Balada na ivici:
Na planini živimo,
na vrhu baš.
Pogled je jedinstven
s vrha naš.
Koračam do provalije jutra svaka
i stvari bacam baš u nju.
Delove kola, posude iz mraka,
ili šta vec leži u blizini, tu.
Rano je jutro
i niko budan nije,
A ja se vraćam svojoj litici
i bacam stvari sve spretnije i spretnije
da ne bih i s tobom živeo na ivici.
Postade to moja životna navika - način da započnem dan u radu
I slusam zvuk koji prave u padu.
Pratim ih očima i zamišljam odmile
kako bi moje telo zvučalo pri udaru o stene
Dok padam, da li bi mi oči bile
zatvorene - ili otvorene?
Za Badassa. Dobro razrađena tema.
Za Ubicu. Teška pesma proučiću kasnije da vidim da li mogu da skontam šta si hteo reći
Gospode
Gospode, boli me
Kada puca brat na brata,
Sve strahote nekog rata, gospode, boli me.
Gospode, boli me
Kad pogine malo dete
Jer se moćni nekom svete,
Gospode, boli me.
Gospode, boli me
Zaslepljeni što ne vide
Strahote i genocide
Gospode, boli me.
Gospode, boli me
Što sve manje ima smeha,
A sve više smrtnog greha
Gospode, boli me.
Gospode, molim te
Neka carstvo tvoje dođe
Neka ova mora prođe
Gospode MOLIM TE!
Pesma bez naslova
Sve ono što je dobro u nama
Ubija polako ta avet rata
I k’o da duše je skrila tama,
Ne vidim sunce od mnogo blata.
Budale vode narode svoje
Da bi se igrali generala
I svi bi slavu sebi da skrojr
Na račun lažnih ideala.
Narod k’o narod, slediće vođu
Iako zna da nije u pravu,
Za svojim vođom svi će da pođu,
Za svoga vođu daće i glavu.
I nema izlaza iz ovog kruga,
Mnoge će majke žaliti sina
Svršetak rata uvek je tuga
I svako srce puno praznina.
A kad bi svako rekao neću,
neću da budem marioneta,
tad svi bi ljudi pronašli sreću
i slavila bi sreću planeta.
Tužna pesma
Povećena onima koji su došli, a nisu se vratili.
Vetar njiše ogolele grane,
Žuto lišće po zemlji se vuče,
A ja brojim preostale dane,
Dan sam bliži tebi nego juče.
Istočno si sada ti od mene,
Ja zapadno tu negde kod Šida,
Kad odsanjam tvoje oči snene
Duša mi se na parčiće kida.
Kad se zima u kosti zavuče
I severac zaledi ravnicu,
Kad topovi daljinom zazvuče,
Tražim predah u tvom milom licu.
Tada smišljam neke lude šeme,
Sto za dvoje i crvene sveće
I sve radim da padneš na teme…
Al se plašim da to biti neće.
Plašim se
Plašim se ljudi što seju laži
I noge što hoće da me saplete
Jer srce moje ljubavi traži
Za svakog čoveka ove planete.
Plašim se onog što ne-mir nudi
Jer znam da hoće da me zajebe,
Neću da budem rob takvih ljudi
Koji se bore samo za sebe.
I onog se plašim što mnogo priča,
Jer on se davi u svojoj laži,
Verujem samo ono što vidim,
Onaj što ćuti meni je draži.
Plašim se da ovaj svet je lažan,
Da negde daleko sve mi se broji
Zbog toga moram da budem snažan
I ne dam da drugi kapu mi kroji.
Neću da mislim glavom sistema,
Nijedan od njh ljubavi nema,
Sistem je svaki groblje života
U kome nestaje svaka dobrota.
lepo, lepo
Pesnici su prokleta vrsta ljudi jer imaju mozak koji upotrebljavaju. Neko ga upotrebljava na jedan način, neko na drugi. U svakom slučaju rezultat je isti. Puno razmišljanja dovodi do razumevanja svoje okoline. Naravno oklina je poprilično nezainteresovana za neka dublja filozofska razmišljanja i na samom početku nečijeg pesničkog stvaralaštva često pesnike proglasi za budale, a u blažem obliku proglasi ih za zanesenjake. Ukoliko imate izraženu potrebu da vas okolina prihvati i o vama misli sve najbolje, nikada nemojte napisati nijednu pesmu. Ipak ako je važa težnja da ispoljite sebe kroz stihove toliko jaka da je ne možete kontrolisti želim vam dobrodošlicu u klub prokletih.
Za one koji ne znaju. - Ukoliko ste pesnik, i želite a svi na Vukajliji pročitaju vaše pesme možete ih ostaviti na forumu, a tema se zove Pesničko ćoše.
AKO OVAKO NASTAVIMO, PAŠĆE NEKA ZAJEDNIČKA ZBORKA PESAMA. BRAVO JELENKO.
Tužna haiku pesma
Vidim čoveka
Nad ponorom , na žici
Kako korača.
Dok vetar duva
Čovek zastaje i nemo
Moli se bogu.
