Rade Lacković, iskonska dobrota i domaćinluk, od sada i sa twitter profilom
Rekli o sajtu
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Dakle, 7. plemenitust stradanje Pjerovo.
Први узимам за славу. Свети пјере помилуј ме грешна.
Rade je omogućio Palmi da uživo sluša Šopena i Baha, eto koliki je to čovek. Inače sledeće godine ću da kupujem svinje i jagnjad u Klenju. Išao bih lično do Njega, ali on koliki je Bogotac bi mi sve dao džabe i još bi mi platio prevoz, a neću da idem na štetu čoveku.
Inače desilo se jednom da je Marko Kraljevć tražio sebi konja po meri, ali ga nikako nije mogao naći. Obilazio najbolje staje i najbolja grla gledao, ali opet jok. Tada naleti na Rada Bogoca i pojada mu se. Ovaj ga uvede u svoju štalu, da mu najslabije i najgubavije ždrebe, jer je ostala čuvao za rasplod. Eto tako se Marko sa Šarcem spojio...
Dugo vreme ne odvojih za Rada ljubljenog, slava mu!
Džoni, onog tvog Gospodara Štafete sam morao da turim na Fejs, oprosti mi i umilostivi Rada za grehove moje ziljawe.
Pošto i ja učinih isto, delio sam strahove Biošokerove ali su me mudre reči Džonijeve podsetile na Radovu milost i razumevanje naših ziljavština.
Rade Lackovic je banovao jedno naselje na brdu sa spiska svih naselja sveta.. Kasnije je to mesto dobilo ime Banov'o Brdo
Нисам био на теми метар дана, али опростиће Раде. Најсветлији радеистички празник наравно прославио сам уз Његов опус и ритуално паљење Шехерезадиних симбола, како Раде заповеда. Објаснили сте задњих пар страна, а календар ме је посебно одушевио.
Ahahahahhaha, Gosn' Čoek jebe!
Браћо, хвала вам што одржавате веру...
А сада да кажем зашто ме није било...
Упао сам у неку кризу... Лоше ми пошло у животу. Нема пара, кад нема пара, нема ни кафана, ни добре гозбе, ни добрих жена. Знате како то иде. Нема ни посла, кева трчи до бироа сваки дан, да види да ли сам на списку, али се враћа уплакана. Нисам за неке физичке послове, могу да радим, ал чим се уватим лопате добијем жуљеве. Сео сам један дан у своју собицу и гледам у плафон. Не могу да пустим музику, искључили ми струју. Батерија не телефону оће да липче, таман крену Ипче. После њега кренула песма "Да има љубави!" Сетио сам се нашег оца, и онако у тренерци излетео у клуб.
Улазим тамо, немам пребијеног динара, седим за шанком, прилази нека брука риба код мене и пита: "Шта пијеш?" Питам се шта ли је ово! Дуплу дуњевачу узех, попих на екс, она ми већ седи у крилу, кркну ми жваку, наручи ми флашу дуње. Музика је била по нашој жељи, све је било екстра. После пола чуке, она извади 500 јура и остави конобару, ухвати ме за руку, и одведе у њен КУ 7 и по. Вози и пружа ми орално задовољство, ја не верујем. Дођосмо до неке виле на Дедињу, гаража се отвори сама, затвори за нама, све се на дугме палило у кући. Не треба ни да причам шта смо радили целу ноћ. Ујутру ја устао, видим са прозора новог Кајена са машницом, на кревету папир: Џип је за тебе. У њему возач, одведе ме кући.
Легао сам на кревет и размишљам, схватим да је то Раде учинио. Морао сам да му захвалим некако. Продам Кајена и возача, платим струју и претпату за РТС 8 година унапред. Купим гарсоњеру од 50 квадрата и одлучим да то буде моја ћелија, и да се бавим испосничким животом 47 дана, јер тако Раде налаже. Нећу вам писати о свим данима, само о оним карактеристичним, када су се дешавале битне ствари.
Први дан: Донео сам 15 јагњића, 13 прасића, 500 кила млевеног, кацу купуса, 3000 флаша вина, цистерну пива и 3 бурета ракије у стан. После су радници донели 7 сандучара да све то могу да сместим у њих. Закључао сам врата и почео испоснички живот. Први дан мора да буде најтежи. Тај дан се пије само ракија. Шљивовица. 24 града. Пијем ја то цео дан, убио сам пола бурета, пред крај дана ме ухвати криза, не видим пред очи, али се сетих због чега ово радим и издржах некако.
Седми дан: Дан одређен за јагањце. Поспремим мало собу и на ламинату подложим ватру. Ражањ наслоним на полицу од ТВ-а и кревет. Натакнем на један ражањ три јагњета, јер тако мора кад си у испосништву. Изазов је да се испеку и на оној страни где нема контакта са ватром. Печем ја то, чујем нека будала лупа у радијатор. Омета ми концентрацију. После пола сата, почео неко да лупа на врата. Ја ногом окрећем ражањ а на шпијунку видим неког лика у ватрогасном оделу. Он каже: "Имамо пријаву пожара." Реко: "Пријатељу, Путуј с Миром! Ја овде постим Радеистички пост! Извини што не смем да отварам врата да не бих прекршио завет. Иди доле, а ја ћу да ти бацим три литра шљиве, јер видим да си добар човек!" Он рече: "Хвала Раду!" и оде доле да сачека ракију. Јагњићи беху готови. Били су исто печени. Кад сам дошао до половине трећег, мало ми би мука, али ми паде на памет зашто све ово радим, и издржах. Легох у кревет, он се моментално сам развукао и поставио.
