E, ne slazem se sa ovim. Zar je bilo kukavicki vratiti se posle onoliko godina u onakav Avganistan! I da bude onoliko uporan, i onoliko mudar da u potpunosti realizuje motiv svog odlaska, a koji je zaista plemenit. Sto se mene tice, Amir se iskupio sasvim i smatram da je to iskupljenje obasjalo i njegove gestove iz detinjstva. Nije bitanga, nije... :)
Ali, Mar...toliko je života upropastio...Nije se vratio iz plemenitih razloga, izjedao ga je osećaj krivice. Zar se ne sećaš da je u par navrata skoro odustao? Došlo mi je da uskočim u knjigu, zavrnem mu uvši i viknem :"Kuda si pošao, vraćaj se po to jadno dete???!!!" Otrpeo je posle svoje, jedva je živu glavu izvukao, ali mnogo me je povredio...Čuj mene?
On JE bio kukavica. Bez obzira što se vratio po malog. To ne osporava činjenicu da je bio kukavica, u duši. Pri odlasku u Avganistan jednostavno je uspeo da pobedi svoj kukavičluk, savladao je samog sebe, zašto? Zato što se nije obmanjvao lažima, već je istini gledao u oči. U jednom delu je čak i rekao kako priznaje da je kukavica i da je najgori biti kukavica ali to ne priznavati sebi. On je sebi priznao to. Njegova petlja bila je duboko u njemu. On je iskopao ipak.
Podseća me jako na mene. U jednom delu knjiga Amir i ja kao da smo iste osobe.
E, odlicno, podsetila si me na to da se u sustini kroz celu knjigu provlaci neko iskupljenje i motiv za to. Dobro pitanje bi bilo da li je motiv iskupljenja bitan ako je ishod plemenit?
Njegovog oca su svi postovali, zaista je bio dobrocinitelj, ali se tek na kraju otkriva da je bio takav jer ceo zivot nije sebi mogao da oprosti sto je izdao svog prijatelja, Hasanovog oca. A mnogi preko svojih greska prelaze, nikada se ne kajuci zbog njih...
A Hasan? Kakav je njegov mučeni život bio?
Realnog iskupljenja nema.Šta je učinjeno, učinjeno je. Niko nije mogao da popravi to što Hasan nije rastao uz oca i brata onako kako bi to bilo normalno, niti je iko mogao da popravi to što su su se Hasan i njegov pravi iako ne biološki otac morali da odseli zbog Amirovog osećaja krivice. Samo da nije sedeo i gledao sve bi bilo drugačije, sve...
To su razliciti uglovi gledanja...To nam rade knjige! :))
Pitam se zasto sam stala u Amirovu odbranu toliko... Nemojte misliti da ga izdizem iznad Hasana ili njegovog oca! Pa njihova velicina i patnja je bar jasna!
Ovo me podseca na moju jedinicu na pismenom u vezi Leona Glembaja, kada sam ga branila, a profesorka mi u obrazlozenju napisala "Leon je jedna degenerisana budala i najveci Glembaj od svih!" :)))
Плакала сам ко коњина на Змајеве, баш ме погодило, а Хиљаду чудесних сунаца ми је било њах, ништа посебно тужно колико ово. Офишли нисам жена :)
едит: сад сам прочитала ваше утиске :)
Мој човек. Ја сам плакала добра 3-4 сата непрестано док сам читала Ловца, док на Сунца нисам била ни близу суза.
И слажем се са натнат у виђењу Амира. Он је пичкетина највећа. Баш зато што је био дете је требао да буде невино добар, али неки људи се једноставно роде малициозни :) А и ја сам више Хасан тип, па због тога. Хасан је прави шаман! :)
Da li sam ja jedina osoba kojoj je bilo žao Rašida kad ga je Marjam ubila? I Rašid je imao svoju nesreću. I njega donekle razumem koliko god vam to zvučalo neverovatno ili ne.
