Parodije na filmove - nema tema, pišite šta hoćete
Rekli o sajtu
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
Možete vi to. Ubacite malo i naratora, nije sve u dijalogu.
Ja sam moju upravo tako odradio , uradio sam Pakt sa vukovima , al' mi glupo prvi da postavim parodiju..
Postavi. Nećeš biti prvi. Šomi je jedan deo odradio.
http://img14.imageshack.us/img14/6990/pakt.png
Ljudi obaveštavam vas da ce veceras , kada sunce zadje , a mracni oblaci
prekriju nebo jebaci tame doci u Selo . Morate biti oprezni , morate
sacuvati vaše žene ,ujne ,strine , snahe , majke i cerke od jebozovne nemani.
Njihovi konji su mocni , brzi i crni. Kad' cujete njihov topot pokušajte da pobegnete ,
mada su retki ljudi koji su izbegli njihov napad i suprostavili se kurcima njihovim..
http://img10.imageshack.us/img10/9499/nebog.png
...Nebo je konacno postalo tamno , crni oblaci su prekrili nebo i nagovestili dolazak
jebaca. Svi su cutali.. Gluvo doba..Neko je odjednom osetio blagi topot i podrhtavanje tla..
http://img32.imageshack.us/img32/4507/jebacidolaze.png
Da to su definitivno bili jebaci , ali nešto u njihovom ponašanju je bilo cudno.
Okrutni jesu , brzi jesu , ali po prvi put iza njihovih konja nije ostajao jad ,
bol , jecaji i beda.. A šta ako su ? Šta ako su došli u miru ?
http://img9.imageshack.us/img9/5832/susreti.png
- Dobro vece , dragi naši jebaci. Šta možemo da ucinimo za vas ?
- Nemojte se uznemiravati molim vas , dolazimo u miru..
- Nisam ni sumnjao tamni gospodaru..
- Zaista nemate cega da se plašite.. Izgleda da je..
- Da je ?
- Nešto nam je otkinulo kurce , izjebalo naše kurve , niko nije video šta...
- Sigurni ste ?
- Pa bio je jedan decak , mislim' da bi on mogao znati odgovor...
http://img849.imageshack.us/img849/153/smrti.png
- Gospodaru , gospodaru..
- Šta je bilo ?
- Pronašli smo jednu od vaših kurvi.
- Bez sumnje je silovana.
- Ali ta..Ta stvar , koliki je samo kurac zabola u nju..
- To nikako ne može biti ljudsko bice..
- Moramo pronaci decaka koji je video sve ovo..
I dok su njegove sluge pokušavale da razreše misteriju , vrhovni jebac je sumnjao
da je možda baš on pocinio najtezi zlocin , uostalom jedino on nije ostao presecenog kurca..
http://img217.imageshack.us/img217/3501/sumnja.png
- Sumnjam..Sumnjam da sam ja ta okrutna zver.. Ta stvar..Nešto je otkinulo
Kurce mojih ljudi , pojebalo naše žene , trenutno možemo sumnjati na svakog.
Od najobicnije skitnice pa cak do mene. Osecam se cudno poslednjih nekoliko dana..
Nešto me jede iznutra , ako se misterija ne razreši od mene ce verovatno ostati samo
jedna prazna ljuska.. A možda samo patim od nejebice.. Možda..
Dok je razmišljao , njegove sluge su pronašle decaka , kraljevski crtac je pokušavao
da napravi foto robot..
http://img845.imageshack.us/img845/4266/crtezt.png
- Šta kažeš ?
- Veliki Kurac , tamne crne oci.. Crvenkasta boja tela , iz njegovog kurca se oseca
smrad hiljada mrtvih ljudi , dece i žena..
http://img193.imageshack.us/img193/1636/aovako.png
- Nije moguce , nije moguce da je izgledao ovako..
- Da moguce je , baš je tako izgledao , kao što sam i opisao..
- Ali to je , to je.. To je Lupus From Kupus !
Hehe, zna li Lupus za ovaj sramni napad na njegovu ličnost?
