Pesničko ćoše
Rekli o sajtu
Vukajlija, lijek koji je potisnuo iz upotrebe Edronax, Zoloft, Prozac, Aktivin H i ostale antidepresive. Nuspojave su: grčevi u trbušnim mišićima, suzenje očiju, ludački osmjeh i lako se navući na njega.
Psiholog · 20. Februar 2011.
s obzirom da nisam naišao na temu "proza", postaviću ovde, nadam se da autor teme nema ništa protiv...
Negativ
"Udari me! Hajde, ako si muško!"
Ne volim kad to kaže. To je moja žena Dženi. Tada je moram tući, iako ne volim da tučem žene.
Ipak, kad malo bolje razmislim, to je moja žena!
Ja sam nezaposlen. Debeo sam. Radim na poziv. Obično dobro izlemam Dženi kada me pozovu, jer sumnjam da će se švalerisati sa komšijom. Takva je moja Dženi.
Radim na utovaru i istovaru Svega i Svačega. Ja sam nezaposleni, debeli utovarivač Svega, istovarivač Svačega. Najčešće istresem svoju sujetu na ženi, a natresem joj komplekse.
Njena majka kaže da ću goreti. Zaista gorim. Od alkohola koji sam uneo u sebe.
"Hajde, jos jednu, za zdravlje!"
To je moj prijatelj Stiv. Ne volim kada to kaže. Nisam siguran da mi je Stiv prijatelj. Sa Stivom potrošim pola dnevnice koju zaradim, u kafani. Stiv kaže da je Dženi bila lepa kad je bila mlada. Pre nego što se udala za mene. Ne volim kada to kaže. Posle toga, obično, dobro izlemam Dženi.
"Tata, nemoj da tučeš mamu"
To je moj mlađi sin. Ne volim kada to kaže. Obično mu zapretim da će dobiti isto, ali me mrzi da ga jurim po dvorištu iznajmljene kuće u kojoj živimo.
"..."
To je moj stariji sin. Ćerka je pobegla od makroa u beli svet. Drogiran je. Lekari kažu da, ako tako nastavi, neće još dugo.
Zao mi je da ga tučem tako drogiranog, pa umesto njega, dobro izlemam Dženi, nabijajući joj na nos kako nije pošteno umela ni rođeno dete da izvede na pravi put.
"Ti beskorisna vrećo, nedostojan si da živiš"
To je moj unutrašnji glas. Ne volim kada to kaže.
Ne mogu da izlemam Dženi, jer je poblegla sa komšijom. Psovao sam ih kroz prozor. Nisam morao da ga otvaram, jer je staklo bilo polomljeno, još kada je Dženi posle mog udarca udarila glavom u njega. Nisam mogao za njima, iako bih ih dobro izlemao oboje, mrzelo me je.
Pozvacu Stiva, čim odvedem mlađeg sina kod Dženinih roditelja. Stariji nije došao već nedelju dana. Bojim se da ga nikada više i neću videti.
Stiv je u zatvoru. Nemam s' kim u kafanu. Možda će biti bolje da prilegnem...
I više se nikada ne probudim...
мозгу,
време је за
нешто треће (јаворове бјеле ниси брала- дед
кен денс)
ако бих могао да ћутим то се зове
љубав пролеће у прљавом
граду на северу
загорчао си ми живот за псета се
спремао нисам
Мислио сам нешто друго
не испитивачки унапред
дружељубив поглед
то гризе, подузео нисам
флашу по глави.
ако би била љупка, ценио бих је,
мозгу, до сваког дана а да је
несташна то је туђи прст у
твоме пупку али- не кажем-
устајао се јесте ..
Можда ово једном стигне и до
А. (разради да се погрешне
не осете прозване)
Путујмо, мозгу, поред шуме, колико је
сати; до прљаве, то теби
небитно, воде
да сиђем у туђи посед рећи ћу
сањао сам а ви сте сметња
воњате чисто,
кликере и балегу на путу
доживљавам присно. Мозгу,
видели/волели се нисмо чак од рецесије
и још нас само једна трећина дели
А. има живе очи,
мада подржавао ниси паћеништво
моје, обамро јеси на једно око и
поштоваћу те као
сапутницу без пуно љубави без
сапуна греха није било
М., сањао сам ручак како
кухамо зарад близанаца,
нема одметнуте руке, мозгу,
то природно није то је мало
природније
тарење на таблети
Мислио сам их по
свакојаким федерима где
ваздушаст јесам
јагодицама им и зглобовима причао
као јастук лепио
за знојно лице ..
