Бити - У - Сањању
Rekli o sajtu
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.
U 90% posto snova zanm da sanjam i najgore mi je kad hocu da se probudim, a ne mogu. Ako se probudim u po noci, da odem do wc-a ili pijem vode, ako sam sanjala fin san do tada, samo malo pochnem razmisljati o njemu i nastavim ga sanjati.
Jedna od najgorih snova koji sam sanjala je to da je doshao jedan od mojih omiljenih pisaca da me ubije, i to kod mene u kuci....
A omiljeni pisac mi je Stephen King tako da mi bash nije bilo svejedno....
Otkud sad, Kurde, kod tebe jagnje? Mislila sam da tebe zanima svinjogojstvo ; ) A gde ti, čoveče, žena kad grliš kuče?
Često ne mogu da zaspim noćima, zbog: svog emotivnog prtljaga koji nije nimalo lak, konflikata sA meni dragim osobama, problema na poslu i u porodici koji su sve veći kao i moj minus na tekućem računu i da se ne samosažaljevam dalje, uglavnom to su razlozi. Ali to su ujedno i razlozi da kad već jednom konačno zaspim, moj organizam odbija da se probudi, pa navijam po nekoliko alarma, ali ni to jednom nije pomoglo, jer sam sanjala da sam na pošti i da svuda oko mene zvone telefoni, takože s tim u vezi ne jednom sanjam kako: ustajem, isključujem alarm, pijem kafu, perem zube, spremam se za fakultet ili posao i na pola puta ukapiram da sam još u krevetu :(
Ja sam dans imao sličnu foru, moram rano da ustanem, a ne ustaje mi se, i jedva se nekako dogegam do WC-a, na jedvite jade kao da sam na Tantalovim mukama, i najednom shvatim da nisam uopšte ustao i da i dalje ležim :( Težak bedak.
Dobro je da to shvatiš pre nego što počneš da pišaš,zamisli da se i lepo ispišaš u WC-u i tek onda shvatiš da se nisi ni mrdao iz kreveta :-)))
@zirafko- Moje omiljena životinja je pragnje,tako da ne mogu baš da se odlučim koju zverku od te dve,"dal' praseta il' jagnjeta,većma ljubim ja".
Gospoje nema više i otvoren je konkurs za novu gospoju,poslednji rok za zaljubljivanje je 21.decembar tekuće godine :-).
A Baki(pas),ide u paketu samnom...
Sram te bilo, zagađivaču prirode... ccccc...
To te grize savjest zato shto podsvejsno zelish da budesh ekolog ali ti tvoji unutrashnji demoni turbofolk zvjezde ne dozvoljavaju....
Ma, zreo je da bude kolumnista u "National Geographic". :)
Ma moze! Ti kucaj shta on pricha a ja cu da lektorishem.... :D
polećemo:
ja sam ispred KST-a. (kluba studenata tehnike, za neupućene), i blejim tu sa standardnim društvom... oko nas su sve isto standardni ljudi, cirkaju pre nego što uđu... e sad ja ostajem odjednom sam, kao sad ću ja videćemo se unutra. još ja stojim malo i onda taman da uđem, naiđem na neke drugarice sa faksa...
"Gde ste pošle?"
"U KST, a gde ćeš ti?"
"Vi u KST?"
"Aha, čule smo biće tribjut megadeath-u..." (one su fenserke inače, a ja ne volim baš metal i te fazone)
"Megadeath-u? jeste pale sa kruške?"
i tu mi sad dalje nešto pričamo, kad odjednom jedna od njih krene da skače i vrišti
"EVO IH, POČELOOO JEEE!!!"
I sve utrčavaju unutra...
