Нисам поп, али мислим да је ово тотално оправдано. У рату свако гледа да преживи. За пандуре мање више, има примера кад су убили без разлога, а наравно понекад и њима живот буде угрожен па морају.
Ja sam isto to pitao veroucitelja u trecem razredu i on mi je rekao da u pakao idu samo oni koji daju naredjenja, a ne oni koji ubijaju da ne bi bili ubijeni.
U sustini to je istina jer ne moze vojnik da kaze ja necu da pucam zato sto je greh ubiti, a u isto vreme da dodje u situaciju da on bude ubijen. Naravno i to se ponekad zanemaruje pa tako za zlocine cesce odgovaraju neposredni izvrsioci nego nalogodavci koje stiti drzava.
А савест? Како се тај војник избори са савешћу, или пандур који убије ппљачкаша који неће да спусти пиштољ?
Или Џелат који упали електричну столицу? Како гледате на њих
Pa mnogi se ne izbore. Polude.
Neki uspeju. Imaš mnogo primera oko nas posle ratova 90-ih. Znam neke koji su odlepili iako nisu neki koljači nego su bili normalni vojnici koji su ubili samo kada su morali. Opet znam neke koji su pravili ozbiljna sranja u ratu a deluju potpuno normalno. Bole ih kurac. Ko zna. Od čoveka do čoveka je.
Па, црква је одвајкада оправдавала убијање, то је бар јасно.
Џелат се не рачуна. Он је само извршилац казне. Сматрати џелата за убицу је исто као и сматрати за убицу метак, а не човека који је пуцао, ако ме разумеш лололол!
Kakva savjest, ideš dubiješ da ne budeš ubijen.
А Севаст?
Севаст? Питаћемо Кристине лололо
To sa savescu je stvar licne prirode; neko celog zivota pokusava da se izbori sa tim, neko se ubije, neko kaze "to je, jebi ga, tako moralo bit'.", a ima i onih koji su cak ponosni. Ima ona izreka da kad ubijes jednog coveka onda si ubica, a kad ubijes gomilu njih onda si ratni heroj.
Sa religijske strane nijedno ubistvo ne bi trebalo da bude opravdano, ali ima raznih religija. A da se ne vatam sad za krstaske i druge ratove...
Sa moralne strane nije opravdano ubiti, ali si isto tako odgovoran najpre za sopstveni zivot. A, posebno ako ti je zivot ugrozen, prirodno je da se branis.
Sad "obrni drugi obraz" da se vratimo na religiju, odavno se ispostavila kao obicna frazetina koju nikad niko nije ni ti bi postovao.
Ima problem u svem tom opstem moralu i opstima pravilima i sta-ti-ga-ja znam: svetom upravljaju ljudi. A ljudi su, jebi ga, zivotinje sa razumom (diskutabilno) i vrlo cesto zivotinja prevlada, sama od sebe ili izazvana drugim ljudima. Time su sve moralne i religijske rasprave samo obicno vrtenje u krug. Za svaki argument ima kontraargument.
Zanimljiva ta stvar sa dzelatom: imala sam na nekom konverzacijskom kursu neki tekst o smrtnoj kazni u Saudijskoj Arabiji; tamo im Hasan vrlo nehumano secka glave sekirom. Ima intervju sa Dzelatom koji kaze "Zaklao sam i mnoge svoje prijatelje, ali oni su gresili, tako treba." Njihov zakon to i zastupa, kolju ih i za preljubu. Strancima se ne omoguci dobar prevodilac, a budu optuzeni i za ocijukanje i satatatara. Jezivo. Uzas. E sad, daklem njihiv zakon misli da tako treba, a oni su dovoljno izmanipulisani da zive i umiru s tim. Religijski su takodje nasli nacin da to opravdaju. E, sad, ako uzmemo da postoji Univerzalni Moral, ili Svevisnji vec, da li ce reci dzelatu: "Jebi ga, ti si bio pion, manipulisali su tobom, mislio si da je to u redu." Ili: "Govno jedno smrdljivo i krvavo, klao si ljude, svesno i namerno. Neka budala ti rekla da tako treba. Mozak nemas, dusu nemas. Put do pakla poplocan je najboljim namerama!" I tu ces isto dobiti razlicite odgovore. Od koga? Od ljudi.
dakle: odgovor na tvoje pitanje ne postoji, ali mozemo do kraja zivota da diskutujemo o tome i svako ce uvek imati sta da doda.