II
Мозгу, умирем.
цврчак цврчи бип бип
ходајући сам и суви сунђер
запола глава главешина
и старац,
Љубави, док те буду прештампавали,
сети се како
слаткаст си и
сетан био,
под језиком доконог
чувао сам спокојног ..
@mepTaB
Izuzetna poezija.
Спасибо
Dženi
Dženi, stajala si u uglu
Rastočene igrarije cigala.
Govorio sam ti čudno,
Govorio sam ti čulno, Dženi...
Bila si sva napuderisana,
Ali, ni to ti nije bilo dovoljno, ne.
Puderisala si se i dalje
i, tako sam te voleo tada.
Haljina ti je bila pocepana,
pocepana zubima pasa nemorala
na gornji i donji deo.
Ah, tako su te otkrivali, Dženi,
tebe, meni, kakvu sam te znao,
ili kakvu nisam.
Žudeo sam za tvojim nogama,
za tvojim telom,
nisam smeo reći ništa sem igrarija,
A ti si već sjajila usne,
i crtala oči
kao kad dete uništi bojanku.
Uporno sam pokušavao da im objasnim
Da sam te takvu kupio.
Rekli su mi da si nestala,
da si mrtva, Dženi,
rekli su mi da sam te ubio...
I, nije mi bilo krivo,
nisam žalio dok su me odvodili,
Ti si samo lutka, Dženi,
I igrali smo se, ti i ja,
do kraja...
Ja pisem oduvijek...imam dva dnevnika,jednostavno su mi papir i olovka uvijek bili najbolji drugovi....mozda te price,pjesme i nisu nesto,mozda jesu...nisam ih nikada djelila pretjerano sa ljudima,ali evo ovdje cu....Najbitnije je da su sve one dio mene...moji trenuci i da ovako ce ipak ostati u tim pozutjelim dnevnicima...Evo pocecu sa svojom prvom pisanom pjesmicom,koja je nastala kada sam imala 10 godina i odselila se u drugi dio grada....
DOLAC
Volim svoj grad,
volim svoje prijatelje,
i moje bivse naselje
Samo kad se sjetim
svih radosti i vragoli
dusa me zaboli.
Dusa mi se steze
sto nema vise one igre,
i zelene odbojkaske mreze.
Dolac je zivot,
Dolac je radost,
Dolac je spas za mladost!
Sudbina je okrutna prema meni,
jer nakon dugih 7 godina moram,
napustiti ono sto volim i cijenim.
Moram napustiti
svoje prijatelje,
a sva su mi sjecanja tamo,
Dolcani,Dolac,igraliste,sve,
bas sve....
O mom voljenom naselju
mogla bih pisati vjecno,
ali mi to ovaj kratki list
ne dozvoljava....
Imam mjesta da pozelim
jednu zelju...
DA SE VRATIM SVOM NASELJU!
Volim ga i uvijek ce mi biti u srcu.......
Narvno mozete primjetiti odstupanja od rime,ali tako sam se ja osjecala prije nekih 11 godina.... :)))
MAMA
Sjedim u sobi i slusam Reggae,
i razmisljam sta bih ja da nema tebe
kojoj drugarici bih svoje 15-godisnje probleme kazala,
a da pouzdano znam da me ona ne bih slagala...
Eh,sta bih ja da nema tebe
da li bih u ocima imala sjaj isti
kad bi doslo do toga da pored mene nisi ti...
Da li bih imalo bez tebe cjenila sebe?
Nadam se da odgovor na ova pitanja nikada saznati necu,
i da ces pored mene zauvijek biti,
jer necu nikad imati ljubav od tvoje vecu,
niko me nikada nece kao ti voljeto!!!
Moja majka,o njoj vam pricam,
jer sjajna je ona zena...
