Pošto je ovo jedna od najosetljivijih tema koja se provlači kroz Vukajliju i među članovima postoje konzumenti raznih droga smatram da bi dobro došla jedna tama u kojoj bi se svi zajedno potrudili da dođemo do nekih zaključaka u vezi sa ovim zlom, jer priznao to neko ili ne droga jeste zlo koje u najvećem broju uništi život svakom ko je koristi u manjoj ili većoj meri.
To što je neko postao korisnik droga, ne znači automatski da je taj neko loš čovek, samoživac, kreten ili idiot. Potrebno je da se sklopi nekoliko kockica.
1. Da je droga lako dostupna, a ona to jeste.
2. Da se potencijalni korisnik kreće u krugu osoba koje već koriste droge, što je skoro normalno jer je sve više korisnika kojima je droga na dohvat ruke.
3. Da kod potencijalnog korisnika postoji velika želja, sasvim ljuDska i normalna da budu prihvaćeni od strane društva jer ih to isto društvo može proglasiti seljacima, šabanima, idiotima ili štreberima.
4. dA POTENCIJALNI KORISNIK NEMA DOVOLJNO JAK KARAKTEER DA KRENE TEŽIM PUTEM SAMODOKAZVANJA SVOJIH VREDNOSTI KROZ UČENJE i težek rad na sebi.
Postoji tu još nekoliko kockica,ali smatram da sam nabrojao sve najvažnije.
Pošto niko od nas dok je mlad ne zna sve tajne života, a i hormoni rade prekovremeno želja za avanturom, za društvenim prihvatanjem i želja za zabranjenim voćem čine drogu prihvatljivim rešenjem. Dolazi do prvih pravdanja pred samim sobom."Pa svi to rade" ili nešto slično. Što se duže droga koristi i pravdanja postaju sve komplikovanija i sve maštovitija i nikako se ne priznaje jedna istina, a to je: " Droga vlada korisnikom ma koliko da se tvrdi suprotno".
Meni lično je žao svakoga ko postane korisnik droga jer je svoju budućnost stavio na kocku i ponekad mu život zavisi samo od toga da li će dobiti kvalitenu drogu ili neki otrov koji ubija.Pogotovo ovde u Srbiji gde su primanja mala postoji i veća šansa da kupite takav otrov.Naravno postoji tu i politička pozadina, ali o njoj ću pisati drugi put.
Ukoliko želite da se priključite ovoj temi, možete pisati, a možete i linkovati tekstove o drogama.
Sa nadom da ste me pravilno i dobronamerno razumeli, pozdravlja vas vaš drug NesaDeBeli.
Hajde prvo da razjasnimo sta ti sve podrazumevas po drogom. Recimo - droga, da ili ne:
-Pivo
-Heroin
-Rakija
-Aspirin
-Brufen
-Marihuana
-Krek kokakin
-Cokolada
-Cist kokain
-Kafa
-Duvan
???
Da li bi ovde podelu izvrsio po principu "legalno/ilegalno u vecem delu sveta", ili imas drugacije standarde?
Možda je tema trebalo da glasi Sve oko droge i droga, s tim što smatram da je sintagma"sve oko droge" mnogo opasniji deo celog problema.Uživanje je individualni čin i mene baš briga da li je neko izabrao taj put ili alkohol da širi vidike ili isprobava slobodu.Beše i zakonsko rešenje da je kažnjiva prodaja a ne uživanje.Distribucija droge je najjača industrija-ako je uživanje kao jahanje na talasima, dilovanje i cela organizacija je kao cunami i tu je sve jasno.
Vas dvojica ste zreli ljudi i umete da branite svoje stavove, ali uvatiti dete maloletno i ubaciti ga u trend je nešto drugo-niti zna da razmišlja, a kamoli da racionalizuje šta je dobro, šta nije i iz čega će moći da se izvuče.
2)Neke drugarice mog maloletnog sina piju više od njega...