Коцка 1 - Унценсоред версион Ноћ у музеју
:седморо људи српске националности је убачено у лавиринт соба импровизованог музеја:
-Немам појма, личи ми на двориште гастербајтера, чим имају ове гипсане фигуре.
-А и ове слике што нису везене и без оног златног рама, мора да си у праву.
-Аааааааааааааа, лудим од ове културе, морамо наћи излаз.
:крећу напред и улазе у следећу собу затичући пијаног Шумадинца како мува Мона Лизу:
-Шумадинац, не скрнави Леонардово ремек дело.
-Који је тај Леонардо, је л' јачи од мене?
-Јесте.
-Ондак нећу више да јој се удварам, него откуда ми овде, ниђе дрвета да се ухватим кад серем, све к'о да је оно блесаво чељаде од комшија Милета, што сумњамо да је педер дизајнирало?
-Ја бих рекао да је музеј.
-Ој, муко моја, што нас не бацише у неко кафанче?
-Ајте, нема нам стајања, морамо ићи даље.
:улазе у собу апстрактне уметности:
-Ћути, и предај вамо ту чутурицу, доста си цевчио.
-Шта то оно пише онај чудни момак?
-Е, нисам ја чудан, ја сам дипломирани физичар и електротехничар.
-Значи имамо лудака у екипи, ој , муко моја, где нас посастави.
-Али, ја знам излаз.
-Тишина, лудаче, срамото српска.
:улазе у собу Салвадора Далија:
-Шта ти би Шумадинац?
-Ово је рај, глеј жену три сисе, за две држиш, трећу језиком трсиш, види лепоте, ене пише Далијева соба, види тих брчића, какав баја.
-Вооов, ово је тако кууул.
-Опсала, имамо и пајдомана у друштву, полази скоте наркомански.
:пробијају се брзо даље кроз собу уметности српске историје, не налазећи ништа занимљиво и улећу у собу ренесансе:
-Ммммммммм, нинџа корњаче, пиииицаа.
-Не треба теби пица него једно конопче, што не пијеш лепо ко ја него се бодеш к'о оне жене у конфенцијској радњи.
-Матори, иди јеби тарабу.
:зачу се јак звук, у паници покушаше да се врате у претходну собу, али зетекоше собу поп арта:
-Јок, ти си, ш'а је ово 6 истих фаци на једној слици, ко је ово жврљ'о серем му се у занат.
-Ма не то, него собе су се измениле.
-Ајооооој, пропаст људи, ајооој, сиви тићииии, какоооо ћемооо кућћћи стићћћи.
-Бежмо одавде, брзоо.
:трче кроз барок, модерну уметност, наивну, паника има се већ увлачи под кожу, епстиненцијална криза у недостатку анти културе расте:
-Дискографија.
-Ладно Бора Спужић Квака поред Битлса?
-Ахам, чуо сам за то одавно, мислим да је у питању неки музеј у Лондону.
-Ди је Бора, пуштај Кваку па да изгинемо.
:пустили су плочу, осетио се јак земљотрес и сви изгинуше осим студента, који се одвојио од њих још у претходној соби:
Ево ја се прописно излупах, ваљда ће се свидети некоме. :)
Ne boj se , obavešten je :D
Вучице, јел' може нека смешна болештина да се напише пошто радим вампире? :) То ми је специјалност.
Samo nemoj da preteraš sa boleštinama. Mora da ima neke granice. Ma radi kako si zamislio :)))
Хм, није нека претерана али је болештина, бар по мени. 'Ај' да видимо.
Sobet s kurjacima
Beše to 'iljadu osamsto i desete godine u tada mladoj srpskoj državi na vrhuncu vladavine Velikog Vožda Đorđija, neka mu je vazda čvrst i uspravan. Iz zabačenog okruga Pecka stadoše stizati glasine o pojavi kakvog đavoljeg stvora što mlade đevojke spopada dok se vraćaju same kroz šumu ili čuvaju stoku po pašnjacima. Nagrade što ih je knez Arsa zvani Slanina raspisao za glavu zlotvora ne učiniše dobra već i privukoše armiju pustolova, samozvanih lovaca na vampire i ostalih vucibatina što dane provodiše štipajući konobarice u Perinoj mehani a noću drpisaše seljacima jaja i živinu. Pošto lokalni sveštenici i vojnici takođe ne mogaše ništa da učine i stvor divljaše nesmanjenom žestinom, savetu uglednih domaćina ne ostade ništa drugo već da pošalju zvaničanu depešu Crnome Đorđu u Biograd kako bi ih kurtalisao nemani.
