Volim ići u bioskop, ali teško pronalazim "žrtvu" koju bi poveo sa sobom.
И ја волим у биоскоп, али ми је прескупо да плаћам три, четири карте...
Ja volim bioskop ali u Kragujevcu NEMA bioskopa koji radi.
Idem jednom nedeljno u bioskop. Obožavam bioskop.
Nije mi problem da se odreknem nečega po cenu odlaska, isto tako mi nije problem ni sama da odem kada mi dođe, ili kada ne mogu da se organizujem sa nekim.
Želja mi je da imam svoj bioskop ili tako neki cinema centar, ili barem mini bioskop - kafe. :)
Обожавам биоскопе.
Не толико ове модерне биоскопе са супер-фенси озвучењем (мада је и то кул), колико оне са старинским шмеком. У варошици у којој сам живео је био јако леп биоскоп. Не сећам се који је био први филм који сам тамо гледао, али се сећам да сам уживао у одласцима још као врло мали. Највише сам волео балкон, степенице које воде до њега и црвену завесу на улазу балкона.
Временом је све мање људи долазило у биоскоп. Неколико пута се десило да одем с неким и да купимо по 2-3 карте, јер је поред нас дошло још двоје људи, да би уопште пустили филм. Свеједно, много је кул да гледаш филм, а празна сала. Сад више и нема пројекција. Не живим више тамо, али ми је свеједно бедак. Капирам да имаклинаца који би хтели у биоскоп, а немају где.
Један од најбољих одлазака у биоскоп ми је био крајем 2005. године у Београду у биоскопу Козара. Били ја и најбољи другар у граду, одвалили се од алкохола, чекали неки превоз на Теразијама да идемо кући. Онда нам пало на памет да нам се уопште не иде кући, те да би требало још да изблејимо. Падне нам на памет да одемо у биоскоп на било шта. Ушли у Козару, био неки домаћи филм за 10 минута, маторац који је радио тамо нас пустио да унесемо алкохол и да одемо на балкон. Били смо само нас двојица и нека два човека у партеру. Филм био дозлабога глуп, неки са Небојшом Глоговцем и Борисом Комненићем у некој морбидној болници. Нисмо га ни гледали, само смо пили пиво. Знам да ми се није ишло кући, тотално сам се саживео са биоскопом и по ко зна који пут се у биоскопу осетио као код своје куће.
АКо ми падне у воду ово језичарење, уписаћу неки курс за пројекционисту, ако то уопште постоји. :)
Иначе, омиљени албум од Смака ми је Биоскоп фокс. Има тај тамни биоскопски шмек.
Оно што мени никако не улази у главу је то да се биоскопи широм Србије распадају... Још нисам чуо да је неко рекао да је отишао у биоскоп и провео се очајно... Једноставно, неки сок + семенке/кокице + солидан филм, како то потенцијално да буде лош провод? Карта је увек у нашим биоскопима била џабака, сећам се да сам пре пар година са ортаком и две другарице гледао "Ocean's 13" у потпуно празном биоскопу Дома војске у Нишу. Морали смо и да купимо сви по две карте да би пустили филм... Слика просечна, тон очајан, али опет, провесмо се супер. Није ни био неки филм, али ето, ми отишли тек онако, па шта буде...
Прошлог лета, имао сам прилику да гледам "Hangover" у америчком биоскопу. У овом случају, биоскоп се налази испод земље, заправо, то није један биоскоп, већ цео подземни систем сала за биоскоп којих има десетак. Платиш упад 5 долара (тако нешто) и можеш да гледаш кол'ко 'оћеш, можеш цео дан тамо да преседиш. Испред имаш штандове са храном, грицкалицама, кокицама и соковоима. Милина. А и филм био до јаја, пола сале је плакало од смеха...
U mom malom gradu postoji i dalje bioskopska sala ali nisam siguran kada je poslednji put u njoj prikazan film. A nekada se čekalo u redu za karte. Svaki prosečan film se prikazivao dva dana za redom, u dva termina (najčešće od 17 i 19 časova), a hit bi se zadržao nedelju dana i duže. Za "Tesnu kožu" su radile teške veze u lokalnoj vlasti da se dođe do karte.
Ispred bioskopa je večito stajao Aca, lokalni oriđinal, odrastao čovek sa umom sedmogodišnjaka, dobričina koju su deca jako volela i koji je gledao sve projekcije svih filmova koji su se prikazivali u bioskopu. Pre par nedelja, kada sam posećivao rodni grad, slučajno sam naleteo na njega. Sada je starac. Obradovao sam se kada sam ga video kao da sam video nekog najrođenijeg, jer sam mislio da je odavno umro.