Ja gledam zbuneno za njima, a onda, kao, wtf, krenem da trčim unutra i da se derem, a sve mi se muti i vrti baš kao da sam dobro pijan, cenatar za ravnotežu skroz poromećen, i odjednom, ja skočim na neki ivičnjak koji se tu našao i odskočim neverovatno visoko, pribijem se uza zid i odbijem od njega i doskočim pravo pred ulaz KST-a(ne nisam gledao spajdermena skoro, ni crtani ni film niti strip ni ništa...), ulazim, skroz trezan i normalan, kupujem kartu, i tek posle kupovine karte čeka me obezbeđenje, kojim pokazujem člansku kartu, oni kažu ok, ali jedan me zaustavi i krene da me pretresa, prvo rutinski, a onda mi napipa nešto u zadnjem džepu, ne znam šta ali ništa bitno, dovoljno da mu da povod da me pretrese celog... i ja sad gledam tog tipa jel je normalan pretresa me ovde kao budalu, i smejem mu se u facu, dok mi skida patike(slučajno se zadesilo starke) i kaže da skinem čarape... gomila poznatih faca prolazi pored nas dvojice i smeje mi se, i ja se smejem kao blesav... ništa ovaj kaže iz obezbeđenja dubokim glasom, ćelavac jedan:"U REDU JE...SLEDEĆI" a ja u otprtlanim starkama, nekim bermudama i majicom oko vrata nastavljam dalje hodnikom, koji je izuzetno postao mračan odjednom... hodam, a svi mi se smeju, kao neka staza srama... i tu naletim na originalna dva drugara koji se hvataju zua stomak od smeha, upiru prst ka meni, ja se smejem... i taman da uđemo u klub, kad dve drugarice, koje takjođe ne očekujem ovde, istrčavaju, vrište, hvataju me za ruku i vuku napolje, da vidim kao nešto... ja izlazim, a napolju je kao neka mešavina nekih nacističkih marševa, smo štoimaju one kkk kapuljače i sve je kao poprskano krvlju...a u pozadini se čuje muzika iz cirkusa ona... ja kažem:
"ajdemo unutra, smara ovo..."
i ušli smo.
ponovo kroz hodnik, do kluba, ulazimo... unutra, šok. sva svetla popaljena, to nije ta prosorija, nego neki ogromni, prostrani restoran, onaj pravi proleterski, poluraspali, sa sve kariranim stoljnjacima... svuda oko nas sede neki političari, iz svih stranaka, a samo za jednim ja vidim poznate ljude. nisu to moja dva drugara sa kojima sam došao, nego sve one drugarice koje sam video ispred, i prva i druga grupa njih... sedam, sto je postavljen i ima nekih čorbi i salata i nekih hladnih predjela i tako svašta nešto... prilazi neka žena u keelji i pita me šta želim...
"jedan tonik, šveps, a od hrane sad ću malo ovoga ovde, pa ću posle da vidim..."
ona se okreće, a ja za njom
"E, izvinite, ja ću posle jedan pohovani kačkavalj, ali jedan komad samo..."
ona se ne okreće, sve dok pored nje ne prođe drugarica sa čašom u skroz mokrim rukama... svi je gledamo, a ona žena u kecelji kaže nešto tipa
"pa nisi ti veverica da piješ vodu iz wc-a...baš si nevaspitana..."
a moja drugarica odgovara:
"ajde beži tamo zajebala si nas sa ovom hranom pa bi još i vodu da naplaćuješ..."
i stavlja čašu sa onako mutnom vodom, belom, pored još tri takve iste čaše...
u pozadini čujem glasove ona dva drugara:
"Beli, znaš, ovo se nikada ne dešava, možda jednom godišnje, kad onaj debil odluči da zakupi ovo za sebe da zove goste, brate, svake srede je ludara..."
"ok, ok, jebiga"
"ma šta je ok, bre, (viče svima okolo) šta je bilo p* **rina bre, šta tražite ovde, ostavite nam KST pederi...šta ti 'oćeš beli bre, šta 'oćeš?"
onda beli staje na stranu političara i kreće da ih brani, kao da im se šlihta...
odjednom se svi nalazimo na nekim tribinama... i ja provaljujem da je to onaj studio za grand prodakšn... i smejem se... političari svi stoje preko puta mene na nekiom kao podijumu i iznad njih velikim slovim piše GRAND.
i ja umirem od smeha, a onda se setim, da sam ja u publici pa ućutim...
izlazi prvo jedan poznati političar( a svi imaju kao veštačke brčiće), a kao da ga gledam na tv-u dole mu kao piše ime, a ime nije njegovo ime nego ime
"Levimir Lešniković"
i on krene kao da priča nešto, ali čuje se sledeće, citiram:
"da joj komfor bude veći,
ti ne štekći"
on se povlači, izlazi sledeći poznati političar,
"Milomir Hadži-Varničanski"
on krene isto kao prvi:
"da joj nos više ne slini,
ti ne žili"
i u tom trenutku se ja budim i čujem sebe kako se smejem kao najveća budala naglas... U SNU.
