Мада капирам да ријетко шта може да ме разљути него кад добијем мање него што заслужујем, алергичан сам неправду, јебига. А посебно ако је из политичких разлога..
Отвори се , о божије небо.
Развали окове што стежу ,
Упали муње.
Уништи ватром својом,
Грешнике што корачају полако,
Над овом црвеном бојом.
Разјарите се , о Богови неба ,
Ми знамо да сте још љути,
Уништите све пред собом,
Још једном покажите гнев ,
Стисните зубе.
Свјетлом уништите тмину демона свија,
Раширите анђели крила.
Пред овим мрачним добом.
Шта сам ја теби у животу?
-Курац од овце?
Зар ти толико значим?
Како да избегнем око себе ловце
који ће ми уловити осећања?
Осећања, која су све већа
место да буду мања и мања.
Meščini da si zaljubita u me,
vidim bleneš k'o bošprosti june,
čija s' mola, iz koje si kuće,
znadeš pravit' pogačice vruće?
Imaš miraz, ćaću u Vijeni?
Ako imaš, ondak za me kreni.
Cepam drva i izvlačim šumu,
rukom dižem od traktora gumu,
jednom ma'nem ja oborim jelu,
nema lole k'o mene u selu.
Imam štaglje, krmke i obore,
radni dan mi počinje od zore,
dva Džondira i maraka vazda,
radim mlogo zato jesam gazda.
Zaljub'la si se vidim kako bleneš,
ako'š za me sadak ti da kreneš,
vodiću te na vašer za svece,
izrodi mi pešest muške đece.
Da ne duljim sadak zavođenje,
sedni ovde, pridrži se mene,
palim traktor, a saću ti kasti-
moramo se kanda poćerati.
Imam šljivik duluma je osam,
tamo lezi, posle ja te nosam,
božeprosti, uspendri se na me,
trešću dobro, a ti pazi grane.
Kad legnemo ti zadigni none,
ja ću kaiš, čizme, pantalone,
kukuruza ondak ti se maši,
neka tebe hibrid ne uplaši.
Kad odradim romantiku našu
jedem dobro, obiđem ispašu,
poslen idem da radim silažu,
mešam malter i zidam garažu.
Кад би се само знало какав је очај цвета
Несуђена елиса пољупца шта све може
У сивој касарни цвећаре полако он да вене
Из туђе руке у руку предат смрћу брзојав љубави
На стратишту покошен поља хранљиво он да лежи
Посађен у бетон за тобом главу он да окреће
Никад ти прићи неће
Може он леп Сунцу да гори и нико да га не види
И може на гробу с вином солидарно да мре
Можеш га убрати руком - грубо или нежно
Или га нечујно у пролазу ти табаном угасити
Кад би се само знало какав је смисао цвета
Несуђена елипса пољупца шта све може
Čini ti se, Valdo - podjednako su sujetni svi umetnici. Dugo sam mislila da sam ja "operisana od sujete"..međutim, da vi'š kako ume da zasikće iz mene neka veštica kad se nađem u "pogodnoj za to" situaciji...ili kad se setim pojedinih profesora na studijama - majko mila, šta sve 'odilo ovom grešnom zemljom,c ,c ,c!
Njihov ego se merio parsecima - ili šta je već neka mera za ogromantnost i gigantnost!
a sam i pesnik i likovni umetnik... a nemam ni s od sujete...
Bruce, ti si konceptualista, ne znam kako stoji stvar kod umetnika koji shvataju efemernost umetničkog dela i sa tim računaju u stvaranju, možda su mudriji od ostatka :)
ne dao mi bog da ti se zamjerim nesto teze, kad ovako pises rastrzan zbog trojke :)
Мада капирам да ријетко шта може да ме разљути него кад добијем мање него што заслужујем, алергичан сам неправду, јебига. А посебно ако је из политичких разлога..
Није Бог створио Адама и Стеву
Већ je Бог створио Адама и Еву
Али је Ева родила Стеву
А Бог му је дао слободу воље
И ерогеност његовом дебелом цреву
Кривите Бога због тога
хахах јебо чворка ако ти ниси болестан
http://vukajlija.com/forum/teme/318-pesnicko-cose?strana=50#post_2051196
за лектиру!
Развали окове што стежу ,
Упали муње.
Уништи ватром својом,
Грешнике што корачају полако,
Над овом црвеном бојом.
