Pesničko ćoše
Rekli o sajtu
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
волим!
Nataša
Padala je jesen
dok se kiša grlila sa vjetrom
pitalo me nebo suzno
šaputala kiša
zašto mrzim Natašu i juli
Volio sam i ja ljeta
vodu
slamu
njena bedra
volio sam biti sretan
Natašu i juli
Osjetim u noći hladnoj
njezin nekad zadah pogan
gutala je kao avet
nerodjenu našu djecu
Padala je jesen
dok se kiša ljubila sa vjetrom
ne pitaj me vjetre nikad
zašto mrzim
Natašu i juli
Ајаксе, узећу ти ову песму о Наташи, прерадим са музиком и добијеш 30 посто од слушаности кад је снимим и направим са бендом, може?
I na kraju krah.
I kraj kraha.
Zadovoljan.
Začuđujuće smiren
i bola lišen
kad prestade ta pogan.
Ta neman
što u maglovitoj jesenjoj noći
prva mi ga drvila je.
Grubo barata,
brzo radi rukom,
rukom od drveta.
Sirova je.
Krevet bez dušeka.
Tupa mačeta.
Nema ''onog nečega''.
Kraste polutka
na tebe me podsjeća
i često misao do tebe doluta.
Prospi u mene koji gram baruta,
istjeraj tu bol što mi dušu grize
bez ijednog jauka.
И ово постоји на Вукајлији! Ох, одушевљења!
Прочитајте неко моје писаније...
Сви судови и трибуни,
Све ћелије и сав челик.
Не помажу!
Кад нам душа земљом
гмиже.
Памет се са собом,
свађа!
А снага нам инат,
велик!
Сви смо такви
мали
бедни!
Везује нас иста струна.
Један бежи, снагом кида,
подсећа нас на тајкуна!
Издајицу.
Ил' шпијуна...
Он је слика самог врага,
па им не да да се смире.
Он је збирка свих врагова
што у нама,
вечно
живе.
znoj pod tvojom sisom
slijeva ti se u pupak
ja ko zadnji šupak
tu kiselu tečnost
zbog nerada srčem
pružam ti pero
da mi upišeš sedmicu
za taj potez rukom
morah jebat' asistenticu
Ako od svega ostane jos rec
daj joj od svog zvuka
i nek usahne u pesmi.
Ako na humki covecanstva
ikad nikne cvet
stavi ga u kosu
i proklijaj opet.
Kad hodaš ulicom
digneš glavu
kao da je cijeli svijet
nepregledni tvoj
Voliš jabuke i
skupu večeru
nećeš da se izuješ
kad udješ u džamiju
Sanjaš Sejšele
i duge obale
pušiš loše
nosiš Prada cipele
Voliš straga
a gledaš nevino
zbog takvih ko ti se
Sveti Savo nije ženio
Sveti Savo nije ženio
HAHAHHAHAHAHHAHA
koji si ti genije sve ti jebem
У ЧИТАЉКЕ
Jes me sramota malkice što sam ovu svoju misao ubacio u tralala pjesmicu, ispraviću je nekad.
Ja sam samo pjesnik
Evo nešta od ko zna kad...
Sjećaš li se, draga Kristina,
kad se digne prigradska prašina,
kad prestane jutarnja tišina,
kad počne rad fabričkih mašina.
Tu je blizu i jedna krivina,
iza koje izlaziš, Kristina.
Zna se, moja draga, od davnina,
da je život pozorišna bina.
Ponavlja se opet ta rutina
svakog jutra, istoga termina,
kad se budi asvaltna divljina,
i uveče, kad se spusti tmina
uz tiho pucketanje kamina
i prijatan ukus crnog vina.
Била једном једна мачка
Била једном једна мачка,
нити кратка, нит' дугачка.
Седела је умиљата,
Отварала сама врата.
Пилишторце кад повија,
беже даље нег' од змија,
беже млади пилишторци
лете ко на свадби новци.
Мачка беше жуте боје
с прелазима мало жуће,
умиљато маче моје,
побегло ми је од куће.
Ал ја мислим, није хтело.
Скембао је њега неко.
И размишљам да зацело,
драже нисам јоште стеко.
Гледала ме, ил' гледао
(јер пол нисам мачки знао)
сад бих све на свету дао
кад бих опет га имао!
Вокаси 05.10.2013
Pesma o Agiju
Noć se tiho uvukla u grad
Upalila fenjere i svetla
Ko da je znala da baš tad
Mislim na moga Agija
Utihnula glasove i buku
Učinila da zvezde zasjaje
Da se Agiju u dupe uvuku
Sve ulizice poput mene
U svečani zbor zbor se skupilii
Mesec i zvezdice sve
Zasvetlili kroz prozore
Samo Agiju i meni.
Tvoja kosa,
svileni dodir,
meki vrat
i miris,
taj miris.
naša ljubav
kao cvet magnolije,
kao šnenokle,
jutarnja kafa,
gazela i gepard.
tvoje noge,
moje noge,
čista ljubav,
netaknuta,
sve dok nisi
izdrkala mom kumu,
u njegovom jugu,
kad je bio pun mesec.
njegova kita u tvojoj ruci,
to je sav moj bol.
noći kad sam
ti svršavao iznad guze,
sad nestaju u plamenu.
idi.
samo idi.
dok se lipe njišu na vetru,
i mesec sija,
ti ne brini za mene,
sad mi druga safta bobana.
Maestro domaća verzija Bukowskog.
Ala su pojedine ćerali u ćošak kad su bili manji...
Sjedim na livadi
Vjetar je u žitu
Ja uživam
Pazl puši kurac
Asam doktor, naša verzija staljina.
С НАМЕРОМ ДОЂОХ У МАЛО СЕЛО
С намером дођох у мало село
Остаде за мном Mexico City
На растанку себе грлио сам дуго
И рекох себи: немој се чувати и немој се крити
Реф.
А ја сам почео да стојим у месту
Ни сам не знам колико дуго
Док с ногавица не почех да скидам маховину
Са болом и тугом
Можда и такав постао не бих
Да сам којим случајем имао пенис
А да сам се мрднуо пар метара даље
И сходно таленту заиграо тенис
Можда бих стигао до златне медаље
Даље
Аље
Ље
Е
На Олимпијади
Јади
Младог Вертера.
ove noći mesec sija
meni tvoja pička prija
od romantike krenula ti suza
dok te jako heftam zguza
možda te još savest peče
jer mi daješ prvo veče
pička mala, obrijana, uska,
dala prvo veče, baš si prava guska.
jesi malo ružnija, al recka je recka,
od te noći kada pišam mene malo pecka.