Pa sta onda predlazes, da zakljucamo temu? Da cemo samo da naudimo mladjima od sebe razgovorom na ovu temu, sagledanom iz ugla dvoje ljudi preko 30 godina starosti, sa dve veoma polarizovane tacke gledista?
Ja zelim da ova tema zazivi. Pogotovo zbog toga sto sam vise nego spreman da iz korena promenim svoj stav o temi u pitanju.
...Postoje jednostavno ljudi koji su skloni porocima. Čak i da droga uopšte ne postoji, oni bi bili zavisni od nečega drugog.
Meni je prošlo svašta kroz ruke i nikada nisam počeo sa tako nečim, ali ne zato što sam bio jako pametan kao klinac, ili puno prosvećen, već samo zato što se nisam rodio takav.
A recimo da je način na koji sam odrastao i moje tadašnje okruženje bilo idealno za tako nešto.
Na to gledam slično kao i na homoseksualizam...ili se rodiš sa predispozicijama za tako nešto ili ne.
A da...niko nikoga ne može tu da prevarom uvede.
Naravno, ja sve vreme govorim o zavisnicima, ne o "sportskim" korisnicima...
DeBeli ti ovaj problem posmatras iz perspektive jednog roditelja koji ne zeli da mu sin krene stranputicom.
Problem je sledeci - normalna faza odrastanja je pobuna protiv roditelja, cak i ako su roditelji najpozitivniji moguci likovi kao sto su moji bili.
U mom drustvu su svima tata i mama pricali kako je droga losa,kako je zlo.Svi smo redom bar probali drogu, ako ne i navukli se ili cak umrli od nje, osim jednog momka ciji je otac bio matori hipik i ceo zivot proveo duvajuci travu.To je bio njegov nacin pobune, da cak i ne proba.
A njegov otac je bio dusa od coveka,na ranu da ga privijes.Neki od nas su imali oceve alkoholicare i zavideli su ovom momku ciji je otac duvao travu.On se nije vracao pijan kuci, nije tukao sina i zenu, nije trosio pola plate u kafani.
Posle pobune-trebalo bi da postoji i pomirenje i kompromis i, mislim da je u toj vezi moguće rešenje.Sa odrastanjem obe strane treba da razmišljaju o svojoj odgovornosti i boljem izboru, a ne o teranju inata, pravde. Nisi roditelj ako samo gušiš i nisi buntovnik celog života da bi bio buntovnik i pišao uz vetar.Kad se razvije odgovornost prema svom životu, nađe se mesto i za eksperimente, ali deca sa 13-18 godina nemaju kritičku svest šta je dobro, a šta ne.Narkomani oko moje generacije su postajali to posle 25-put je večito klizav, a samo jedan mi i dalje liči da se izvukao...
Ali najgore od svega je suvise vrsiti pritisak na one koji tek treba da udju u svet. Jer svet jeste okrutan. Postoje tri nacina:
1. staviti ogradu od kolja oko onoga koga se zeli zastiti
2. pustiti ga da sam o svemu odlucuje i bude dovoljno pametan da prezivi
3. naci balans, biti neomrznut kao roditelj, a opet usaditi mu pozitivne vrednosti.
Ovo trece je najteze, ali najispravnije. I to je ono sto se naziva roditeljstvo.
Verujem da ovaj post ima veze s ovom temom, jer smatram da svaka losa (a i dobra) osobina nekog coveka prvenstveno dolazi iz porodice ili pak vuce korene iz iste. Tako je i sa drogiranjem.
Droga je ono sto uzimaju drogiraši, drogoši i političari.
Politika je najveća droga!
Ovim putem bi vas sve upitao da li ste probali nešto od "lakih" droga?
