Листам фејсбук и наиђем на фотографију са брдом слаткиша (чоколаде, наполитанке, смоки, чипс, грисине, переце, еурокрем...), другарица поставила шта су јој послали од куће, и загледам се на сточић на коме ми стоји 10 кексова што ће ми бити сутрашње јело. И данас и јуче сам појео по десет комада, немам ништа друго. А мени једном послали двеста грама качкаваља и две сардине, плаче ми се понекад кад видим да је тешко и немогуће живети достојанствено и просечно.
Имам за рачуне, карту до куће и можда остане неких 300-400 за слободно располагање, ал' нећу безвезе да их потрошим, већ баш кад загусти са храном.
ЕДИТ: а притом нисам разбацивао новац на изласке и глупости.
'ladni.krompiru, razumem te kako ti je, i meni je slično bilo dok sam studirao. Jednom sam umesto hleba (pošto para nisam imao) jeo smoki uz sarmu. Jednom sam u palačinku namazao podvarak. A posle šećer na koji sam stavio multivitu onu u prahu. Fino bilo.
Нисам жељан тих горе набројаних слаткиша, само сам жељан просека и ситости. Тек сам на почетку, а већ сам пар пута осетио здравствене проблеме и последице од глади.
Нема ни ВЦ папира, па узимам оне Сити новине што су бесплатне. лололо Ал' то је због неодговорности, мање због новца.
e jbg. idi na pijaci, vidi šta od povrća možeš da kupiš za te pare, tipa krompir, pasulj, grašak, nešto skrobasto i spremaj sebi, to je sve jeftino, a zasitno, mani se prodavnica u svakom slučaju, snadbijevaj se na pijaci. pa malo pomalo naučićeš balansirat sa malom količinom novca, kol'ko-tol'ko.
Кад навикнем да ми ово буде неки дифолт, биће ми лакше, до тад морам некоме да се пожалим, а нећу мојима да се жалим, само ће они више да се нервирају.
Листам фејсбук и наиђем на фотографију са брдом слаткиша (чоколаде, наполитанке, смоки, чипс, грисине, переце, еурокрем...), другарица поставила шта су јој послали од куће, и загледам се на сточић на коме ми стоји 10 кексова што ће ми бити сутрашње јело. И данас и јуче сам појео по десет комада, немам ништа друго. А мени једном послали двеста грама качкаваља и две сардине, плаче ми се понекад кад видим да је тешко и немогуће живети достојанствено и просечно.
Sam si sebi dao odgovor. Uvali se kod te na gajbu (ili kod neke slicne u mestu gde studiras), to je legitimna tehnika opstajanja u drugom gradu.
ne mogu da se sjetim gdje sam ostavio tastaturu i miš
aha, evo ih. budite mi bez brige
neka i onako je ves masina bolja za pisanje
ukljucio sam kaps lok na bojleru
Све горе од горег... Плаче ми се.
Листам фејсбук и наиђем на фотографију са брдом слаткиша (чоколаде, наполитанке, смоки, чипс, грисине, переце, еурокрем...), другарица поставила шта су јој послали од куће, и загледам се на сточић на коме ми стоји 10 кексова што ће ми бити сутрашње јело. И данас и јуче сам појео по десет комада, немам ништа друго. А мени једном послали двеста грама качкаваља и две сардине, плаче ми се понекад кад видим да је тешко и немогуће живети достојанствено и просечно.
šta fali sardinama i siru?
Не фали им ништа, напротив, ал' не може се живети две недеље на две сардине.
a para kod sebe nemaš nikakvih?
Боли те кита, ја немам ни сир :/
Имам за рачуне, карту до куће и можда остане неких 300-400 за слободно располагање, ал' нећу безвезе да их потрошим, већ баш кад загусти са храном.
ЕДИТ: а притом нисам разбацивао новац на изласке и глупости.
'ladni.krompiru, razumem te kako ti je, i meni je slično bilo dok sam studirao. Jednom sam umesto hleba (pošto para nisam imao) jeo smoki uz sarmu. Jednom sam u palačinku namazao podvarak. A posle šećer na koji sam stavio multivitu onu u prahu. Fino bilo.
Нисам жељан тих горе набројаних слаткиша, само сам жељан просека и ситости. Тек сам на почетку, а већ сам пар пута осетио здравствене проблеме и последице од глади.
Нема ни ВЦ папира, па узимам оне Сити новине што су бесплатне. лололо Ал' то је због неодговорности, мање због новца.
e jbg. idi na pijaci, vidi šta od povrća možeš da kupiš za te pare, tipa krompir, pasulj, grašak, nešto skrobasto i spremaj sebi, to je sve jeftino, a zasitno, mani se prodavnica u svakom slučaju, snadbijevaj se na pijaci. pa malo pomalo naučićeš balansirat sa malom količinom novca, kol'ko-tol'ko.
Kila pasulja - marka.
Kila luka - marka.
Posudiš aleve paprike, brašna, soli i ulja.
Dva ljeba - 3 marke.
Skuvaš šerpu gra i jedeš čitavu sedmicu za 5 maraka.
Sljedeće sedmice kuvaš krompir.
Кад навикнем да ми ово буде неки дифолт, биће ми лакше, до тад морам некоме да се пожалим, а нећу мојима да се жалим, само ће они више да се нервирају.
Gde živiš krompiru?
EDIT: Nema čoveka da se izjasni, ja htela da ga zovem na ručak...
У Новом Саду од октобра.
Sam si sebi dao odgovor. Uvali se kod te na gajbu (ili kod neke slicne u mestu gde studiras), to je legitimna tehnika opstajanja u drugom gradu.
Eee, da sam juče to znala...