Nedugo potom, jedne jesenje večeri u pokrajini se pojaviše dvojica putnika čudna izgleda, višem od njih što jahaše šarena paripa bujni tamni brci zatiskivahu nozdrve a broj veća Arslanijeva šubara popanula mu povr’ čela, ostatak garderobe beše mu takođe bogat ali mahom rasparen i loše mu pristajaše. Oči mu behu jedva otvorene a lice nalik na lasicu od one vrste čijem vlasniku ne bi poverili po' čašice rakije na čuvanje, što bi bilo veoma mudro jer vlasnik ne bejaše drugi do li Crni Gruja, nećak glavom Velikog Đorđija, suverenog vladara čija mokraća je vino njegovim podanicima. Neugledan čovek odrpana izgleda i neugodna mirisa koji trčaše za njim beše njegov sluga Bole, u narodu čuven po tome što je kao mlad ostao bez roditelja te ga je krmača othranila. Još kao mladić Bole je otkrio da ga svinje i ostale domaće životinje slušaju ko pacovi frulaša te za Grujin unosan šverc stokom beše od vitalnog značaja.
U međuvremenu, u Perinoj mehani bahanalije behu u punom jeku, dva praseta ugojena k'o englezi okretaše se na ognjištu a pivo i vino potocima je teklo uz obilato samoposluživanje gostiju jer su konobarice, jelte, bile drugojačije zauzete. Vazduh beše težak od znoja i smrada neopranih telesina i podrhtavaše kao pihtije u ritmu ciganskog orkestra i galame prisutnih. Pevalo se, smejalo, obračunavalo stolicama, ražnjevima i ostalim hladnim oružjem, a trojica dohvatiše nekog Bosanca u gomili i pokušavaše njegovom glavom kao opsadnim ovnom da razvale vrata ostave kuda su za zemana utekle kuvarice. Uto se vrata birtije otvoriše, galama se utiša, muzika stade, a ona trojica spustiše Bosanca koji istog trenutka dograbi kriglu da sanira glavobolju. Kroz utihnulu gomilu mogao je da se čuje samo prigušen žamor zaprepaštenja, "Crni Gruja", "On je glavom". Sporim korakom, ne gledajući oko sebe, Gruja prilazi šanku, naručuje domaću šljivu i otpija gutljaj. U tom trenutku kao da je neko podigao čini bačene na okupljene, krčmar i konobarice utekoše, mnogi u gomili se promeškoljiše pa počeše da skidaju košulje i krckaju zglobovima šaka, još više ih dohvati prvu stvar koja im bi pod rukom a jedan od njih pročisti grlo i poče: "Dobro nam doš'o Grujane, otoič 'tedoh da te pitam šta ćemo s onom hromom kobilom što si mi dao u kompenzaciju, ama je baš dobro što te napokon nađoh da popričamo po jednu", tu se ubaci sledeći "Grujo, nije ti baš valjalo ono kad si mi prodao vola nakljukanog kreatinom, za dva dana kad se izduvao moj šarov je bio veći od njega..." Beše ih još koji htedoše nešto da dodaju ali Gruja otpi još jednu, podiže ruku i prozbori, "Bole, izgleda da ovde imamo nezadovoljnih mušterija, molim te reguliši". Bole se tu neugodno promeškolji, "Ne znam gazda, malo smo slabo jeli putem pa se bojim da neće bit' dovoljno kvalištetno". "Ne beri brigu Bole, tvoj je problem što su ti standardi previsoki, za ovu bagru biće i prejako", odvrati Gruja pažljivo plasirajući srebrnu štipaljku povrh nosa. Tu Bole slegnu ramenima, pognu se, metnu ruke na kolena... a onda nasta krkljanac, kada ovi iz prednjih redova videše šta ih čeka pokušaše da se proguraju ili preskoče ove iza koji ih opet u neznanju guraše napred a njihova galama priguši zvuke koje je Bole ispustio. A onda se paklena vrata otvoriše, prvi redovi padoše kao gromom pokošeni a ovi iza njih u ropcu poobaraše bližnje motkama, nekolicini pored ulaznih vrata nekako je pošlo za rukom da se dokopaju ulice ali ostalima nije bilo spasa, kroz nekoliko sekundi listom su polegali kao klasje nakon oluje. Ubrzo se otvoriše vrata gostionice iz kojih izađoše dvojica došljaka, neko vreme su duboko disali pa se Gruja oglasi, "Bem li ti vaške praseće Bole, još malo i krenulo bi šubaru da mi izjeda", pa doda, "Svejedno, dobro obavljeno, samo izgleda nema ništa od kurveraja večeras, dok se ne izvetrim morao bi carigrad da platim da neka legne pored mene, idemo... i zatvori dobro vrata da se stoka još malo kiseli".
