Pesničko ćoše

  1. Usamljen

    Slaviti,
    biti srećan,
    smejati se glasnije
    od galeba sa ribom u kljunu.

    Skakati,
    odbacivati se
    visoko od zemlje,
    u ludo veselom pokušaju hvatanja zvezda.

    Podeliti svoje raspoloženje,
    u želji da se još neko raduje.
    I onda se spustiti u olovne cipele.
    Na pustoj plaži obale života.

  2. На сред њиве, на вр' шљиве
    Птица мала свијетло плава
    Пјева пјесму љубави и среће,
    Она стење док јој он меће.

  3. Vreme je stvar dosta cudna
    Mnogi kazu da ono leci sve,
    Ali sam i dalje oka budna
    Sna mi ne daju crne oci te.

    Jos uvek je na javi sanjam
    Iako zu nju vise nema me,
    Zbog nje puste snove ganjam
    I secam se vremena od pre.

    Njen osmeh me je radovao
    Zarad jednog sve bih ucinio;
    Da je htela svet bi ceo stao
    A od zvezda krunu nacinio.

    Ne hte od me, nicega od toga
    Zanimljiv bejah, samo za igranje.
    Ostavi me ona, nabijenih roga,
    A rupa u srcu ostade zbog nje.

  4. ПЕСМА О ТЕБИ

    Ово је моја задња песма о теби
    Сада си глупа, ружна и дебела
    Нећу више никад да ти пишем песме
    Длакава си и стара
    Ниси за мене

    А ја?
    Ево и ја гурам деценију шесту
    Кажу пријатељи да не могу без вијагре
    А ја?
    Није да се хвалим
    Бољи сам драга него кад сам тебе

    Длакава матора дронфуљо
    Сећаш ли се као да смо јуче
    На трави у парку
    У јефтином хотелу
    На њиви
    У ауту
    Код тебе
    Код мене
    Сада си ружна
    Ниси за мене

    Имам и ја неког
    Могла би ћерка да ми буде
    Није да се хвалим паре имам
    И још две ћу да купим
    Ти ниси одавно за мене

    Смешна пијана гадуро
    Видиш ли стрије на себи
    Шта ти је са грудима?
    Какве су то ноге?
    Имаш ли још своје косе?
    Погледај се у огледалу?
    Мени су ово најлепше године
    Ти још само можеш да умреш

    Лајеш на мене курво
    Ниси ли до јуче тражила да вратимо младост
    Када смо опијени, млади
    На трави у парку
    У јефтином хотелу
    На њиви
    У ауту
    Код тебе
    Код мене
    Сада си ружна
    Ниси за мене

    Видиш ову плавушу?
    Никад таква ниси била дебело псето
    С врагом сам младост провео
    Немој да ме гледаш као куче
    И што плачеш опет?

    Варала си ме и са Владом и са Петром
    Носила хаљине кратке
    Еј
    А знаш ли кучко
    Само сам тебе волео
    Само сам тебе волео

  5. Oni koračaju

    Oni koračaju svesno ka svom kraju,
    Te izgubljene duše bez svoga pastira,
    Oni koračaju, to je sve što znaju,
    I traže sebi samo malo mira.

    Oni su tu, negde među vama,
    Koračaju mirno po nagrade svoje,
    Iako ih je davno već prekrila tama,
    Iako se više ničega ne boje…

    Oni su tu ostavljeni, sami,
    Koraci su ono jedino što znaju,
    Iako su davno prepušteni tami,
    Oni koračaju svesno ka svom kraju.

  6. Ти ме немаш

    Ти ме немаш господине
    јер сам мирно мало чедо
    ти ме немаш Радоване
    јер рат прође сам си глед'о

    Сад си с њима лепо живиш
    ниси србин, браће немаш
    ти нас гледаш издалека
    а ђед с неба на те пљује

    Силне ране из бојева вукао си мрки вуче
    сада стари господине твоја деца турски уче

    Када дођеш врелу нашем где зец с вуком разговара
    сети ме се неверниче, прекрсти се не виде те

    У сред Босне бреговите крајишник је један пао
    позвао би јунак брата да га брат није клао.

  7. Стара једна песма кад сам ушао у ове воде Вукајлије:

    Воз у Јапану никад није каснијо,
    Цара је неке ствари објаснијо,
    Ко је укр'о Царин кулен има грдно да најебе,
    И Цара ће му арчити оне емо требе.

  8. Evo neka moja, napisah je i na jednom sajtu. Ja inače pišem sranje poeziju, ništa se ne rimuje.. Mada, ja i ne želim da budem pesnik. So, who cares?

    Kažeš... možda i lažeš...