Ja sam probao dva tri puta marihuanu i nije mi se svidelo, nikad je ne bi uzimao ponovo jer njeno delovanje mi se uopste ne svidja ostalih droga se iskreno plasim i ni u snu ih ne bi uzimao, veliki sam protivnik i tableta za spavanje i smirenje jer zatupljuju, ko i ostalih hemikalija kao sto su antibiotici, kad se prehladim lecim se zdravom hranom. Ja šnjarim mnogo tri paklice na dan i to mi je minimum, jebi ga navukao sam se jos u osnovnoj, pijem retko zato sto nekad umem da se strasno napijem i pravim ludorije i probleme.
Sada sam se se smirio i dobro vladam vlašom i čašom, još da smanjim pljuge i čist sam!
Zanimljivo da droga je sasvim normalna i prihvatljiva stvar u nekim kulturama, tipa kod Indijanaca, ali za njih je alkohol smrt, a kod nas je obrnuto...
Otprilike smatram da je sve opasno ako se preteruje sa tim, ali ako izbacimo alkohol, duvan, (neke) droge, so, biber, šećer.... i blabla... što nam škodi, život bi bio žešće dosadan.
Zvanično: Jesam za legalizaciju marihuane...
I smatram da, da je postojala razvijena proizvodnja i kultura konzumiranja marihuane pre 100 godina u Evropi, danas bi mogli da je kupujemo na trafikama, baš kao cigrete ili pivo, samo nije bilo nikakvih moćnika koji imaju koristi od legalizacije, pa ona nije legalna. A mnogi imaju koristi od nelegalnosti....
Imam 19,5 godina.Pušim marihuanu jednom nedeljno.Probao sam kokain i amfetamine par puta.Sigurno ću u nekom trenutku života probati LSD.Ne pijem i ne pušim.Smatram da time poprilično amortizujem negativne efekte droga na moje telo.Imam devojku.U odličnoj sam fizičkoj spremi,redovno treniram.U januarskom ispitnom roku sam dao tri ispita od četiri na prvoj godini mojih studija.
Svaki moj prijatelj ima ovakvu priču.
Zato što smo svi ljudi sa visokom inteligencijom i jakom voljom.
Za nekoliko godina ću zasnovati porodicu i nastaviću da se ponašam ovako koliko god mi to vreme (posao) bude dopuštalo.
Ako će ti sin biti dripac,biće i bez droge.Generalno najveća gamad koju poznajem,nije probala drogu u životu.Zato,imaju završenu osnovnu školu,biju svoje devojke i žicaju pare na ćošku za litar heloua od jabuke.
Muka mi je od frojdovskih teorija da smo mi samo jebena gomila gena i hormona.Mi imamo volju.A droga je sjajan test za volju.Dobar sluga ali loš gospodar.Znači ne daj da ti bude gospodar,u tome je kvaka.
Ako jednog dana predjem na pajdo ili met,pljunite me ,šutnite me i gonite me u tri pičke materine.Društvo će biti obogaćeno gubitkom jednog debila.Ali neću.
"Generalno najveća gamad koju poznajem,nije probala drogu u životu."
E vidis, moja prica je skroz drugacija. Najveca gamad je upravo ona koja se ponasala slicno tebi. Ali mozda nemaju takvu volju, mozda si ti jedinstven (uz tvoje drustvo, da)...
Nista ne mora da bude onakvo kakvim se cini, a opet i moze. Jbg...
Ma naravno,nisam ja sad hteo da braneći drogu kažem da oni koji se ne drogiraju predstavljaju zlo. :)
Samo kažem da je sve,u ovom slučaju,relativnmo.Baš. :)
Eeee... za par godina će prestati da koristi to ipo godina... Onda neće biti toliko sladak. :D
Ali vidi ga sada!!! Gući-gući guuuuu!
Detence moje malo... Oćeš džoint? Crtu?
...Ne on 'oće knjigu, da uči i polaže ispite, i veeeeeeeeliki poraste....
:) :) :D
Najnovije istraživanje na temu droge i alkohola kaže da se deca od 12-15 godina u proseku napijaju 2 puta sedmično.
