Добро верујем да сам скуп неких ретардираних молекула... отпадам ли?
otkad se pojavilo nista u svom avataru na vukajliji ova tema je izgubila smisao, ako ga je ikada i imala
Нисам ја то, бре. :Р
Tema je u podforumu Upoznavanje. Sega, zajebancija ili je ozbiljna?
Па ти пуфнице овде све схваташ озбиљно, зато, ко да је битно, само удри!
Odakle si izvukla zakljucak da je pitanje tebi upuceno?
Одакле си извукла закључак да ти мораш нешто да ме питаш да бих те пецкала? :) Ај сад воз.
Milka, "peckaj" nekoga kome je zanimljivo to. Meni nije nimalo. Infantilno je. Postavila sam pitanje Filantropofobu, to je ocigledno jer je covek otvorio temu. Uostalom, kad bolje razmislim- whatever, igraj se, jednostavno cu ignorisati...
Па и не треба теби да буде занимљиво, него мени. А ти си пријемник жешћи, ево и сад си се испримала да ми објасниш хаха :)
@ pufnica
Pa može da bude i ozbilna i zajebancija. Ko kako voli.
Otvorih ovu temu pod utiskom jedne knjige koju sam nedavno čitao. Ona je imala sasvim drugu poetnu, ali mene je sjebala totalno verovatno zato što ne verujem u njenu konačnu pretpostavku da bog postoji. Jebote, sjebo sam se totalno. Eve jedan TATIC
"Ako mi se svest, pri umiranju mog tela koje me drži i koje zovem svojim da bih ga razlikovao od sebe samog, vrati u potpunu nesvest odakle je izišla, i ako se to isto dešava sa svešću moje braće, onda naš vredni ljudski rod nije ništa drugo do proročka povorka utvara, idući od ništavila ka ništavilu, i humanitarizam najnečovečniji što možemo zamisliti. I, lek nije u pesmi koja veli:
I svaki put kad pomislim -
smrt izbeći neću ja,
plašt prostrem po tlu, i nikad
nije meni dosta sna.
Ne! Lek je gledati Sfingu pravo u lice, ne trepnuvši okom, i tako se otklanja urokljivost njenog pogleda."
Autor je Unamuno a knjiga je "O tragičnom osećanju života"
Ima primesa budistickih ucenja ili mi se cini? Podseca me na nirvanu, ali ne na nacin na koji dosta ljudi nju dozivljavaju, vec na nirvanu kakva ona izvorno jeste.
Imam vrlo šturo znanje o budizmu. Kapiram da oni ne priznaju boga, ili makar ne u onom značenju koje mi imamo za taj pojam. Ali ne razumem taj koncept nirvane ako treba da znači Ništavilo. Oni bi trebalo da teže nirvani. Da li to znači da oni kroz reinkarnacije teže umrtvljenju sopstva i anihilaciji sopstva, tj. potpunoj depersonalizaciji onog što zovemo ja. Ako je to tako, oni teže nepostojanju što je nama zapadnjacima totalno tuđa i rekao bih nepojmljiva ideja. Nisam baš siguran šta sve to znači.
Nirvana jeste depersonalizacija. Ukratko- oni ne veruju u bozanstvo, Buda je istorijska licnost i samo.. uceni covek. Ne bozanstvo nikako. Oni veruju da postoji reinkarnacija koja donosi samo patnju. A prestankom beskrajnih krugova samsare, tacnije ponovnog radjanja, prestaje patnja. Patnja prestaje kada se oslobodis svih zelja i teznji, dakle depersonalizacija. Ima jedna divna slika kako Sidharta Gautama (svetovno ime Bude) sedi ispod drveta bo (smokve) nakon decenija asketizma i ucenja. Dok sedi gleda u kamen i njegova dusa bezi, pretvara se u kamen. Iz kamena postaje ptica, iz ptice postaje ne znam koja zivotinja.. Bezi od njega, oslobadja je se. Dostizanje nirvane je odbacivanje sopstva, ako mogu tako da kazem. Jedno beskrajno nistavilo...
А како је успео да остави своје учење за собом ако је постао ништа?
Ово је бесмислено.
GM, on je ucio da se na taj nacin moze dostici nirvana. Od kada je ostavio porodicu bio je na putu ucenja i propovedao je svoje.. misli, da kazem. Imao je mnogo "publike", jer je bio drugaciji od svih brahmana i ljudi su ga pratili godinama i slusali sta ima da kaze. Kada je dostigao nirvanu vec su ljudi znali sve o tom ucenju..
Pa da, i ja na tvome sličan način kapiram budizam. Ali ubeđen sam da naša zapadna civilizacija, ili bolje da govorim u svoje ime, ja, ne mogu shvatiti tu filozofiju. Ja znam da sam živ, da imam nagone, strasti, emocije i fizičke osete u čijem skupu uživam u sebi i kojih nikako ne želim da se odreknem, ali pored tog svog osećaja ja znam da ću jednog dana umreti. Ako personalna besmrtnost ne postoji, a šanse su 50-50, to znači da sa mojom smrću prestaje sve što volim i zbog čega živim. Za mene nema većeg košmara od toga, to je ultimativni užas, i kako da ja sačuvam smisao svog života i celog sveta od tog užasa. To mene jebe ovih dana.
Trebalo bi da pojebem nešto ili poločem neku dobru pivčugu.
hahahahaaha
pričali su mi mudri ljudi da postoje momenti ateističke krize, a ja budala, nisam im verovao
Како могу знати све кад је нису доживели? Могао је да проповеда шта хоће, откуд је могао да зна шта га у ствари чека на крају? Менсе чини да многи западњаци потпуно погрешно схватају та источњачка учења. Начин размишљања им је много другачији.
Filantropofobe, oplodi me:)))
Salu na stranu, da, razmisljam prilicno slicno. Ali ne mogu reci da mi nije izuzetno privlacna ta ideja, ali samo kao ideja... zasad makar..
Ali pazi, u sustini, oni polaze od premise koju prihvataju kao neoborivu istinu- da postoji reinkarnacija i da se krug samsare stalno ponavlja. Mi ne smatramo tako i mozda nam zato na prvom mestu ne moze ni biti dovoljno bliska ta filosofija.
Могу ли ја воде поштно не верујем ни у шта?