    U našoj kući kažeš
    Nećemo imati psa
    Plašiš se njih
    I ja se plašim kad kažem
    Našoj kući
    Odjekuje...
    Imaćemo pticu
    Ja ne volim ptice u kavezu.

    O čemu mi pričamo
    Ne znam ko smo mi
    Samo stojimo ovde
    Osećaj je
    Opipljiv.

    Ako me savlada strah
    U našoj kući
    Našoj kući...
    Nećemo imati mene.

  9. Koliko godina imaš, Lavando?

    Mislim da si talentovana.

  10. 25 Butt :) Ipak sam ja više za prozu... Ne ide mi poezija, ali hvala.

  11. Ipak sam ja više za prozu...

    Vidi se zbog druge i treće strofe, zato sam i komentirala:)

    25 Butt :)

    Jesi već objavila nešto?

  12. Ma ne, ja to za svoju dušu ponešto napišem :) Evo još jedne, koja mi uopšte nije dobro prošla na sajtu, ali ja je volim..

    ...Časovnik...

    Zatvorim se
    Vrata
    Prozore
    Progutam ključ
    I počnem da otkucavam.

    Da prividno delujem
    Delujem kao da pripadam
    Sve pa i da me pronađeš nikada
    Zavaram trag
    Stopim se
    Utopim bol
    Postanem neki prost mehanizam
    Ali tačan i nepogrešiv
    Da mi se opet ne desiš ti
    Da nemam svojstvo ljubavi
    Da se protegnem i rastegnem svuda,
    ali mimo tebe
    Da postanem vreme
    Možda će tada početi da radi za mene
    Kroz mene
    I ja zaboravim ...

  13. Нисам те никад

    Нисам те никад питао волиш ли живот?
    Нисам те никад гледао
    Ко жену
    Једном си рекла да сам к'о дете
    Једном си и ти била млада до ђавола

    Сад ниси

    Дрхтале су нечије груди на сивој фотографији летње идиле
    Три дечака и пијана девојчица

    Кажу једном се деси младост
    Ти ниси знала да си тог дана
    Постала жена
    Проклета жена

    Коњска балега ти се залепила за табане
    О девојко
    Ти ниси више дете

    Смрдиш на три знојава дечака
    Гребеш бутине док се ледена вода слива
    Кажеш да си била пијана и глупа
    Нема везе
    Мени ћеш вечерас бити добра
    http://homepage.ntlworld.com/nina.whitby/wingo_star_and_the_chickens/Wingo_star_trumpet.gif

  14. Јебене жене

    Рецитовао сам ти Превера тог децембра
    Певао сам о Барбари и киши над Брестом
    Причао о Лази Костићу, Миљковићу, Дису
    Волела си поезију била си из неког другог времена
    Ја сам волео тебе, научио сам да скинем звезду и да је научим да сија за те да сија
    Волела си свеће, ноћ, ватру и бургундска вина
    Волела си мир и песме, свој клавир и блуз
    Волела си човека ког не смеш
    Човека који не постоји
    Била си из неког другог времена
    А лепа, лепа к'о роса и љубав
    Љубав...

    Јебене жене
    Знаш да си хтела да ме одувек промениш
    Да ми на главу ставе круну и да дођем по тебе
    Да ми мењаш судбину јер си то могла
    Ал сам остао исти
    Ратник, трубадур или принц данас?
    Вино или вода
    Прљава ко Барбарина улица у Бресту

    Хеј жено
    Женска главо
    Знаш ли
    Знаш...
    Знаш ли?
    Да нећу да завршим песму

  15. Kad kazem sutra
    To znaci nikad
    Zapamti danas
    Kreni put lepsih
    Cvetnih polja
    Ovde je suvise
    Bucna tisina
    Izgubim se
    U pogledu
    Tvojih pogleda
    I pozelim
    Da sam slovo
    Koje nemam.

    Odbrojavaju se sati
    Do naredne kise
    U ledenoj pustinji
    Obicna kisa
    Plasim se
    Snezini covece...

  16. Ја чекам да пређе на наредну страну па да смислим нешто квалитетно. Лаванда добре су ти песме.