Разјарите се , о Богови неба ,
Ми знамо да сте још љути,
Уништите све пред собом,
Још једном покажите гнев ,
Стисните зубе.
Свјетлом уништите тмину демона свија,
Раширите анђели крила.
Пред овим мрачним добом.
Ову песму сам написала пре пар месеци.
Без одговора
Шта сам ја теби у животу?
-Курац од овце?
Зар ти толико значим?
Како да избегнем око себе ловце
који ће ми уловити осећања?
Осећања, која су све већа
место да буду мања и мања.
Meščini da si zaljubita u me,
vidim bleneš k'o bošprosti june,
čija s' mola, iz koje si kuće,
znadeš pravit' pogačice vruće?
Imaš miraz, ćaću u Vijeni?
Ako imaš, ondak za me kreni.
Cepam drva i izvlačim šumu,
rukom dižem od traktora gumu,
jednom ma'nem ja oborim jelu,
nema lole k'o mene u selu.
Imam štaglje, krmke i obore,
radni dan mi počinje od zore,
dva Džondira i maraka vazda,
radim mlogo zato jesam gazda.
Zaljub'la si se vidim kako bleneš,
ako'š za me sadak ti da kreneš,
vodiću te na vašer za svece,
izrodi mi pešest muške đece.
Da ne duljim sadak zavođenje,
sedni ovde, pridrži se mene,
palim traktor, a saću ti kasti-
moramo se kanda poćerati.
Imam šljivik duluma je osam,
tamo lezi, posle ja te nosam,
božeprosti, uspendri se na me,
trešću dobro, a ti pazi grane.
Kad legnemo ti zadigni none,
ja ću kaiš, čizme, pantalone,
kukuruza ondak ti se maši,
neka tebe hibrid ne uplaši.
Kad odradim romantiku našu
jedem dobro, obiđem ispašu,
poslen idem da radim silažu,
mešam malter i zidam garažu.
jujujuju kako dobra pojezija +
Кад би се само знало какав је очај цвета
Несуђена елиса пољупца шта све може
У сивој касарни цвећаре полако он да вене
Из туђе руке у руку предат смрћу брзојав љубави
На стратишту покошен поља хранљиво он да лежи
Посађен у бетон за тобом главу он да окреће
Никад ти прићи неће
Може он леп Сунцу да гори и нико да га не види
И може на гробу с вином солидарно да мре
Можеш га убрати руком - грубо или нежно
Или га нечујно у пролазу ти табаном угасити
Кад би се само знало какав је смисао цвета
Несуђена елипса пољупца шта све може
Ne mogu više!
Reče Draga.
Ali zašto?
Reče Dragi.
Znali su to oboje,
sve su znali.
Ali su i danas
odigrali svoje malo
pozorište-
- umirujući teatar
Da nije baš sve
tako nekako
kako mora da bude
i kako će
jednog dana biti.
Jednostavno i lepo.
'Fala, prijatelje, život kraj tri književno nastrojenih ličnosti me nater'o da se okrenem slikarstvu :)
Vi slikari ste super, pisci su paklena sujeta... U stvari, oni moraju da budu veći narcisi od svih, valjda je to u opisu zanimanja.
Čini ti se, Valdo - podjednako su sujetni svi umetnici. Dugo sam mislila da sam ja "operisana od sujete"..međutim, da vi'š kako ume da zasikće iz mene neka veštica kad se nađem u "pogodnoj za to" situaciji...ili kad se setim pojedinih profesora na studijama - majko mila, šta sve 'odilo ovom grešnom zemljom,c ,c ,c!
Njihov ego se merio parsecima - ili šta je već neka mera za ogromantnost i gigantnost!
ja sam i pesnik i likovni umetnik... a nemam ni s od sujete...
Bruce, ti si konceptualista, ne znam kako stoji stvar kod umetnika koji shvataju efemernost umetničkog dela i sa tim računaju u stvaranju, možda su mudriji od ostatka :)
Evo malo haiku...
On izuo opanke.
Zasmrde soba.
Vrlo jednostavno: ako imaš hladno pivo za mene možeš da mi kažeš šta god hoćeš :)
Ту не може село бити,
Нема шуме, нема воде,
Нема земље за орање,
Нема ничег, ијооооо.
Haiku o Suncu slepog pesnika koji je upravo progledao
Ово блиставо срање
Изнад главуџе!