Strah je gospodar
Srcu što ubrzava
Do nemog plača.
Gospode dragi
Praštaj mi grehe moje
Da mreti mogu.
NesaDeBeli
Okeanija - Pra-Eva (izlomljeni-nepravilni sonet)
(pesma koju peva majka Okean iz dubina, sva u dijamantima)
Jedan dah daleko, od majke Okeana
vaša hitra stopala koja su vam dana
gaze moje peskove.
Načiniste sebi na zemlji raj
od kada ste napustili moj vlažni zagrljaj
i odpuzali na obale nove.
Svaki mladić je zmija je ljiljan
Svaka perla mačka je devojka.
Slatki sklad usečen u tela vaših žena
na mojim ste obalama, deco moja Uzvišena.
Dali ste mi kontinente
a ja vama ostrva.
Brojite polako, vekove te,
a ja trepćem sva...
Ptice gnjuraju u mojim vodama
dok gromovi paraju nebesa, a vi
maleni moji - moje kćerke i sinovi.
Vaš znoj je slan
I ja sam - zašto?
Vaš znoj je slan
I ja sam - zašto?
Veoma se vidi uticaj književnosti Istoka kod tebe, i to mi se sviđa. Ova poslednja mi se baš, baš dopala...
Verovatno nema čoveka koji nije razmišljao o smrti, vezi između smrti i sna, tananosti duše... Predivni su Dučićevi stihovi:
"A šta je duša, šta je duša tanka
taj sanak senke il ta senka sanka?", pa Homer koji za san i smrt tvrdi da su brat i sestra, ipak za mene je najfascinantnija filozofija života, a samim tim i smrti, ona koju neguje jedno katoličko bratsvo. Oni se pri susretima i rastancima pozdravljaju sa memento morti, što znači seti se smrti, otuda i ova moja pesma ima isti naslov, a kratka je kao i život :)
Smrt se sanja u mraku bez boja.
Duh uranja u more bez talasa.
Prestaje buka zvuka.
Čuje se samo tišina
bešumnog mlina vremena.
Počinje treća smena
bezumnog božjeg semena.
Eho i mrlja
Gmizuci
preko glecera glava,
Trazeci
delice svetla prava,
od sumraka,
do jutra.
Aurora,
Svetleca boginja
me prenosi
izvan patnje,
preko leda
i snega nosi.
Aurora,
Svetleca zora
i svetlost planina,
odsjaj meseca
ruzicastih visina
topi se na vrhovima
prstiju.
Hvala, Tihi, vidim da i ti imaš šta da kažeš : )i dobro se snalaziš u ovim pesničkim vodama. Kod mene poezija dolazi sa nesanicom, ali pravo da ti kažem rado bih menjala svoje pevanje za snevanje. Eto, kad umrem, bar ću da se naspavam kao čovek: )i ako neko krene da me budi i vaskrsava najebo je. Ima iz groba da ustanem da ga morim. Verujem ne zbog toga da bih večno živela, već zato što je to jače ode mene. Verujem u život kao i u smrt. Jedno diže cenu drugome i jedno bez drugog kod mene" neće da može":),te te u tom duhu pozdravljam sa MEMENTO MORTI :)
PARODIJA NA EMO:
Emo sam ja zbog tebe
Sve dublje i dublje guram zilet
u svoje arterije i vene!
Volim da placem,volim da kunem
Volim kad iz pluca krv ja ispljunem
Kad te vidim s njom
ne znam sta cu s mojom patnjom
pa rasecam stare rana od zileta
i probusim aknu na licu nije neka steta
umesto wc papira ja koristim smirglu,
samo se u wc-u ja zbog tebe mucim na miru!
ogadice vam se zivot!
HEJTERSKA PESMA:
Ja sam sajber hejter
i svima psujem mater
Mrzim i rodjenu kevu
barbikama i kenu cupam glavu
cupam krilca muvama i komarcima
i hejtujem svakog ko se sa mnom cima
mrzim sto mrzim i mrzim sve
sto mrda sto postoji,
i mrzim sto uvek postoji hejter bolji
grizem,ujedam,hejtujem
svaku definiciju napastvujem!!!(namerno sam stavila tu rec)
Hahahahahahahahaha super su obe
PESNIKINJA KLOZETA
Koja je to za baba seru steta
Postala sam pesnikinja klozeta
Saram po po plocicama,prozorima,vratima
a kad vidim blistavo kupatilo
od muke bih povratila
Moram da sve da iskrabam,
moram plocicu lepu da unistavam
psovke,grafiti i poneka pesma
sve su to dela moja,a ponekad
i poneka iz zida iscupana cesma
Sta cu kad ja sam umetnicka dusa
svako bi skrabao al plasi se da pokusa
ova je dobra...
Najbolje pesme dolaze iz najsvetlijih i najtamnijih visina ili dubina duše. Po meni najvažnije je da se piše iskreno o osećanjima ma kakva da su ta osećanja. Pozdrav za sve pesnike od mene.
a moja pesmica?