  17. Evo, možda sad pređe na drugu stranu pa da vidimo kvalitet :) Hvala.

  18. Ријани

    Певала је,
    ох како је певала
    Те ноћи
    Те зимске ноћи
    Сакрила је месец
    Те ноћи
    певала је
    ох како је певала
    Tе зимске ноћи дотакла је небо

    Било је звезда
    Сакривале су сунце
    Било је ноћи
    Хладних зима
    Снова и таме
    Било је...
    ...Сјаја. Ох било је сјаја.
    Али једна, само је једна сијала јаче
    Њен је глас одледио залеђено срце једног песника
    Како је певала
    О мојој пропасти. Ох венеро моја

    Певала је док ме пијана ноћ цедила као незасито дете дојку
    Певала је док је снег напољу јездио
    Ох како је певала
    Те ноћи
    Певала је своју неодољиву и очаравајућу песму
    Тог јанура и хладне зиме
    Нисам имао јарбол да ме свежу и нисам имао Кирку своју
    Одвела ме далеко одавде
    Ох како је певала

    Ниси никад певала о мени
    Знаш да сам ти написао најлепше песме
    Певала си о љубави, далекој земљи и туђој срећи
    Ниси никад
    Певала о нама
    Туђе си песме певала
    Неке лагане које су ми парале уши
    Певала си о нечијој љубави
    А знам да ти је срце било хладно као моје
    Те ноћи си гледала у моје очи и знам
    Да си мени певала

    Беле ноћи моје младости узимала је црна жена
    Тукла ме кожним бичем по леденом срцу
    Молила да јој не тражим ништа више
    Певала о туђој радости
    Гледали смо се
    Имала је снаге за још један јануар и још једну зиму
    Ох како је певала
    Звездо зимске ноћи
    Како си певала

  19. Jao, vid' teme za moje sporadične izlete u pesništvo.

    To je to!
    Ovo je trenutak kada si najmlađi u životu,
    Bićeš sve stariji, samo gledaj tu divotu.

    Na početku će ti govoriti da si rođen za velike stvari,
    I tvojim drugarima takođe, dok realnost to ne pokvari.

    Marko je sportista, pred njim je svetla karijera.
    Gordana je glumica, biće kraljica premijera.
    Sandra je bankar, obezbeđena zauvek.
    Ilija će za svaku bolest da pronađe lek.

    Ali zastanimo za trenutak,
    Kako je to moguće logički?
    Nisu svi posebni,
    Gledano statistički.

    Iako mi nećeš verovati,
    Šanse su mnogo veće,
    Da će većina tvojih ciljeva
    Da završi kao smeće.

    Počećeš od danas da juriš svoje snove,
    Ali saznaćeš da život ima druge planove.
    Sve je tako čudno, usamljen si i bez uverenja
    Da nećeš morati da prosiš za sažaljenja.

    Nije ono čemu si se nadao, što se očekivalo,
    Ali i konobar je nešto, kad bi se preterivalo.
    Sačuvaj tužna osećanja i ne daj da te smore,
    Jer bićeš sve stariji i biće samo još gore.

    Potonućeš nisko, takav ti život sudbina kroji,
    Ali saznaćeš da uvek može niže jer dno ne postoji.
    Ko ne može da ti pomogne, taj ti odmaže,
    Sve što želiš je posao i da se pare umnože.
    Stremiš ka tome da uspeš, to ti je meta,
    Ali prihvati da nećeš, drago dete, baš šteta!

    Misliš da će fakultet od tebe da stvori intelektualca,
    Ali sve što je učinio, proizveo je još jednog aljkavca.
    Četiri godine znoja, stresa od učenja i napijanja,
    U prevodu, četiri godine bespotrebnog glupiranja.
    Od toga nećeš moći da plaćaš račune i druge potrepštine,
    Jer na Filozofskom se ne uče pragmatične veštine.

    Bez posla i bez prebijene pare, zaista tužna tvrdnja.
    Šta ćeš sad da radiš? Postao si obična sprdnja!
    A onda se setiš i lupiš po čelu:
    “Tako je! Napisaću novelu!”
    Ali nećeš završiti taj roman. Nije baš sjajan.
    Pitaš se što si počinjao kad si tako očajan.

    I tako ćeš traćiti svoje dane,
    U nadi da će uskoro da ti svane.
    Živećeš s roditeljima koji te vole sve manje,
    Dok ti se život pretvara u veliko sranje.

    Ali nemoj da brineš, sinko, budućnost će biti bolja,
    Mora biti, zar ne? Valjda nećeš biti večiti golja.
    Samo čekaj i ne dozvoli da te pokude,
    Nije toliko loše koliko loše može da bude.
    Sigurno te neće snaći nevolja kao što je glad,
    Naprotiv, ugojićeš se jer nisi više mlad.

    Žao mi je što moram to reći, ali radi istinitosti,
    Visoka očekivanja su proizvod mladosti.
    Glupa su, kliše i osuđena na gubitak,
    Jer nisi dovoljno talentovan i britak.
    Ali mediokritet je normalan. Takvi su ljudi.
    Ako odustaneš od snova, nemoj da te to čudi.

    S druge strane, nije da se ponosim time,
    Ali ja sam samo lažni doktor koji piše rime.

    — Dr Valsinarb

  20. dajte mi 266 buksni
    bljjjjjjgh

Rekli o sajtu

Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.

Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.