Деветнаести дан: Дан одређен за сарме. Чаробан број је био 2053. Извадих ти онај купус, треснем га о сто, оно само остану листови... Месо издиЊстам у тигању, све заједно 500 кила, и почнем да слажем сарме. Завршим то за 2 сата. Морао сам да их кувам у 4 шпорета, али заврших у исто време. Па седох за сто, узех 184 погаче, кацу киселог млека и почех да једем те сарме. Овде већ нисам имао проблема, навикао сам се на пост, и све је некако лакше ишло. Али сам очекивао да ми се Раде бар некако појави и да знак.
Триесшести дан: Данас је дан када се пости на шприцеру. Прасићи од јуче још нису сварени и ред је да се све то лепо залије. Правио сам шприцер са 2 метра висине, нисам просуо кап. Чашу ставим на под, попнем се на кревет и правим. Упао сам у искушење, поче вино да удара, замало нисам просуо. Скокнем до купатила, умочих главу у каду пуну ракије да се мало отрезним, и вратих се да завршим овај дан. Свакако један од најтежих.
Четрдесет седми дан: Одређен за молитву. Затражити Раду шта год вам треба и то ће бити испуњено. Ја кренуо са молитвном, за неутешног брата Пјера, за оправдано страдане прасиће, грожђе наших винограда... Кад се створи Раде испред мене, за руку држећи неко дебело црнче! Ја трљам очи а његов анђеоски глас поче: Дејс, верниче, сине и гурманине. Ја сам видео твоје муке и хтео сам раније да дођем, јер си стварно доследно постио, и нисам хтео да те пустим да се мучиш свих четресседам дана. Морао сам да храним гладну децу по Етиопији, били су критични... А види их сад... Ово је Хајле Гебреселасије, види га буци, буци, буци. И да, доле ти је камион Фред Пери производа, да обновиш колекцију, смршао си много од овог испосништва, да не идеш отрцан у великој гардероби. Дејс, буди доследан! - рече Раде и нестаде.
Нека свако од вас браће наше извуче поруку из ове приче! Она ће бити права, сигуран сам!
ahahaha, može.
A kad ga neko nekad odbanuje (videćemo) tad je Vaskrs :)
Sutra ili ovih dana dorađujemo kalendar, lupajte o datumima do mile volje.
Ja sam predstavnica Radetova u Pranjanima. To je inače moje selo, imam porodicu onde, idem stalno kad sam u Srbiji.
Pranjani uvek podržavaju Radeta, i predlažemo da se više praznika održava ovde, čak i da ,,Hodočašće za Rakijuar‚‚ završava u Pranjanima, kao Sveto Mesto!
Ja predlažem 8. Čudotovritil kao dan ,,Čarobne žene‚‚ (ako je to mart, mislim da jeste), žene koja pravi Radetu pragnjetinu i čini ga srećnim!
Pozdrav sestro po Radu. Pranjani su poznati srpski brend. Kada radeista bude bio predsednik Klenje ce biti glavni grad, a Pranjani ce biti pod zastitom UNESKA.
A di inace zivis?
Dejs, bravo za tebe sto si postio ali kakav je to post bez pricesca? Pricestiti se znaci zavrsiti na infuziji i ispiranju od alkohola, ali se iskljucivo pricescuje vikendom zato sto tim danima Rade peva na tezgama sirom planete. Ja jos uvek postim na janjetini, pivi i bevandi(vino i voda) i bogami postim svakodnevno, jos se nisam omrsio sokovima ili cokoladom. Drago mi je sto vam se svidela ideja za kalendar, a krajnje je vreme bilo da radeisticka crkva ima crkve, kalendar, leturdjije i poglavare..
U Velikoj im Britaniji, tačnije, u Londonu.
Odlično, Pranjani, napokon pozicija!
Причест ти је бре, кад ти се појави Раде и кад каже да је то то :Д
Slažem se sa predlogom Prve Dame.
Ja nikad nisam želeo da budem deo neke grupacije, nikad nisam hteo da budem navijač i da mi leđa čuvaju 30 huligana iz iste navijačke grupe. U vreme kad je u mom gradu počela ekspanzija Firmaša, navijača Vojvodine, ostao sam jedan od retkih koji nije hteo da im se priključi jer se zgrožavam da budem deo neke grupe, ali želim da postanem Radeista! Na svaku iniciaciju sam spreman!
istetoviraćeš Čarobnu ženu na grudima, i moraš biti spreman popiti omanju reku alkohola i pojesti tor jaganjaca...
istetoviraćeš Čarobnu ženu na grudima, i moraš biti spreman popiti omanju reku alkohola i pojesti tor jaganjaca...
A jebo ga ti ja to radim svako pre podne... Daj mu nešto teže!
http://www.dodaj.rs/f/43/hj/1DqNOurj/nicolas-cage-bangkok-dan.jpg
AHAHAHHAHAHAHHAHAHAHHA!!!