Ti si bre Culle.haha ko Gandi :)))
Rašid je sirovina, razumem ga jedino u toj meri što se ponašao u skladu sa svojim tradicionalnim vaspitanjem, ali je imao priliku milion puta da se promeni i postane bolji čovek, ali je nije iskoristio zato što je samoživ i bezosećajan...Zaslužio je!
Ipak je izgubio sina. I čeznuo je za tim muškim detetom. Pa je ponovo izgubio dete s' Marjam. To ga je skroz uvuklo u neko crnilo. Ogorčenost. Još i to tradicionalno vaspitanje, rat, nemaština, sve je to uticalo na njega. Do kraja knjige sam se nadao da za Rašida ima nade, svaki put kad je udario ili jednu ili drugu gubio sam nadu ali nekako uvek sam je gajio sve dok ga nisu ubile. I onda onako, dva puta sam pročitao taj deo da se uverim da je mrtav.
Je l' ste primetili da se poklapa onaj deo oko sirotišta? Zaman ? Slomljeno staklo na naočarima? To mi se baš svidelo što se poklopilo sa Zmajem. :)
A Marjam nije izgubila dete?
Pa i kamenovanje se poklapa, sećaš se da je Amir prisustvovao na stadionu....to me je dotuklo!
Kamenovanje?! Mislim ubistvo Marjam, prim.prev.
Jeste, ali Rašidu se to dešava po drugi put. On je star. Marjam je mlada.
Ne kažem ja da opravdavam Rašida. NE! Nikako! Ali žao mi ga je. Vodio je nesrećan život, pun bola, tuge, ogorčenosti, nasilja, živeo krut život, omeđan društvenim normama. Svakog čoveka koji živi takav život i ne treba da živi. Možda evo kad razmislim, možda mi nije žao njegove smrti, nego njegovog života. Smrt jeste bila okrutna. I njegova i smrt Marjam.
Da, da. Sad sam se setio. I kamenovanje se poklapa. :)
E tako već može :)
Asef, zaslužena kazna ili ne?
Donekle. Lovac me je neverovatno pogodio. Ne do suza, ali bila sam blizu. Toliko detaljno, toliko realno, osecanja su toliko jasno docarana, nekako je uspeo da ih prenese na mene. Pamtim (neko vec rece) Hasanovu bezuslovnu ljubav i ne mogu da mrzim Amira, mogu u nekim delovima da se poistovetim sa njim. Ako sam ga i mrzela, na samom kraju sam oprostila- 'za tebe i hiljadu puta'. Asef? Obican skolski umisljeni siledzija koji je izrastao u idiota zbog istih takvih roditelja.
Inace, Hiljadu sunaca nisam citala jos uvek. Planiram. :)
"Lovac na zmajeve" je procitao moj cale i odusevila ga je knjiga, mislim da ju je posle toga procitao jos 2-3 puta. Keva jeste takodje, ali sto neko rece, nije nju toliko dirnula knjiga kao njega. To je jedna od retkih knjiga koju je u cugu procitao, jer on uglavnom zakunta posle 5 strana, pa se vuce sa jednom knjigom po mesec i nesto dana.
I svakom prijatelju i kolegi je preporucio, stvarno nijednom nisam video da je neka knjiga ostavila toliki utisak na njega.
Asef? To je onaj nacista? Sta je sa njim bilo na kraju?
Tačno. Bio je izuzetno samokritičan. A najteže je suditi sebi (Imati o tome u knjizi "Koliba", Vilijam Pol Jang o tome, možemo posebno temu o tome da ne spamujemo)
NJemu je nedostajala očinska ljubav, a Hasana je tu video kao suparnika. Osećao je da mu Hasan oduzima njegovo "legitimno" pravo na ljubav. A otac. Otac je bio podeljen izeđu društveno priznato i društeno nepriznatog sina. To je dovelo do toga da bude onakav.
Interesantna je njego pogled na religiju (Tolike loše stvari se dešavaju, Bog nema vremena da mene gleda i kažnjava što pijem) i njegova rečenica "Najveći greh je laž. Ako ubiješ kradeš nekome pravo na život. Ako slažeš, kradeš nekome pravo na istinu."