I zbog nje se osjecam veliko
i znam da cu u zivotu biti neko,
a ne samo necija sjena.....
(15 godina...stvarno mi je mama oduvijek bila najveci uzor i prijatelj u zivotu)
E o ovome vam pricam kako sam uspjela u tim godinama puberteta da pronalazim u pjesmama svijetlost... :) Ova je nastala sa 16 godina...vidi se po naslovu...ha ha ha
Sjeban tren os mnogih sjebanih tenutaka zivota
Sjedim u sobi sama,
a oko ociju su se uhvatile
suze i tama...
A u srcu praznina kao
duboka jama...
Dozivjela sam i taj
odvratni usamljenosti osjecak...
Imam kont da sam na svijetu sama,
a sve sto od bliskih ljudi dobijam
je pljuvanje,istresanje i galama!
Po sobi gledam
i razmisljam kako da ubijem gasni...
Prvo uzmem i knjige na police redam...
Mislim,odvuce mi to ove misli prljave,
ali nista ne pomaze,jer one su
jos tu onako crne i prljave...
U tom bedaku citavom u krevet ljezem....
olovku ostavljam...
zmirim i sve ruzne misli pokusavam
da kao zagom izrezem....
Napokon u svoj svijet tonem
i kontam :"Ma jebemu majku bice sutra bolje!!!"
Tri tako los broj je
Ja i ja smo postali dvoje,
jedno tuga,jedno sreca
i uspjeli su da nas razdvoje
i ko zna da li ce ikada uspjeti da nas spoje....
Eh,tako je to kada dopustis
da ti drugi srecu kroje,
Nista nije dobro u troje....
Ja i ja smo sada dvoje,
pa kada dodjes neko ti,
to je vec troje....
A nista ne valja u troje!
Uspjese svoju pricu da skroje,
govorivsi meni i meni tj. samo meni
tada "dobro je"
Tri tako los broj je....
(ovo su vec novija izdanja,uglavnom nastala na poslu ili faksu....kada pocnem
da se gusim od stvarnosti)
. . . . .(nisam joj dala naziv...evo vi predlozite!) :)
Stojim na mjestu godinu dana,
sve je oskudnija duhovna mi hrana,
oko mene sve se vrtoglavom brzinom krece,
ali ne i ja...ja nisam te srece....
Moje misli lete tako haoticno same
u stilu neke nejasne monodrame.
A ja stojim ukopana na mjestu tom,
dok unutar mene odvija se takav lom...
Prasak,buka,ubrzano saptanje ljudi,
sve je uzalud jer tijelo dusi sudi.
Stojim tu i gusim se u ludilu,
zarobljena tako kao rob u bunilu.
Prelama se sve u meni,
dusa mi je zarobljena u sivoj sjeni.
Ubija me prokleta monotonija,
jer je opstepoznato da to nisam ja.
Stojim na mjestu,a zelim da se krecem
zelim i Vas usput da srecem.
Da se vratim u svoje manijakalno stanje,
da se prekine to duhovno pranje.
Stojim na mjestu,noge mi kamene,
kao strani ucenik upala preko razmjene.
Smijeh je jos tu i to mi je znak da zivim,
a za sve ostalo samo sebe mogu da krivim!
Nojeva barka
To je ono što znam,
To je ono što slutim,
Ja živim za ovaj dan,
Ove noći ću uginuti i
Roditi se s jutra.
To je ono što znam,
To je ono što biva,
Tvoj dodir meni život daje,
Tvoj pogled mene umiva i
Ja te volim danas.
Nemoj me pitati kada!
Vrijeme je vječnosti varka,
Voli me, voli me danas
Jer sutra će Nojeva barka
Možda krenuti bez nas.
REBRO
Veliko zlo me snađe
Ti si me prognala s neba
Sad lutam da te nađem
I polomim ti rebra
Ti što s đavolom druguješ
Što si me s dušom rastala
Uzeću što mi duguješ
Rebro od kog si nastala.