KRAJ
verovatno sam smorio sve žive, ali morao sam....
a? šta ovo znači? (san je od pre recimo godinu dana) (zapisao sam ga ranije nisam sad sve ovo kucao nisam blesav)
evo još jedan od ovih koje imam zapisane...
ja sam izgleda jedan od članova neke elitne jedinice(kao u filmovima, action hero) i zadužen sam da zauzem voz sa mojom jedinicom.
zamislite jednu kao uvalu, kotlinu, šine su u sredini, i vode egde u daljinu...sa strana su brda, i to neka braon brda, nebo je crveno, vatreno... mi ležimo na vrhu brda, kao krijemo se... smišljamo plan, kako da ga zauzmemo i krećemo... sve ima negu dozu braon boje, mislim okolina... celo to brdo je braon, nebo je braon - crveno, naše uniforme i kape su braon maskirne, voz je onako zarđalo braon... sve sve... neka isparenja svuda okolo, pravi rat...
sledeća scena, ja stojim na krovu voza za nekom pušketinom, voz počinje da se kreće, mi očigledno već sad imamo voz u našim rukama, voz se kreće, a okolo svi pucaju na nas... ja se bacam na krov i uzvraćam paljbu...ubijaju me posle par sekundi...
sledeća scena: ja stojim na krovu, ponovo, kao u nekoj igrici, kao da sam išao na loadgame... ovoga puta odlučujem da svoje ljude ostavim na krovu, a ja silazim u voz da vidim kako tamo stoje stvari...
e unutrašnjost voza je trip teški, pošto se toliko jasno sećam svakog detalja, da i dalje ne mogu da verujem... dakle, voz ima taj jedan prolaz, hodnik, ali izgleda kao hodniik u nekom hotelu, zidovi su beli, sa gipsarskim radovima, pod je jarko crven... drvena vrata na svakih par koraka... ja idem, sam, napred, dolazim do dela gde sa moje desne strane postoji kao proširenje... sa leve se zid nastavlja, a sa te, desne, mogu da skrenem, i ja skrećem, i tu je kao neko ono kružno stepenište... i malo širi prostor, kao sobica, odatle vidim da postoji još jedan hodnik, koji, kako se čini, vodi, do istog mesta gde bi vodio i ovaj prvi hodnik, oni su pod uglom, od recimo 15stepeni...ako je tačka preseka vrh voza, prednji kraj, prema kome sam se uputio... krećem tamo, sve je i dalčje u nekom crveno belom fensi stilu... dolazim do kraja hodnika i tamo nailazim na veliku sobu, dvoranu. to je prednji kraj lokomotive. sa leve srane vidim ogromne kamene stepenice, bele sa crvenim tepihom u sredini, koje vode negde dole, a na njih se nadovezuju kao polukružen stepenice koje su manje, ali ih ima 2 komada... vidi se nebo, ali nije crveno, plavoi je, ali tamno plavo, ono lavo pred sumrak... vidi se mesec, srp, i par zvezdica, okrenem se(sada vveć ni u snu nemam tačnu orijentaciju) i tu ispod mene je neka fontanica i kao vrt...
krenem da se penjem uz stepenice, i razmišljam kako nigde nema ljudi, GDE SU SVI?
i u tom trenutku kao na nekoj ogradi, vidim 6 devojaka...kao nešto one su se naslonile, a dve sa strane kao kleče nešto i sve su u nekim haljinama koje se lepršaju na vetru, onim tankim, vilinskim... i tada moj brat(koji se tu pojavio niotkuda) govori meni: "vau brate kakve ribe, ajmo da ih startujemo!"
ja ga pogledam, on je u nekom šorcu i majci kretkih rukava, pa pogledam sebe, a i ja isto kao on obučen, nemam pušku...
sledeća scena: burazer njih 6 i ja sedimo ti, stvorio se neki sto, stolice, trosed... i ja ležim na trosedu... prilazi mi jedna od devojaka i seda pored glave, ja joj češkam leđa, odmah iznad dupeta, i tada ulazi moja baba, i kaže kako treba da prestanem da zamajavam brata, i da ga pustim da uči, i odlazi u neku sobu pored, a brat odlazi sa njom, i sad svih 6 mene gledaju a ja ovu jednu koja sedi do mene uhvatim za guzu...
kraj
imam dosta grešaka u pisanju ali me mrzi da ispravljam...
šta ovo znači???
inače, u ovom drugom snu, osim što sam video sve u boji, imao sam i čulo dodira, a najčuddnije i izuzetno izraženo čulo mirisa...
Evo prošao sam stažiranje sad ću da ti dam neke odgovore.
Samo da dam minuse svim Smešnim romskim imenima :)
Elem za prvi san...