Godinama je kao kino-operater u bioskopu radio izvesni Kira, na koga bi se obrušilo nezadovoljstvo gledalaca zbog lošeg tona, mutne slike, loše kopije filma.
Kira je umro, na njegovo mesto je došao novi operater, ali je godinama nakon njegove smrti ostao lep običaj da se Kiri glasno psuje majka iz mraka bioskopske sale kada nešto u projekciji ne štima.
Kada se setim koje sam filmove gledao u tom bioskopu, sam sebi ne verujem jer je spisak sastavljen od samih večitih hitova.
Адвокате, лепа причица.
Iako ne idem često u bioskop, lepo se provedem svaki put, ali stvarno... Čak i kad mi se ne svidi neki film, bude mi fino sa društvom, nekako je ta bioskopska atmosfera sama po sebi lepa... Kad sam videla naslov teme, odmah sam se setila jednog odlaska koji će mi uvek ostati u sećanju kao nešto posebno... Bilo je to jednog oktobra pre 7 godina. Sasvim slučajno sam srela u gradu dečka koji mi se tada sviđao, svoju prvu simpatiju, i dogovorili smo se da odemo u bioskop... Davao se neki naš domaći film, ne sećam se ni koji, ni o čemu se radilo u njemu, ali se sećam da smo se čitavo veče držali za ruke i s vremena na vreme stidljivo pogledali. I posle toliko vremena još uvek pamtim taj stisak ruke, iskren i čvrst... Da... Bilo je to divno veče, šteta što se na tome završilo, no, bili smo klinci... Eh, što su ti sećanja, čudo jedno...
У нашем биоскопу био сам редовни посетилац од трећег до осмог разреда, отприлике, за време школске године по два филма недељно сам гледао у том периоду. Сала је и даље супер, оставља утисак на све који дођу са стране. Док ово пишем вратио ми се у сећање мирис биоскопа и звук пројектора...
Седео сам увек на истом месту у последњем реду, седиште десно је имало малу огреботину на наслону...
Негде при крају мог биоскопског периода је директор предложио да ми "поклоне" седиште, да постане званично резервисано за мене. Убрзо сам престао да одлазим, али ми је сама идеја да имам своје седиште пуно значила. Био сам као они клинци филмофили из филмова, препричавао филмове, упоређивао их... Није било нета, биоскоп ми је био незаменљив свих тих година.
Ових дана ретко идем, мада планирам да се активирам, биоскопима желим све најбоље и да опстану, мода се окреће!
i uz pirateriju i uz net ja bih redovno išao, samo kada bi u Kragujevcu radio bar jedan bioskop :(
Pa ti dođi u Beograd, Strajo :)
Како лепа тема и све приче које прочитах. :)
Kada bude revija defki svratiću i neki bioskop. Ali neki najstariji :)
Ко није гледао Ејлијенс - Резурекшн у основној, у Арени, из последњег реда, са отвором за вентилацију (у којем стално нешто тандрче) иза себе - тај не зна шта је страва.
Ponekada, ne tako cesto. Par puta godisnje mozda.
Nemam ni posebno lepe ni posebno ruzne, iskreno. Ne znam, nekako mi to nije nikad predstavljamo neko posebno mesto... Mozda zato sto su uglavnom prljavi, hladni, neudobna sedista, uvek se nadje neka budala da se cereka kao magarac na svakih 2-3 minuta i onda se smorim.
I sada mi je to nekako... bacanje novca za nesto sto meni licno zauzvrat ne pruza nista posebno. Velicina ekrana i dobar zvuk mi nista posebno ne znace. Neke umetnicke forme ne mogu priustiti sebi iz svog doma, pa radije trosim novac na njih.
Ne znam da li imaju buducnost, nekako mi je tuzno sto nemaju jer verujem da neki imaju zaista divne uspomene vezane za bioskopske projekcije.
Obavezno :) Da, baš lepa tema... :) Čudo je kako iz sećanja češće izvlačimo lepe uspomene, one manje lepe vreme odnese, izbriše, prepusti zaboravu...
Или кога у тренутку док Рипли замишљено гледа ка плафону није питао домар Раша "Што бацаш семенке на под?"
Сећам се невероватне гужве на свим пројекцијама филма Спејс џем са Џорданом и Дугоушком, како смо само чекали тај филм!
Zbog Spejs džema sam počeo i trenirao košarku 10 godina! :)))
Da li idete u bioskop?
Da li na Vukajliji ima nekoga ko nikada nije bio u bioskopu?
Da li imate lepih ili ružnih uspomena vezanih za zlatno vreme bioskopa?
Imaju li bioskopi budućnost ili će nestati, ili možda postati kao gramofoni - skupa zabava za sladokusce?