PRVI SUSRET
Kad sam te sreo
Bila si ista
Kakvu sam te znao
Dok te još ne bješe na zemlji
A tad je zemlja bila
Bez obličja i pusta
Nisam znao odakle se znamo
Ni kako sam te poznao
Al znam da sam te u sebi začeo
Čim sam ti ime doznao
I prvi put te uzeo u usta
Znao sam da te znam
Otkad znam za sebe
I da u svom pamćenju
Nemam sjećanja
Starijeg od tebe
Čim sam te ugledao
Odmah sam saznao
Sve o tebi
I sebi
I da si bila
Kraj mene
Od samog početka
Otkad sam te sreo
U svom prvom snu
A ono je bio
San tvoga začetka.
Pišač uz vetar
Kad sam bio jošte mali,
ludim klincem su me zvali,
sa svima ja vodih rat
k'o drveni advokat.
Porast'o sam samo telom,
zidove sam tuk'o čelom,
saznao sam šta je tuga
kad dostigoh sto čvoruga.
K'o ždrebe pred rudu iš'o
uz vetar sam uvek piš'o,
svađao se s celim svetom
živeo sa svojim getom.
Upišan i uneređen,
u kretena unapređen,
propala je moja buna
ja dostigoh rang majmuna.
Moderna verzija dečje pesme 'Ala je lep ovaj svet':
Ala j' lep
Ovaj svet,
Gore inbox,
Dole čet.
Tamo šiptar,
Ovde gej,
A lud viče
'Sve OK'!
Tamo Dunav,
Smeća pun,
Onde trava,
I opijum,
Slavuj kašlje,
guta smog.
Nema mene,
Ni razuma mog.
savremena ljubavna pesma
Ja sam tobom inpresioniran
Ali bio sam totalno šokiran
Kad sam video pre neki dan
Da sam na tvom Fejsu blokiran
Poludeo sam totalno iako sam dečko fin
Tvoje slike sam Delete pa u Recycle Bin
Baš sam uživao dok sam tvoje mejlove brisao
Spalio sam sve stihove što sam ti ih pisao
Ti i ja smo dva različita foldera
I ne moraš biti samnom, ko te tera
Ali bila je divna slika, ti, ja, kesica bombona
I tvoja slika na pozadini moga telefona
Ti si htela, Ti si htela
Ljubav preko ADSL-a
Nisi znala nisi znala
Da te na Karikama varam
Sjajno :)
Draga,
Nedostaješ mi mnogo iako je prošlo 5 minuta
od kad ušla si u autobus na stanici preko puta
Pod utiskom svesti da se od danas zoves mojom
koračam kroz oblake,sa jednom notom i jednom bojom
Čežnjom u duši svojoj stvaram svoj maleni svet svet
Smisljam već pesmu koju ću ti pokloniti uz cvet
U kojoj cu reći da
svaki me šum lišća podseća na tvoj šapat
Svaki udar kamena pod vetrom na tvoj bat
Svaki dodir šala na dodir pod usnama tvojim
Svaka paučina na misli kroz ljubav što krojim
Volim te Soraja :D
Pa šta reći: Evo jedne pesme
На тикве миришу птице,
на бундеве, дебеле, зреле,
на семенке, сенке и свице,
на венце лука беле...
У очима им трње,
изгорела трава, сунцокрет,
липе и река, свиње,
и дебеле тикве беле...
На бундеве миришу птице
док месечину у виру мути река
рибе кукају криомице
у пролећу препуном флека
без ласте и кукавице
А плаво у огледалу
луном намазано
са смешне стране смрти
шушти, гризе и пршти
Мраком, силом и свилом
украдени кораци жути и бели
блудни урлају сокаком
Док сиротиња дукате дели класове,
песме и речи плаве
у огледалу где небо
не сме да крочи
А ми... уловићемо драга месец крив
скувати у лонцу за мачке
и просути месечину на земљу
у блато и прашину
а месо и кости нек песници једу
да полуде и растопе се у стиховима
ко шећер у млеку
И тежак грех је
светло усред руку
док скидам твоју лепоту
грубим длановима
Јагоде певају песму
сањају месец пун
под шапом Млечног пута
и роса радосно стење живео пламен,
живело стење!
На бундеве миришу птице
Više nego zanimljiva pesma. Svaka čast.