Ja se vec i sa sobom posvadjam na ovo pitanje: "Dragana, da li je moralno ubiti, makar kad moras?" "Nije, brate, ne opravdavam ubistvo ni u kom smislu i ni u kom kontekstu." "Znaci, sad da nam bane manijak sa mesarskim nozem, ti bi ga pozvala na kafu?" "Preterujes..." "Ne, dopustila bi da nas ubije. Obe? Ja ne zelim da umrem, pucala bih, pa kud puklo!" I...da, ova sto ne moralise bi verovatno prevladala da mi je zivot ugrozen. Jer, kako god bili divni, vernici, moralisti- najvise volimo sebe. Mislim da je i rat potpuno besmislena stvar, ali kad bih se nasla u zaristu, i ako ne mogu da pobegnem, i ako sam napadnuta; ne, ne bih obrtala drugi obraz.
Posle nam prodaju neke price o slobodnoj volji...ne moras nista i tako to...ukus slobode ume da bude gorak...
Da, znam, niko nece da cita...
Ко ће бре ово да чита сти прсла :)) члолололол
Шалим се!
Хм... шта да се каже после оваквог поста... већину ствари си објаснила... поготово ово о џелатима... и о одбрани свог живота... не знам шта јебено да додам...
Убице по дужности убијају дуже.
Mislim da nijedno ubistvo nije opravdano.
Čak i ovo ubistvo u samoodbrani nastaje kao posledica ljudske želje za ubijanjem i ako ubiješ nekoga ko je pokušao da ubije tebe isti si kurac kao i on. Imaš milion načina da se braniš i ne vidim kako neko može opravdati bilo koje ubistvo.
Znači svaki ubica je isti i upravo zbog toga svaki čovjek ne može ni da ubije .
Svako ima slobodu da bira posao. Ako je u "opisu" posla ubistvo normalan čovek neće prihvatiti ni posao ni ubistvo. Zaključak, ubica je ubica kako gad okreneš. Posao ne opravdava ubistvo.
Ljude i prisilno mobilišu u rat.
Upravo. Nema hoćeš, nećeš. MORA!!
Istraživanja kažu da manje od 2% ljudi u ratu ubija i to baš oni koji su po psiho-profilu ubice, odnosno bili bi ubice kako ga god okreneš.
Црква на рат гледа као на нужно зло и тако се према војницима односи.Црква признаје жртву и племенитост војника јер нема веће врлине него штитити своју земљу и људе које волиш па макар и животом.Негде сам читао да су многи Христови пријатељи били војници и да је он према њима био јако благонаклон.Наравно у рату се убија па ако ко окрвави руке мора да се исповеди и покаје и не може се причестити 3 године (пре је било 5).Без обзира што не може да прими причест пожељно је да пости.Људи који погину у рату а нису крштени црква сматра да су крштени у крви(један од видова крштења) и одобрава православну сахрану тј поп долази на погреб.Црква слави многе војнике као Свете Мученике,нпр Свети Георгије био је римски генерал и када га је Нерон послао да прогони хришћане он је то одбио са образложењем да је и сам хришћанин.Онда га је Нерон бацио на грозне муке од којих је умро.Касније је канонизован.
Што се тиче савести све зависи од карактера,вероисповести,васпитања и дисциплине.А за џелате и полицајце,па требали су сами да мисле,и црква и друштво нема лепо мишљење о њима,сами су бирали професију и то по мени и није баш племенит посао.Јесте да они само раде свој посао али ипак племенитије јеломити леђа на грађевини.Уосталом могу да одустану сваког момента.
Сви су грешници.
Фора је у томе што тих два посто убију, кад ових 98 посто заробе... значи кад се нађеш са неким лице у лице... 98 посто њих можда и убије али они то не знају, тј нису свесни... те и не могу се сматрају убицама
Занима ме како гледа друштво и како гледа црква на убице који то раде јер је то у опису њиховог посла. Да ли постоји разлика између човека који убије да би убио и полицајца који убије јер мора, или војника који убија да не би њега убили?
Са моралне стране гледано да ли је то убиство оправдано, или није? Са религијске стране, исто питање. Да ли савест мање ради ако се тешите да је то само посао који сте морали да урадите? Да ли савест уопште ради? Ваше мишљење... нисам савршено објаснио тему ал надам се да сте схватили.
Ето..