Takođe, ako niste znali Kristijana F. autorka knjige ''Mi deca sa stanice Zoo'' je pod starost opet počela da se drogita i sudski joj je oduzeto dete.
Tako da, izvinjavam se svima koji ne dele moje mišljenje, po meni jednom narkoman- uvek narkoman.
A da je moje dete (koje još uvek nemam) počelo da se drogira stvarno ne znam šta bih uradila, da li bi ga lečila ili ga ubila na mestu da mu prekratim muke.
Ja sam pušio marihuanu nekoliko puta, i opet bih, no me strah da me policija ne u'vati, i onda najebeš ka' najgori džanki. I ne, nisu svi što piju i pušu drogu narkomani truli, isto ka' što nije p'janica teška onaj što ponekad popije neki alkohol.
Ја сам одувек волео дрогу. Сећам се, кад сам био дечачић, још мањи но што сам сад, да ми је ћаћа купио књигу "Дрога у школској клупи", нашег цењеног стручњака, др. Јована Букелића. Ту сам научио гомилу корисних ствари,као на пример да се од кокаина постаје педер, да ЛСД мења структуру хромозома и да "флипнути" значи полудети. На сваког сувоњавог осмака са водњикавим очима сам гледо ко на наркомана. Наравно каки сам живахан и радознао био, а појавило се чудо дајл апа од 56к (буразер платио модем 200 марака), ја почех да сурфујем дубинама интернета у потрази за којекаквим информацијама о дрози. Ствари које сам ту видео биле су различите од оних овековеченим у ремек делу др. Букелића. Али било је то време кад су нам Американци свакакве пиздарије правили, па реко, пичка им материна, и мене оће на наркотике да навуку. Годину - две после, коначно сам превазишо свој страх од отварања кевине тротомне медицинске енциклопедије и одређене појмове сам тамо потражио. Тада се родило моје поверење у интернет, будући да је исти сада имао научну подршку. Међутим, хормони ударили у главу, па сам баталио теорију и доватио се емпирије. И радио сам експерименте на себи повремено, са по месец-три размака, пар година. Ни једном се нисам покајао. Ишо сам на рејвове, међ гомилу одрађених људи(др. Букелић каже да рејвови трају неколико дана и да се завршавају хероинском оргијом). Углавном је било до јаја, и урадио бих то још који пут, да ми време и музички укус то дозвољавају. За моралне норме ме, дизвинете, боли курац. Што се здравља тиче, није ми отказала јетра, немам тромбозу вена, психолошке проблеме, а и поприлично сам сигуран да ми потомство неће бити наказно, како то др. Букелић воли да каже. У међувремену, моја фасцинација према илегалним супстанцама трансформисала се у љубав према хемији, те дрози могу да захвалим што данас студирам то што студирам. Кад смо код садашњости, пијем литар Лава 7 дневно и пушим око једне пакле Лакија. Сматрам да је то далко штетније од онога што сам радио раније, али реално, заболе ме. Морам некако да се опустим. А и поседујем неограничено веровање у напредак медицине у будућности.
Да резимирам, ваља задовољити радозналост кад си клинац, а ваља се и, повремено, опустити кад оматориш. Важно је не претеривати. Ја наркоманом сматрам само човека који хронично користи дрогу, односно човека који је на хероину. То је једина дрога у којој овди свакодневно можеш дуживаш (трава на страну), јер крека нема, кокс је прескуп, а мораш да биднеш поприлично луд да би гутао ексере сваки дан(Спид је ту негде на средини). Ваља, такође, знати да пробати нешто није исто као и навући се на то. Велика већина наркотика не изазива физичку зависност, док је психичка зависност у великој мери зависи од првог утиска, који је углавном разорачавајући. Ко је довољно луд да се навуче на пајдо, или да покуша да обори рекорд у неспавању уз помоћ спида, ко га јебе, тај ионако не би био контрибјутинг мембер оф сосајти.