Kasno te večeri stupiše u dom kneza Arse koji ih domaćinski dočeka i pošto su zamezili malo, sedoše oko vatre da porazgovaraju o problemu koji ga muči. "Ne znamo tačno kakva beštija je u pitanju", poče knez "Znamo samo da napastvuje isključivo mlade devojke, muškarce ne dira. Imamo u srezu i par takvih što se izjašnjavaju kao žene u telu muškarca al izgleda neće ni njih. Onaj Hrvoje što se i oblači k'o žena zaradio upalu pluća jer je noćima dreždao na kiši kad smo probali da ga koristimo kao mamac, jebiga zna životinja da nije to - to". Gruja razmisli malo pa upita, "Šta kažu popovi, da nije slučajno vampir, vukodlak ili kakvo drugo đavolsko stvorenje?" Arsa othuknu, "Kažu da nije, čim neće Hrvoja znači da se ne bavi sodomijom te da je u pitanju stvor zdravih prirodnih nagona i da ga ne muče đavolski porivi tako da mu ne mogu ništa. Pokušavaju domaćini na svoju ruku, gase ugljevlje, pokupovaše sav tamjan u crkvi, kače devojkama vence belog luka oko vrata, ništa ne pomaže". "Šta kažu žrtve, kako zver izgleda", zapita Gruja. "Uglavnom se slažu u opisu - veličine je čoveka, užarenih očiju, stenje, dahće i ima dugačak i tvrd rog", odvrati knez. Gruja se protegnu, "Dobro, to je sve za večeras, popričaćemo sjutra s domaćinima čije ćerke su napadnute. Spavaću u vajatu, a Boleta oteraj u štalu, tamo najviše voli... i veži ga da ti ne pipa krmaču, ne treba ti da posle oprasi idiota".
