Moram nekom da se izjadam :((
Rekli o sajtu
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.
idi na kikas torente, instaliraj sedmicu i avast i nema brige - ja sve serije gledam sa torenta
Hvala, probaću.
dosao cale kod mene u stan, tu je veceras sutra ide kod sestre. i pita me lik u kolko sati pocinje turnir u gradu bas kad sam krenuo napolje. i ja ono kazem u osam i zapalim. sad razmisljam mogao sam da odem sa njim, da izblejim tih 2 sata jebena, ono u glavnom sa njim i blejim kada ima neki fudbal na tv i to je to. mada ni to zadnje vreme. nzm da li je otisao sam, evo ga zakuntao. :/
lol, post mi je vise za ispovesti.com al ajd :)
ja sam te razumeo
Mnogo usran osećaj. Ja se sto puta tako zajebao.
Provodite vreme sa očevima dok su tu, dok su živi. Toliko od mene.
Probaj http://keepvid.com/.
Od jutros sam obavešten o tri smrti poznatih ljudi tokom vikenda. Jednu sam očekivao jer je čovek bio teško bolestan. Druga je došla potpuno neočekivano, mada je u pitanju čovek koji ima godina za odlazak, a treća je apsolutni šok jer je u pitanju ženica od 38 godina koja je do prekjuče bila potpuno zdrava.
Izvinite, danas nisam više raspoložen za pisanje defki i vrcavih komentara...
Hvala Valdo.
Gogo, žao mi je. :(
Ja bih mnogo volela da me moji razumeju i podržavaju što sam se udala pa da poslušam tvoj savet ali nije tako. Drugi je to mentalitet, cela porodica se drži zajedno, petljaju se jedni drugima u život i tako rešavaju probleme kako njima odgovara i često se svađaju zbog toga, ne mogu da shvate da ja tako ne želim već da hoću da znam da su tu ali da me puste da živim po mojim pravilima, da ja sama rešavam probleme, da iako imam probleme u braku da su to moji problemi a ne njihovi. Oni su moju razmaženu sestru razveli od finog siromašnog momka samo zato što nije hteo da dođe da živi sa njima. Zbog svega toga i zbog moje razmažene sestre koja je uz to bezobrazna i ima petlje da meni soli pamet a svoje dvorište ne vidi, ja sam prekinula svaku dalju komunikaciju sa njima. Tužno je to, ali moralo je tako jer drugačije nije moglo.
Toliko o njihovom viđenju života.
E jbg Bruce. Moje saučešće.
Izvini, ali sestra ti je budaletina.
Nema šta da se izvinjavaš. Prosto, jeste tako.
Meni je to ogromna inspiracija kad god treba da uradim nešto neprijatno, bude mi lakše kad kažem sebi "znaš li ti konju šta bi pokojni taj-i-taj dao da može sad da otpušava klozetski odvod upetljanom sajlom u govnima do kolena dok mu ostatak porodice jednom rukom živahno gestikulira šta da radi dok drugom rukom pridržavaju noseve".
Jebiga, teško je kad odu bliski, pa čak i relativno bliski ljudi, osobito ako im još nije bilo vreme a smrt roditelja osobito teško legne. Međutim imam jednu poučnu pričicu iz mog kraja baš o tome. Priča veli da je jedan moj komšija uzeo nešto da sekira oca po običaju, a obojica bili zajebanti pa voleli tako da krate vreme, i otac će njemu u jednom trenutku: "Neka, neka, Jovo, sahranićeš ti mene", a ovaj mu odvraća: "Bolje nego ti mene".
Eto, koliko god da je teško kad ti umre roditelj mnogo je bolje od one druge varijante, i sve dok ima ko da te oplače, dobro je.
S ovom filozofijom sam odrastao, evo moj post sa FB povodom iventa 21. godišnjice smrti mog muškog roditelja...
Sećam se i trijes deka janjetine u kafani na Urijama, mladog luka, fruktal sokova od breskve i svežeg hleba koje sestra i ja klopamo dok ćale pije pivo. Nektar. Po tome smo uvek znali da je prošla profesorska plata, za toliko luksuza je bila dovoljna. Radim od svoje dvadesete i na svakoj plati odvojim po nešto za čist luksuz. Od kako su se Sunca mog sistema rodila taj se luksuz uvek odnosi na njih. Tek da se zna, da i ja nekog nosim na pameti.
Matori, više te nemam nego što sam te imao, ali znam da znaš da te pamtimo. I tebe i trijes deka janjetine s mladim lukom.
Цела страна без Видре на теми. Је л' жива? Да се није бацила у Дунав?
Našla momka, boli je uvo da se nama jada sad kad živi lepo.
Izgubio sam 80 evra,nikad u zivotu me ovoliko nervoza nije drzala.
Видиш, има нешто у том ритуалу, а у не количини меса. Сад ти је слађе и 300 грама тог меса него да ти неко да 3 кила џабе. Мени је деда (отац моје мајке) умро кад сам имао 7 и по година. До своје 7. године сам често било болешљив више сам проводио времена по дому здравља и болници. Све док нисам оперисао крајнике врло сам слабо јео, моји су се натезали са мном да ме хране. Одведе ме мајка код бабе, ја опет слабо једем, деда ме дохвати за руку и правац кафана. Чим је мој деда уђе у кафану, за његов сто се окупе људи. Наручи мени деда порцију ћевапа, за њега и друштво вино. Ја поједем једва 6, 4 остану. Онда људи који су се ту нашли нађу начина да ме "преваре" да поједем још неки па поједем 2 некако. Ја сам оперисао крајнике кад сам имао 6 година, нисам после тога ишао у кафану, а деда ми је умро годину дана касније. И после свих ових година иако идем на сва ова фенси места, увек се најлепше осећам у најобичнијој кафани где се само осећа добар мирис роштиља и где могу да попричам с људима. Јебеш фенси ресторане, дај порцију ћевапа 'вамо и једно бокалче вина.
Izgubio sam 80 evra,nikad u zivotu me ovoliko nervoza nije drzala.
Како си успео да изгубиш толико пара?
Brate,stojali i jednom novcaniku,u kuci jebenoj i sad ga nema.Roditelje da okrivim ne mogu,pitao sam ih jesu li uzeli i kazu da nisu,jedino da je mladji brat (koji ima obicaj da pretura po stvarima kad se igra) negde to zaturio,samo sto ne mogu da izvucem od njega gde.Ono,jos gajim nadu da ce negde da iznikne u kuci,ali slaba vajda.
Сети се где си последњи пут ставио новчаник са парама. Сети се и да ли је неко у кући причао нешто за паре и да су му хитно потребне. А брат да ти затури паре може једино испод кревета, иза комоде или регала, не знам где има обичај да се игра, не знам какав ти је распоред намештаја по кући. Добро је да те неко није оџепарио или да ти је испало из џепа негде на улици.