Pošto je ovo jedna od najosetljivijih tema koja se provlači kroz Vukajliju i među članovima postoje konzumenti raznih droga smatram da bi dobro došla jedna tama u kojoj bi se svi zajedno potrudili da dođemo do nekih zaključaka u vezi sa ovim zlom, jer priznao to neko ili ne droga jeste zlo koje u najvećem broju uništi život svakom ko je koristi u manjoj ili većoj meri.
To što je neko postao korisnik droga, ne znači automatski da je taj neko loš čovek, samoživac, kreten ili idiot. Potrebno je da se sklopi nekoliko kockica.
1. Da je droga lako dostupna, a ona to jeste.
2. Da se potencijalni korisnik kreće u krugu osoba koje već koriste droge, što je skoro normalno jer je sve više korisnika kojima je droga na dohvat ruke.
3. Da kod potencijalnog korisnika postoji velika želja, sasvim ljuDska i normalna da budu prihvaćeni od strane društva jer ih to isto društvo može proglasiti seljacima, šabanima, idiotima ili štreberima.
4. dA POTENCIJALNI KORISNIK NEMA DOVOLJNO JAK KARAKTEER DA KRENE TEŽIM PUTEM SAMODOKAZVANJA SVOJIH VREDNOSTI KROZ UČENJE i težek rad na sebi.
Postoji tu još nekoliko kockica,ali smatram da sam nabrojao sve najvažnije.
Pošto niko od nas dok je mlad ne zna sve tajne života, a i hormoni rade prekovremeno želja za avanturom, za društvenim prihvatanjem i želja za zabranjenim voćem čine drogu prihvatljivim rešenjem. Dolazi do prvih pravdanja pred samim sobom."Pa svi to rade" ili nešto slično. Što se duže droga koristi i pravdanja postaju sve komplikovanija i sve maštovitija i nikako se ne priznaje jedna istina, a to je: " Droga vlada korisnikom ma koliko da se tvrdi suprotno".
Meni lično je žao svakoga ko postane korisnik droga jer je svoju budućnost stavio na kocku i ponekad mu život zavisi samo od toga da li će dobiti kvalitenu drogu ili neki otrov koji ubija.Pogotovo ovde u Srbiji gde su primanja mala postoji i veća šansa da kupite takav otrov.Naravno postoji tu i politička pozadina, ali o njoj ću pisati drugi put.
Ukoliko želite da se priključite ovoj temi, možete pisati, a možete i linkovati tekstove o drogama.
Sa nadom da ste me pravilno i dobronamerno razumeli, pozdravlja vas vaš drug NesaDeBeli.
Hajde prvo da razjasnimo sta ti sve podrazumevas po drogom. Recimo - droga, da ili ne:
-Pivo
-Heroin
-Rakija
-Aspirin
-Brufen
-Marihuana
-Krek kokakin
-Cokolada
-Cist kokain
-Kafa
-Duvan
???
Da li bi ovde podelu izvrsio po principu "legalno/ilegalno u vecem delu sveta", ili imas drugacije standarde?
Možda je tema trebalo da glasi Sve oko droge i droga, s tim što smatram da je sintagma"sve oko droge" mnogo opasniji deo celog problema.Uživanje je individualni čin i mene baš briga da li je neko izabrao taj put ili alkohol da širi vidike ili isprobava slobodu.Beše i zakonsko rešenje da je kažnjiva prodaja a ne uživanje.Distribucija droge je najjača industrija-ako je uživanje kao jahanje na talasima, dilovanje i cela organizacija je kao cunami i tu je sve jasno.
Vas dvojica ste zreli ljudi i umete da branite svoje stavove, ali uvatiti dete maloletno i ubaciti ga u trend je nešto drugo-niti zna da razmišlja, a kamoli da racionalizuje šta je dobro, šta nije i iz čega će moći da se izvuče.
2)Neke drugarice mog maloletnog sina piju više od njega...
Pa sta onda predlazes, da zakljucamo temu? Da cemo samo da naudimo mladjima od sebe razgovorom na ovu temu, sagledanom iz ugla dvoje ljudi preko 30 godina starosti, sa dve veoma polarizovane tacke gledista?