Sutradan, uputiše se knez i dvojica putnika da sazovu savet uglednih domaćina. Pošto je ostvaren kvorum ustade knez, "Braćo! Srbi! Naš Veliki Vođa nije nas ostavio na cedilu, naše molbe su uslišene, iz Biograda poslata su dvojica njegovih ljudi od poverenja da rasvetle situaciju...". "Ne seri Arso", začu se iz ćoška, "I nema ti ovđe guzica iz Biograda da im se uvučeš. Bolje da nam se Vožd u avliju posrao nego što je poslao te dve bitange". "Jeste braćo", doda dežmekasti domaćin iz sredine, "Nisam ja jedini koga je Gruja potrovao onom zozovačom pre par godina". "I džudžubana viskijem", doda treći, suvonjav, "Al eto rad sam da mu u startu oprostim jer je počistio ona govna iz Perine mehane, čuh da ih je pola pogib'lo na mestu a ostatak leži u komi kod Pere u ambaru, kaže hećim ako se ne probude do petka možemo slobodno i njih da sa'ranjujemo". Tu i Gruja ustade, "Braćo! Budimo ljudi iako smo Srbi, ja priznajem da mi prošlost na momente i nije najblistavija ali red bi bio da sve to ostavimo iza nas i ruku pod ruku uputimo se putem slobode, blagostanja i jevropskih integracija. U skladu s tim, da pitam ima li ovde neko od oštećenih ko bi mogao lično da me uputi u situaciju?" "Evo ja ću", ustade Savka Vojina zvana Džambas, istini za volju domaćica ali zbog neobično krupna rasta i navike da šeta pod oružjem beše redovno pozivana na savet domaćina... a i zato što bi grdno najeb'o onaj koji bi predložio da je izostave. "To je bilo ovako", poče Savka, stavljajuć' desnu ruku na držalje od kubure, "Zlodelo se desilo nepunih mesec dana nakon što zabranih onoj mojoj Milici da izlazi iz avlije jer su je saletali oni šugavi Đorđijevi vojnici iz obližnjeg garnizona. Zatvorila sam je tako u avliju da preduhitrim zlo al vidim da dete pati što joj drugarice slobodne špartaju pod prozorom pa tu odlučim da je pošaljem kod babe što živi sama u šumi. Otpratim ja nju tako do ivice šume, dam joj korpu s nešto hrane za babu, ogrnem joj moj crveni ogrtač s kapuljačom da je ne u'vati promaja pa je uputim stazom uz savet da nipošto ne skreće s puta. Tek što sam se vratila kući kad eto nje s iscepanom kabanicom, kaže neka zver je napala tek što je zašla u šumu i uzela joj sirotici devojaštvo! Ja tu mislim braćo da je neki sotona umešao prste, očigledno je omađijana, umesto da plače ona se po cio dan smeška a oči joj sjaje. Eto tako je to bilo". Skup je saslušao Savkinu potresnu priču u tišini, zatim se javi još nekoliko domaćina sa sličnim ispovestima tako da još pod svežim utiskom doneše jednoglasnu odluku da se skup nastavi u taze oslobođenoj Perinoj kafani jerbo se onima koji su pričali osušilo grlo. U kafani se nikad ništa pametno nije odlučilo pa tako ni ovaj put, 'nako što se povataše za guše Mile mesar i Arsa apotekar oko toga kolike Đorđije ima šanse na sledećim parlamentarnim izborima al' rastavi ih olako Savka Džambas jer kad ona uvrne jaja, priča se, propevao bi i janjičarski kapetan.
Nakon završenog većanja, potrpa Bole u kola Gruju i kneza i zaputi se kneževoj kući, beše vedro jesenje veče i varoš je spavala blaženim snom, osim dvojice pandura ćoškara koji propustiše Boleta bez duvanja u balon kad videše koga vozi i vratiše se bureku i jogurtu nasušnom svoje profesije. Pošto ga je Bole ušuškao zaspi Gruja blaženim snom pravednika, kad li ga u gluvo doba probudi mek dodir ženske ruke na obrazu, "Ne boj se Grujo, neću ti ništa", začu se mek šapat u vajatu. Pošto nije gledao 'leptiricu' i slična ostvarenja horor kinematografije Gruja se i ovako nije osobito prepao a onda ga je sasvim umirio prizor obnaženih grudi pridošlice obasjanih mesečinom, onaj ko je došao da te prikolje na spavanju jamačno ne ide u tu rabotu ko od majke rođen. Gruja se pridignu na lakat, "Ko si onda i zašto dolaziš u ovo doba?" a odgovor ubrzo usledi iz polumraka, "Nije bitno ko sam, bitno je to da ovde ima onih kojima je cilj da odeš ne ostvarivši ono zbog čega te je Đorđije poslao... i koji su zbog tog cilja spremni štošta da učine", ove poslednje reči behu propraćene lakim protezanjem kao u divlje mačke. "Ono što me više zanima od te dve stvari je zašto bi nekom odgovaralo da stvor nastavi da hara, iako mislim da već naslućujem odgovor", odvrati Gruja, "A ionako već znam da si Milica Savkina, u čitavoj varoši samo Savka koristi 'Brion' afteršejv, osetiš je s drugog kraja kafane kroza sav dim i rakijska isparenja". Prijatno zaobljena silueta se tu neugodno lecnu, "Stvari ne moraju biti onakve kakvima se čine Grujo, a ni stvor možda nije ono što izgleda, razmisli o mom predlogu". "Razmislio sam", primače se Gruja, "I prihvatam", a prsti mu nežno skliznuše u njenu vlažnu mekoću.