Smatram da ono za ostajanje ispred KST-a ukazuje na Vuk samotnjak crtu u tvom karakteru koja nije dovoljno jaka da budeš potencijalni novi Gandor lovac na moćnu Nirdalu ali je ima,onako malo.Voliš da nestaneš tako malo s vremena na vremena,zapičiš u Škaljare i da te niko ne dira. :) Za Megadet i one fenserke,nemam pojma. Za obezbedjenje što te smara,to je očit strah od intelektualno inferornih osoba koje su na položaju sa kojeg ti mogu zagorčavati život uprkos tome što su imbecili.To je isto tako umesto ćelavca iz skjuritija mogla biti i šalteruša i GSP ridžovan.I na kraju u tebi vidimo sukob izmedju anarhizma i nacizma,levog i desnog,gde na kraju pobedjuje opcija levog centra,što će reći da si glasač DS-a.
lol nisam glasač ds-a :)
odsekao bih obe ruke kad bih glasao za bilo koju od stranaka ovde. nisam apolitičan, jednostavno ne želim svoj glas tek tako olako da dajem ni onima za koje kao treba glasati da se srbija ne bi vrtila u srednji vek niti za ove druge lelemude. ta bipolarnost i generalni užas na političkoj sceni me tera na povraćanje.
ovo je oftopik teški.
što se tiče analize, prvo da te pohvalim, verhunski si analizirao ovo
a drugo, daj onda mi reci štogod i o ovom drugom...
p.s.
ne mogu u škaljare jebote, visoko je mnogo :)
Što se tiče drugog...naravno odmah na početku odmah lako uočavamo želju da barem jedan dan u životu budeš alfa mužjak legionar koji u pauzama izmedju misija kara Jamajčanke i Kubanke po dokovima Majamija.
Naravno to pokazuje snažnu mušku crtu tvog karaktera koja se sjajno poklapa sa tvojom nežnom i senzibilnom crtom koju pokazuješ u svom blogu i generalno zen ponašanjem na Vuki.To za detalje i prazan voz nemam pojma.Kasnije dolazi do pojave buraza za kojeg se plašiš jer je u najzajebanijim godinama a ti kao stariji bata možeš najviše da doprineseš na polju saveta za ribe.Ova scena pokazuje tvoju ljubav prema bratu koju bi možda želeo da pokazuješ više u stvarnosti.Na kraju dopustiš sebi seks i poluciju posle sveg tog podsvesnog rvanja.
P.S Znam,Škaljari su sranje. Sveti Stasije rulz!
Surovi, tvoji snovi su dokaz da se psihoterapeuti odlučuju za svoj poziv prvenstveno da bi nekako pomogli sami sebi ; )
Budući da sam se ja specijalizovala za vozove, jer sam u njima provela toliko vremena da sa punim pravom očekujem od naše železnice zlatni sat kao redovan korisnik, pokušaću da objasnim ovaj tvoj iz sna. Možda želiš malo avanture ( to je sinonim za putovanje našom prugom)i maštaš o luksuzu, jer mada uvek idem prvom klasom( ne zato što sam snob, već zato što moja putovanja traju po 12 i više sati), još nisam videla sličan voz ni na filmu. Možda, ali samo možda ;) se potajno diviš Brozu i zavidiš mu na njegovom Plavom vozu; )
Kurde, kako to misliš nema je više?!? Priznaj gde si sakrio telo; )
Eh, uvaženi psihonaute, rekla bih da delimo iste snove. Sanjamo sve neka sranja čoveče. Dobro si ti prošao, ja kakve sam kurate sreće naletela bih i u klozetu na Koštunicu željnog akcije. Ma, samo nek me ovaj Dačić zaobiđe, jer čini mi se ne bih ga ja više zaspivala. IKADA!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
"Surovi, tvoji snovi su dokaz da se psihoterapeuti odlučuju za svoj poziv prvenstveno da bi nekako pomogli sami sebi ; )"
Hahaha istina... a i znam ih nekoliko! :)))
Hahahahahahha....Onaj KST san ti je bolestan, ismijala sam se ko budala....
Ja sam nocas prvi put sanjala crno-bijelo chitav san i ko da je bio sniman onom starom prastarom kamerom. Jebi ga, sve sam zaboravila u narednih 15 min. znam samo da je bilo bolesno...
ja inace vrlo retko sanjam...al kad sanjam to su uglavnom nocne more...i nekako mi bas to gotiva ono ja kao sanjam lupam sad..vampire a ja ih tamo skenjam kocem u srce i ti fazoni i taman da me okrvavi ja se probudim i odem do wc-a i na dorucak i onda tako dalje...veze