Ja zelim da ova tema zazivi. Pogotovo zbog toga sto sam vise nego spreman da iz korena promenim svoj stav o temi u pitanju.
...Postoje jednostavno ljudi koji su skloni porocima. Čak i da droga uopšte ne postoji, oni bi bili zavisni od nečega drugog.
Meni je prošlo svašta kroz ruke i nikada nisam počeo sa tako nečim, ali ne zato što sam bio jako pametan kao klinac, ili puno prosvećen, već samo zato što se nisam rodio takav.
A recimo da je način na koji sam odrastao i moje tadašnje okruženje bilo idealno za tako nešto.
Na to gledam slično kao i na homoseksualizam...ili se rodiš sa predispozicijama za tako nešto ili ne.
A da...niko nikoga ne može tu da prevarom uvede.
Naravno, ja sve vreme govorim o zavisnicima, ne o "sportskim" korisnicima...
DeBeli ti ovaj problem posmatras iz perspektive jednog roditelja koji ne zeli da mu sin krene stranputicom.
Problem je sledeci - normalna faza odrastanja je pobuna protiv roditelja, cak i ako su roditelji najpozitivniji moguci likovi kao sto su moji bili.
U mom drustvu su svima tata i mama pricali kako je droga losa,kako je zlo.Svi smo redom bar probali drogu, ako ne i navukli se ili cak umrli od nje, osim jednog momka ciji je otac bio matori hipik i ceo zivot proveo duvajuci travu.To je bio njegov nacin pobune, da cak i ne proba.
A njegov otac je bio dusa od coveka,na ranu da ga privijes.Neki od nas su imali oceve alkoholicare i zavideli su ovom momku ciji je otac duvao travu.On se nije vracao pijan kuci, nije tukao sina i zenu, nije trosio pola plate u kafani.
Posle pobune-trebalo bi da postoji i pomirenje i kompromis i, mislim da je u toj vezi moguće rešenje.Sa odrastanjem obe strane treba da razmišljaju o svojoj odgovornosti i boljem izboru, a ne o teranju inata, pravde. Nisi roditelj ako samo gušiš i nisi buntovnik celog života da bi bio buntovnik i pišao uz vetar.Kad se razvije odgovornost prema svom životu, nađe se mesto i za eksperimente, ali deca sa 13-18 godina nemaju kritičku svest šta je dobro, a šta ne.Narkomani oko moje generacije su postajali to posle 25-put je večito klizav, a samo jedan mi i dalje liči da se izvukao...
Ali najgore od svega je suvise vrsiti pritisak na one koji tek treba da udju u svet. Jer svet jeste okrutan. Postoje tri nacina:
1. staviti ogradu od kolja oko onoga koga se zeli zastiti
2. pustiti ga da sam o svemu odlucuje i bude dovoljno pametan da prezivi
3. naci balans, biti neomrznut kao roditelj, a opet usaditi mu pozitivne vrednosti.
Ovo trece je najteze, ali najispravnije. I to je ono sto se naziva roditeljstvo.
Verujem da ovaj post ima veze s ovom temom, jer smatram da svaka losa (a i dobra) osobina nekog coveka prvenstveno dolazi iz porodice ili pak vuce korene iz iste. Tako je i sa drogiranjem.
Droga je ono sto uzimaju drogiraši, drogoši i političari.
Politika je najveća droga!
Ovim putem bi vas sve upitao da li ste probali nešto od "lakih" droga?
Ja sam probao dva tri puta marihuanu i nije mi se svidelo, nikad je ne bi uzimao ponovo jer njeno delovanje mi se uopste ne svidja ostalih droga se iskreno plasim i ni u snu ih ne bi uzimao, veliki sam protivnik i tableta za spavanje i smirenje jer zatupljuju, ko i ostalih hemikalija kao sto su antibiotici, kad se prehladim lecim se zdravom hranom. Ja šnjarim mnogo tri paklice na dan i to mi je minimum, jebi ga navukao sam se jos u osnovnoj, pijem retko zato sto nekad umem da se strasno napijem i pravim ludorije i probleme.