Sutradan, na Grujin zahtev okupi knez domaćine, pojedinačno u raznim stepenima mamurluka a pojavi se i Savka, sveža kao ruža noseći neki zavežljaj u rukama. Njen dolazak izazva lavinu komentara iz gomile, "Jebote, kakav cug ima ruskog bi cara napila", ali Gruja kao da je samo nju čekao pa ustade i obrati im se, "Braćo, vašim mukama je došao kraj, krivac će koliko danas biti otkriven a problem rešen za sva vremena". Grujine reči izazvahu različite reakcije, neki se mrštiše u neverici i vrteše glavom, neki se smeškaše blagonaklono, a onaj najmamurniji i dalje blaženo češaše guzove jer mu je previše zvonilo u ušima da bi išta čuo i sve napore svoga bića trenutno je ulagao u stajanje uspravno. "Tako je braćo moja", nastavi Gruja, "A da vam pomognem biće mi potrebne samo dve stvari, Savka ne budi ti zapoveđeno donesi taj zavežljaj a ti Bole dovlači guzicu ovamo". Iz zavežljaja ubrzo bi izvađena pocepana crvena kabanica u kojoj je Savkina Milica krenula kod babe i Gruja je preda Boletu koji odmah poče da je njuši, "Osećam, gazda... razne mirise... najjači je ipak miris 'Bonuks' deterdženta i 'Lenor' omekšivača gazda, iako je ogrtač crven čini mi se da je beo kao sneg, vidim sebe kako trčim nasmejan po cvetnim poljanama a svež povetarac mrsi mi muda..." "Trgni se Bole", prekide ga Gruja, "Odupri se nečistoj magiji proizvođača kućne hemije, drugi mirisi nas zanimaju". Bole se strese kao da se budi iz ružnog sna i krajnjim naporom volje ponovo prinese licu snežno beli čaršav mek kao baršun... khm, mislim matoru odrpanu crvenu kabanicu, pa se ubrzo oglasi, "Ima tu gazda i stariji miris mlade ženske osobe suprotnog pola, i još stariji miris 'Brion' afteršejva... od mlađih gazda osećam borove iglice, mladu brkatu mušku osobu, barut, neoprane čarape... i prašak protiv buva". Tu se okupljeni zgledaše u čudu, "Ma nije valjda Grujo da misliš da bi to tvoje živinče moglo da nas odvede do krivca", Gruja se isprsi, "Ne berite brigu braćo, moj Bole je genija za nos, onomad kad smo bili u Italiji sve smo im tartufe povadili, kad su videli Boleta u akciji pola njihovih treniranih kerova i prasića izvršilo je sepuku od sramote, nudio mi za njega mletački dužd trie's iljad' dukati. Idemo Bole, napred marš".
I tako se čudna povorka uputi šumama i proplancima prateći Boletov nos, te posle sat hoda osetiše miris logorskih vatri i pred očima im se ukaza lokalni garnizon s buljukom vojnika zabavljenih dnevnim dužnostima kao što su redovna obuka, krpljenje obuće i uniformi ili pišanje u kazan sa hranom za starešine. "Oca mu očinjeg, nije valjda krivac tu dole", oglasi se knez Arsa premeštajući se s noge na nogu, "E ako je tako možemo da im ga poduvamo". "Vaistinu", oglasi se neki bradonja, "Jedva iskukasmo sopstveni garnizon od Đorđija jer smo na samoj turskoj granici, ako mu pošaljemo depešu da ih sad povuče jebali smo čvorka kolektivno". To je međutim bilo previše za Savku koja izvadi kubure i ošinu pogledom po prisutnima, "Puuu, serem vam se u šubaru govna uštrojena, i vi ste mi neki muškarci, da sutra vas počnu da guze ćutali bi ko ovce. Idem sad dole da im jebem milosnu tako mi ovih kubura mog pokojnog Aranđela", pa se zaputi spram logora no je ostali ipak savladaše i razoružaše. "Ne bojte se vrli domaćini", oglasi se i Gruja nakon što se situacija smirila, "Imam rešenje za vas da bude i vitez sit i aždaje na broju, pođite za mnom da se dogovorimo".
