Moram nekom da se izjadam :((
Rekli o sajtu
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Kiflo, ja vise volim svece od cimeta :)
I ja, al' danas hodao sa drugaricom po marketu i naletimo na ove svijeće i ja 'teo duzmem te sa cimetom al' je ona izrazila želju da ih posjeduje i morao sam popustiti. Al' nije loša ni vanila, prava porodična.
Jebaces!
Uslo mi ovo sranje u glavu i nece da izadje, jbm mu. http://www.youtube.com/watch?v=-QfSYwnRRc4&feature=related
Interesantno. Nije da sam juče samo ušla u pogrešan termin na vežbama, nego sam se i zamenila kaputa sa nekom devojkom (što ne bih skontala da mi ista nije poslala poruku). Da... Izgubila sam i kapu.
da ti znaš smorena koliko sam ja puta u sednjoj, pošto sam uvek bio psihički odsutan, profana ili profanku nazvao sa mama i tata. Što je najgore kući roditelje uglavnom po imenu zovem...
Hahahaha, i meni se desilo, ali jednom. Izgubila sam ukupno šest kišobera prošle (mislim da je to moj mozak skovao zaveru, jer mrzim kišobrane, od tad me niko i ne tera da ih nosim). A asistenta sam prošle godine vukla za rukav ako hoću nešto da pitam, uz ''Ej''. lololo Ipak, mislim da mi je najveća pobeda kada sam jednom u srednjoj se vratila kući bez jakne u sred januara po snegu. :D Užasno se udaljim od stvarnosti ili jako koncentrišem samo na jednu stvar da sve ostalo zaboravim.
a muka je to. Ja se često javljao da pitam nešto, a kada se dignem zaboravim šta. I nekada mi se desi da ne znam kako se prezivam, zakuca mozak, kako meni tada glupo bude.
Pre koje godine pitala me keva od ortaka za ime ćala, ja je gledao kao ovan. Srećom ortak rekao pa nije provalila...
E, meni se desilo da sam zaboravila kako se zovem, ali nisam kako se prezivam. Sama sam se sebi čudila. Bojim se da ću biti kao onaj profesor, što sam čitala u ''Zabavniku'', koji je bio toliko rasejan, da mu je žena, kad su se preselili, deset puta naglasila da se vraća drugim busom. On naravno zaboravio i stigao do starog mesta gde je živeo, vidi nove ljude useljuju se i pogubio se načisto. I onda mu prišla devojčica i on je pita: ''Dete, znaš li možda gde su se odselili ti i ti (ne sećam se kako su se prezivali)'', a devojčica: ''Da, tata, rekla mi je mama da ako naiđeš da budem tu za svaki slučaj, vodim te odmah.''
Zanimljivo s obzirom da roditelje zoveš po imenu. :)
Da, ja sam izgubila ključeve negde u prvom srednje, bilo me sramota da mami izađem pred oči (četvrti put) i onda sam šest meseci ulazila kroz prozor. Otkrilo se kada sam tati ukrala ključ da napravim kopiju dok je spavao, a on je ustao baš taj vukend ranije. Tje...
ja sam ključeve 3 puta za nedelju dana kopirao, beše to pre dva meseca tačno. Od tada da ne ureknem ne gubim ih. Pa da, mene majka inače zove botino, počela da ide na internet pa usvaja termine :)
Мислим да знам ко ти је кева. Нећу ништа више рећи.
Idol!
Eeeee, ako ovo bar dva puta dnevno ne kažem... Imam fobije sa tim i kucanjem u drvo. lolololo
Hahahaha, jao, koliko mi je lakše sad, nemaš pojma, znam da zvuči jako glupo ali kad bar čuješ da ima još pogubljenih ljudi... mislim znam ja da ima, ali nekako nikako da naletim ja na nekog, da mi kaže svoje lične primere, kod mene niko ključ ne izgubi... Čudo nikad ne pogubim knjige, ali sve ostalo da. :)
E, bre... Treba sad ovaj kaput da zamenim... Moj je lepši, ovaj je bušan i fali mu dugme... Ko će sad da se vuče po prevozu... A kape mi nema. Kao ni onog šala od prošle, to mi je najviše žao, bio je tako udoban i zeleno-beo, kao iz Sliterina, a i onaj drugi lepi sam zagubila. :)
e jedino knjige ne gubim. Valjda zato što ih ne nosim na faks. Lična mi je završila pod foteljom, pa se jadna iskrivila i morao novu da vadim, mada ne znam kako se zalepila za dno fotelje. Bravu na golfu sam kidao kada su mi ključevi ostali u kolima, tako da mislim da dajem pravac... :)
da ne igrate kanter na istom serveru?
Lična, jao to nosim od ove godine jer ponekad naslute da sam punoletna, ali se pribojavam, stalno proveravam novčanik. Sav taj opis mi deluje kao da si neki filozof, tako nešto, istoričar ili umetnik, lolololo, pa i da se oprosti takvo ponašanje. Moja struka nikad ne bi trebalo da ima takve, pa je još više za žaljenje. :)
ma književnik, ali nisam inače pogubljen, samo eto gubim sve. Najgore što sam u srednjoj išao u tehničku, a to ne treba da se dešava deci iz tehničke :) mada ni ja nemam potrebu za ličnom, mogu proći i kao 17-ogodišnjak :)
Haha, nisam ni ja pogubljena, samo gubim sve živo i neživo. lololo Dobro, tu je donekle i logično i kul da si pogubljen, ja sam farmaceut, trebalo bi biti organizovan, mada jesam ako moram, ali kad se bavim naukom, mislim da je mnogo lepše biti malo razbacan na sve strane. Ih, da ne spemujemo... x) Ne mi samo razglabamo globalni problem pogubljenosti koji je zahvatio ogroman broj ljudi od dvoje za sad. :D
U svakom slučaju, lakše mi je, hvala najlepše i sve te plezentarije i tirade koje dalje slede. :)
Hahahaha, i meni se desilo, ali jednom. Izgubila sam ukupno šest kišobera prošle (mislim da je to moj mozak skovao zaveru, jer mrzim kišobrane, od tad me niko i ne tera da ih nosim). A asistenta sam prošle godine vukla za rukav ako hoću nešto da pitam, uz ''Ej''. lololo Ipak, mislim da mi je najveća pobeda kada sam jednom u srednjoj se vratila kući bez jakne u sred januara po snegu. :D Užasno se udaljim od stvarnosti ili jako koncentrišem samo na jednu stvar da sve ostalo zaboravim.
Није то ништа. Мени се последњих дана стално дешава да почнем да паничим да сам изгубио негде: кључ од кола, мобилни или кључ од канцеларије иако неку тих истих ствари у том тренутку држим у руци. Држим тако мобилни у руци, замислим се нешто и почнем да се окрећем око себе и да вичем: ''Нема ми га мобилни!'' Хаос! Додуше, скоро сам изгубио капу. Нисам паничио, али капу нисам нашао. :)))))
Nisam ni ja. Baš mi je žao. :(
Pobjeda :)
http://www.youtube.com/watch?v=VEjmZjGf9s4