Sada sam se se smirio i dobro vladam vlašom i čašom, još da smanjim pljuge i čist sam!
Zanimljivo da droga je sasvim normalna i prihvatljiva stvar u nekim kulturama, tipa kod Indijanaca, ali za njih je alkohol smrt, a kod nas je obrnuto...
Otprilike smatram da je sve opasno ako se preteruje sa tim, ali ako izbacimo alkohol, duvan, (neke) droge, so, biber, šećer.... i blabla... što nam škodi, život bi bio žešće dosadan.
Zvanično: Jesam za legalizaciju marihuane...
I smatram da, da je postojala razvijena proizvodnja i kultura konzumiranja marihuane pre 100 godina u Evropi, danas bi mogli da je kupujemo na trafikama, baš kao cigrete ili pivo, samo nije bilo nikakvih moćnika koji imaju koristi od legalizacije, pa ona nije legalna. A mnogi imaju koristi od nelegalnosti....
Imam 19,5 godina.Pušim marihuanu jednom nedeljno.Probao sam kokain i amfetamine par puta.Sigurno ću u nekom trenutku života probati LSD.Ne pijem i ne pušim.Smatram da time poprilično amortizujem negativne efekte droga na moje telo.Imam devojku.U odličnoj sam fizičkoj spremi,redovno treniram.U januarskom ispitnom roku sam dao tri ispita od četiri na prvoj godini mojih studija.
Svaki moj prijatelj ima ovakvu priču.
Zato što smo svi ljudi sa visokom inteligencijom i jakom voljom.
Za nekoliko godina ću zasnovati porodicu i nastaviću da se ponašam ovako koliko god mi to vreme (posao) bude dopuštalo.
Ako će ti sin biti dripac,biće i bez droge.Generalno najveća gamad koju poznajem,nije probala drogu u životu.Zato,imaju završenu osnovnu školu,biju svoje devojke i žicaju pare na ćošku za litar heloua od jabuke.
Muka mi je od frojdovskih teorija da smo mi samo jebena gomila gena i hormona.Mi imamo volju.A droga je sjajan test za volju.Dobar sluga ali loš gospodar.Znači ne daj da ti bude gospodar,u tome je kvaka.
Ako jednog dana predjem na pajdo ili met,pljunite me ,šutnite me i gonite me u tri pičke materine.Društvo će biti obogaćeno gubitkom jednog debila.Ali neću.
"Generalno najveća gamad koju poznajem,nije probala drogu u životu."
E vidis, moja prica je skroz drugacija. Najveca gamad je upravo ona koja se ponasala slicno tebi. Ali mozda nemaju takvu volju, mozda si ti jedinstven (uz tvoje drustvo, da)...
Nista ne mora da bude onakvo kakvim se cini, a opet i moze. Jbg...
Ma naravno,nisam ja sad hteo da braneći drogu kažem da oni koji se ne drogiraju predstavljaju zlo. :)
Samo kažem da je sve,u ovom slučaju,relativnmo.Baš. :)
"žicaju pare na ćošku za litar heloua od jabuke" Hahaha
Eeee... za par godina će prestati da koristi to ipo godina... Onda neće biti toliko sladak. :D
Ali vidi ga sada!!! Gući-gući guuuuu!
Detence moje malo... Oćeš džoint? Crtu?
...Ne on 'oće knjigu, da uči i polaže ispite, i veeeeeeeeliki poraste....
:) :) :D
Najnovije istraživanje na temu droge i alkohola kaže da se deca od 12-15 godina u proseku napijaju 2 puta sedmično.
Takođe, ako niste znali Kristijana F. autorka knjige ''Mi deca sa stanice Zoo'' je pod starost opet počela da se drogita i sudski joj je oduzeto dete.
