Pesničko ćoše
Rekli o sajtu
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.
Imam kod kuće samo još par primeraka. Doduše, imam u pdf-u na jednom pokvarenom hardu, sve nekako odugovlačim sa pokušajima izvlačenja. Mislim da ću uspeti najzad da iskopam, kad se nakanim.
@Javio, zanimljivo.
Хм, то би било сјајно.
možda postaneš jednog dana strašilo za decu koja neće da jedu prokelj i paštrnak pa mama uzme da im pročita pesmicu o slonu koji je od nejedenja povrća postao sadomazogejov s edipovim kompleksom
Ovo je urnebes:
http://25.media.tumblr.com/tumblr_m11p63ENgu1qb0snwo1_500.gif
0101 0101 1001 0101
01010 01010 101010 1001 010
0101 0100 00101 10101 1100
01010 0001 101010
Љубавни хаику Сајбер доба.
Валдемаре сине Лоринтове чек јор прајвт месиџ.
Javio moglo je to na kraju sa malo više optimizma. Ali dobro je.
Reših da se obesim u štali
Reših da se obesim u štali.
Šta fali obesiti se u štali?
Popnem se na kanticu,
Nađem čvrstu gredicu
Da podrži salo
Koje se godinama gomilalo.
Na podu će me naći
strmeknutu na slamu
Prolaznik, mlekadžija možda,
i zgroziće ga moja sljuštena koža
sa trulog tela
i kezina vesela
I ostaviće telo moje
Da koze lepo se goje
Što uzgajala bih u štali
Da, bilo bi lepo obesiti se u štali.
Sjajna pesma, Sleeping Martyr, bas mi se svidja
Evo par mojih "bisera", sklepanih, al baš sklepanih, na časovima na kojima me mrzilo slušati predavanja:
Faca
Faca njena lica sto
u minutu izmjeni,
smijeh, zbunjenost, umor, smor,
ironija, smor, smor, smor.
Još kad smornost tu sveopštu
i cinizmom začini,
čudo s' desi, ko bi rek'o -
ona faca postane.
------------------
Poslijednji čas
Profesori, skuvajte nam kafu,
ispričajte vic il neku šalu,
zaprijetite da ćete nas srušit',
izvrijeđajte il zagalamite,
al bar nešto konkretno uradite,
inače će sav trud vaš veliki,
džaba biti na poslednjem času,
ako san nas sasvim ne ophrve,
samo pjesme možda ćemo stvarat!
Последњи дан
Дисао сам тихо те ноћи,
у нади да ћу чути пјесму мокрих улица ,
а мој се дах исликавао у хладноћи,
у њему видио сам јасно , чудна непозната лица.
Ал’ ето поново досадне кише
да уништи малену игру што је тутњала око мене ,
да непознатих лица не буде више ,
да ми поручи да даље морам да кренем.
А зар се на овом свијету нешто мора ?
Био сам сит свих тих наређења ,
држао сам се досадашњег с улицом разговора ,
ал’ је и њој због наредби нестало поређења.
А због узрујане кише небо је почело да виче,
око мене су све муње сијевале ,
ал’ мени је било доста те приче,
другарице улице су пјевале.
И нисам обраћао пажњу на оно што је киша говорила,
док мокра улица је пјевала.
за неке је то била прича трула,
за мене то је пјесма анђела.
И кад је било касно на Мјесецу угледах рану,
коју нисам желио да видим,
сад тек спуштам се и клонем главом,
сад тек почињем да се стидим.
И Мјесец је постао црвен , као да је од крви ,
тек сада видим због чега се сузе неба нису киле,
погријешио сам по ко зна који пут , ни последњи ни први,
око мене падају мртви ноћни ратници , небеске виле.
Гнев се пробудио због силног плача,
улица је пукла ко да је од гипса,
у ноћ су одјурила четири јахача ,
затим је стигла Апокалипса.
Врмзаш ми се по мислима.
Укратко-
Кад ти није време
А камоли место.
Шушти твоја коса,
Иако ми ниси близу
Нити ћеш скоро бити.
Једна од мојих песмица са скривеном поруком ( само читајте велека слова редом)
Skrivenom porukom? Neke sekte.
ае бе веснамо, си прочито/ла редом велика слова? она прва у сваком реду??
:Р
A vidi baš, skrivena poruka. Vukašin.
хахахха, браво :)
То ти је акростих.
Prva slova ko skrivena poruka u nekoj pjesmi su treš , lejm i smarački. Ko neke curice devdeset osmo godište koje ispisuju stihove po leksikonima.
Ево само да прекопирам овде. Мрзело ме да је дорађујем, нажврљах је за десет минута кад је била нека расправа о Ђоки Балашевићу. Можда је једног дана дорадим.
Први пу са дозом тешког схватања,
Још једна жртва црног лептира
Харонов џеп отежава.
Слика удаљених предела пролази данима,
Разарања древних градова постављају темеље вечних кошмара,
Шинска возила приносе жртву непознатим бићима,
Даљина као оштрица сече смисао живљења
и шаље ме у наручје порока.
Још једна ноћ проведена над нотама старих домова,
Само да ми зачини отворене ране,
Још једна ноћ и страх од осврта,
Осећај у мене упртих погледа,
Тешка осуда и уједи гладних џукаца.
Кренем назад, а не знам куда,
Оно што тражим је негде далеко,
Можда у рају, а можда поред пута,
Емоционална уцена, растројство у лудило претвара,
Осећај у мене упртих погледа,
Тешка осуда и уједи гладних џукаца.
Сам попут старих вукова.
Шерлоче, оће то кад клинкица девесседмо пише песмице . дешава се. :)