Rano sledećeg jutra uzjaha Crni Gruja svog paripa i uputi se nazad za Biograd praćen svojim vernim slugom i pozdravima zahvalnih meštana. Pošto izađoše iz varoši, oglasi se Bole, "Ama gazda, meni i dalje nije jasno kako je taj... mlitez sit i aždaje da su na broju". "To ti je elementarno dragi moj Bole", odvrati Gruja šeretski, "Aždaje su na broju jer se setih da putem sretosmo onu podalpsku volinu, Zmaga Slovenca što je vozio za tursku karavan do vrha krcat pojasevima nevinosti ubeđen da će to tamo očas da rasproda jerbo su Turci mnogo zajebani kad su te stvari u pitanju. Elem, pošto su turski carinici iznenadno utvrdili da mu fali formular FT1P, nije imao drugog izlaza nego da okrene nazad i nisam morao dugo da ga ubeđujem da skrajne karavan u Pecku i odrekne se dela profita, dabome u moju korist. Zajedno sa honorarom za konsalting i procentom za posredovanje koje sam pride izvukao moglo bi se reći da nisam uopšte loše prošao". Nakon Grujinog monologa Bole je još neko vreme koračao u tišini pa ponovo prozbori, "Al, gazda, kako je onda mlitez sit, onim Đorđijevim mlitezima iz garnizona se mnogo loše piše ovako, zagoreće k'o četnički kazan". "I ne samo njima Bole, životinjko nedotupava, nije tajna da devojke širom sveta vole muškarce u uniformi, nije tu puter samo na vojničkoj glavi", odvrati Gruja, "Međutim, moglo bi se reći da sam primio podsticaj da situaciju rešim povoljno i za tu stranu, tako da je i mlitez sit". Bole se tu namršti i pokuša da napregne vijuge ali pokušaj ipak ostade na mrštenju, "Ali ja gazda i dalje ne razumem". Gruja se nasmeši, "E vidiš Bole, zato ja jašem a ti vodiš konja, oni pojasevi nevinosti što ih je Zmago uvezao iz Toleda imaju fabričku grešku zbog koje svi imaju istu bravu, a Milica Savkina ima kopiju ključa".
Грујане, погледај правила опет. Не свој већ задат филм.
Što bre, dovoljno liči na pakt s vukovima da bi mi zalepili parodiju da ga stvarno snimim po ovome :)
Zato sam i pitao šeficu šta se traži i odgovor je bio daj šta daš.
Zato sam i pitao šeficu šta se traži i odgovor je bio daj šta daš.
Онда извини, нисам гледао тај филм па ми се учинило да си писао нешто потпуно своје. :)
Ево, прилично болесно мми ово изгледа моје.
Al' ovo je pobedilo.
Dobri ste, mada je Matrix malo više preterao. Stigla sam do polovine i zamalo nisam povratila, dalje nisam čitala.
Повлачим своје.
Matrikse, nisi trebao da povlačiš, ja sam rekla svoje mišljenje, možda bi se drugima svidelo, ali ja sam ti sva fina i ne volim takve stvari. Ne pišeš da bi mene impresionirao, nego da druge impresioniraš i nasmeješ, samo sam zadala teme a vi pravite parodiju pa kako prođe, prođe.
I gde su ostali? Kada ćete da pustite svoje? Ja čekam.
Još 3 sata i 17 minuta do kraja pisanja parodija. Gde su ostali koji su se prijavili?
Саћу да напишем, искључила ми гамад нет, јебга.
Ako ostane na ovom biće veselo glasanje, četir' kandidata - ko u zlatno doba komunizma.
... ili ne, u zlatno doba komunizma je bio samo jedan kandidat.