Tako da, izvinjavam se svima koji ne dele moje mišljenje, po meni jednom narkoman- uvek narkoman.
A da je moje dete (koje još uvek nemam) počelo da se drogira stvarno ne znam šta bih uradila, da li bi ga lečila ili ga ubila na mestu da mu prekratim muke.
Samo želim reći da je tema bila pokrenuta raspravom oko toga da li je svako ko konzumira drogu narkoman.
Pa, da li je, Mat?
Ja sam pušio marihuanu nekoliko puta, i opet bih, no me strah da me policija ne u'vati, i onda najebeš ka' najgori džanki. I ne, nisu svi što piju i pušu drogu narkomani truli, isto ka' što nije p'janica teška onaj što ponekad popije neki alkohol.
Ја сам одувек волео дрогу. Сећам се, кад сам био дечачић, још мањи но што сам сад, да ми је ћаћа купио књигу "Дрога у школској клупи", нашег цењеног стручњака, др. Јована Букелића. Ту сам научио гомилу корисних ствари,као на пример да се од кокаина постаје педер, да ЛСД мења структуру хромозома и да "флипнути" значи полудети. На сваког сувоњавог осмака са водњикавим очима сам гледо ко на наркомана. Наравно каки сам живахан и радознао био, а појавило се чудо дајл апа од 56к (буразер платио модем 200 марака), ја почех да сурфујем дубинама интернета у потрази за којекаквим информацијама о дрози. Ствари које сам ту видео биле су различите од оних овековеченим у ремек делу др. Букелића. Али било је то време кад су нам Американци свакакве пиздарије правили, па реко, пичка им материна, и мене оће на наркотике да навуку. Годину - две после, коначно сам превазишо свој страх од отварања кевине тротомне медицинске енциклопедије и одређене појмове сам тамо потражио. Тада се родило моје поверење у интернет, будући да је исти сада имао научну подршку. Међутим, хормони ударили у главу, па сам баталио теорију и доватио се емпирије. И радио сам експерименте на себи повремено, са по месец-три размака, пар година. Ни једном се нисам покајао. Ишо сам на рејвове, међ гомилу одрађених људи(др. Букелић каже да рејвови трају неколико дана и да се завршавају хероинском оргијом). Углавном је било до јаја, и урадио бих то још који пут, да ми време и музички укус то дозвољавају. За моралне норме ме, дизвинете, боли курац. Што се здравља тиче, није ми отказала јетра, немам тромбозу вена, психолошке проблеме, а и поприлично сам сигуран да ми потомство неће бити наказно, како то др. Букелић воли да каже. У међувремену, моја фасцинација према илегалним супстанцама трансформисала се у љубав према хемији, те дрози могу да захвалим што данас студирам то што студирам. Кад смо код садашњости, пијем литар Лава 7 дневно и пушим око једне пакле Лакија. Сматрам да је то далко штетније од онога што сам радио раније, али реално, заболе ме. Морам некако да се опустим. А и поседујем неограничено веровање у напредак медицине у будућности.
Да резимирам, ваља задовољити радозналост кад си клинац, а ваља се и, повремено, опустити кад оматориш. Важно је не претеривати. Ја наркоманом сматрам само човека који хронично користи дрогу, односно човека који је на хероину. То је једина дрога у којој овди свакодневно можеш дуживаш (трава на страну), јер крека нема, кокс је прескуп, а мораш да биднеш поприлично луд да би гутао ексере сваки дан(Спид је ту негде на средини). Ваља, такође, знати да пробати нешто није исто као и навући се на то. Велика већина наркотика не изазива физичку зависност, док је психичка зависност у великој мери зависи од првог утиска, који је углавном разорачавајући. Ко је довољно луд да се навуче на пајдо, или да покуша да обори рекорд у неспавању уз помоћ спида, ко га јебе, тај ионако не би био контрибјутинг мембер оф сосајти.