ovoga sveta mrs u SANU ili Vincu pa tamo drzi predavanja!!!
ЛОЛ, ништа забавније него кад интернет-верници и интернет-атеистички-еванђелисти почну са надјебавањем. Само још да не знам крајњи резултат...
Ilustarcije radi: samo 0,02% ljudi u zatvorima su ateisti (u Americi, ne znam procenat za Srbiju, ne verujem da se razlikuje).
Овде има баш пасионираних читалаца Јеванђеља по Дику. Проблем је у томе што је врховни свештеник Докинс потпуно површно протумачио (по обичају) размишљање Ивана Карамазова. Не ради се о томе да је онај ко не чини зло зато што се плаши бога, лицимур, већ да је атеиста који сам себи постави правило да не чини зло, или глуп, или није сам себи поставио морална правила. Имали смо већ једну питорескну сесију о томе пре десетак страна.