Pesničko ćoše
Rekli o sajtu
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Колико ми се свиђа ова блог, хвала ти Небитна :*
И ја сам написао неколико крвавих ономад кад смо радили уклете пјеснике али сам сконтао да тај песимизам смара.
Jebote, sećam se kad sam u 4. srednje na pismenom dobio prvog i poslednjeg keca iz pismenog, a do tada sve petice, i ja popizdim, rek'o što kec koji kurac. Daje mi profesorka vežbanku i kaže da pročitam na glas.
Ja pročitam, svi izvrištali od smeha, ja ne kontam.
Tek sam na kraju skontao da sam dao naziv pismenom - Galeb. I pisao o galebu umesto o albatrosu.
'EKSER U ZIDU'
'LET MUŠICE'
'SIJALICA'
to su teme za pismene, a ne kurčevi albatrosi!
A bio sam te godine u prvih 5 na pokrajinskom iz recitovanja, i nije htela ni da me pohvali, baba raspala.
Imali smo i mi epskih tema, samo ovo je standard bilo, posle obrade dela nekog pisca, pismeni da se utvrdi gradivo.
Mada uvek ostaje najjači podvig mog prijatelja na temu Laze Kostića, koji je imao ovakav pismeni:
''Laza Kostić je bio naš veliki pisac, koji je mnogo vremena bančio po kafanama i birtijama, i konstantno bacao neke proze koje su mnogo valjale. Da je više pisao a manje kafanisao, možda bi bio još popularniji.''
Dobio je jebenu trojku za to!
Opet oplakujem, neću zaboraviti dok sam živ to
Oftopikujete:
Znaš: Ponovo sam ovde
I pijan
I slušam Čajkovskog na radiju.
Isuse , čuo sam ga pre 47 godina
Kada sam bio izgladneli pisac
I sada evo ga
Ponovo
Sada kada sam stekao delimičnu slavu
Kao pisac
I smrt šeta ovom sobom
Gore-dole
Pušeči moje cigare
Cirkajući moje vino
Dok Čajk uporno odrađuje
Svoju Pathetique,
Kakav je to samo put bio
I sva sreća koja me je zadesila bila je
Samo zato što sam kockice bacio
Kako treba:
Ginuo sam za svoju umetnost,
Ginuo sam da se dokopam
5 prokletih minuta, 5 sati
5 dana -
Sve što sam želeo bilo je da izbacim
Reč iz sebe
Slava, novac nisu bili važni:
Ja sam želeo da izbacim tu reč iz sebe
A oni su me želeli za štanc-presom,
Fabričkom trakom
Želeli su da budem magacioner u
Robnoj kući.
Pa, kaže smrt, prolazeći sobom,
Svejedno ću te ščepati
Ma šta bio:
Pisac, taksista, svodnik, kasapin,
Padobranac, ščepaću te.
Važi srce, kažem joj.
I sada pijemo zajedno
Dok jedan po ponoći polako prelazi u dva
Po ponoći i
Samo ona zna pravi trenutak
Ali sam je ipak zajebao:
Izvukao sam svojih
5 prokletih minuta
i još mnogo
preko toga.
-Jedan mnogo velik čovjek
Ostavljam ovde svoju najbolju, najdražu i najemotivniju koju sam uradio (tako mi je teško da kažem ono ''do sada'', jer imam osećaj da nema dalje).
znate da nisam baš neki fan,
al' budite nežni, andjeli,
jer stalo je sve na ovaj dan.
Palo je nebo, utihnule zvezde,
tama je uzela konaènu reè,
jedan život je srušen, i one su svesne,
da izgubili smo ovaj meè.
Kad oseæaš se mali, kad si tužan, kad si bled i uplašen,
znaj, emocija živi èak i nakon što je život ugašen.
Moje su ruke suviše slabe,
ne mogu da spasu te,
da skoèe za tobom, iz ponora zgrabe,
da skupe sve komade rasute.
Al' tvoja je duša vanvrmensko telo,
suviše sveta za zaborav,
besmrtna moja, sreæo i seto,
moje ti srce dajem kao hram.
Oluja besni, grmi, lomi, al' ne može da oduva me,
tvoj oreol iznad moje glave od svega veèno èuva me.
Prokleti da ste, andjeli,
baš me briga za vaš bedni gnev,
otkad ste mi nju tek tako uzeli,
mnogo toga ne želim, a verujte, smem.
Sneg i blato iznad tebe,
èuvaju ti stih,
zašto iko mora znati,
što si iznad njih.
Oèi slepe, srca slabe,
tužno kratak smrtnièki je vek,
odumiru naša tela,
al' duše nam se cakle zauvek.
Na posebnom mestu moga srca napravljen je spoj,
kada ispadnem iz bitke, koji uvek vraæa me u stroj.
Kraj je samo reè, izgovor, puka fraza nejakog,
jer, ko bi stvarno zaborav nahranio dušom veènog prijatelja svog?
http://www.troll.me/images/full-retard/you-went-full-retard-never-go-full-retard.jpg
*
У подрум сам те закључао
Не можеш изаћи
А кључић је на сигурном
Па те неће наћи
Сад привикни очи мало
На пламичак свеће
Зидови су чврсти - вришти
Нико чути неће
За будуће муке можеш
Судбину да кривиш
Ја једино обећавам:
Још ћеш да ми живиш
Не желим те заварати
Нити ишта крити
Ал последње што угледаш
То ћу ти ја бити
Њарнеру, ај не сери.
Ja sedim sam za stolom
S velikom knedlom u grlu
Ne zato što mi se plače
Već zato što kusam supu
Волео сам једну чашу
само сам из ње пио
волео сам је страшно
држао је чврсто и снажно
па сам чашу поломио.
Сад тугујем за том чашом
што није од пластике била
не би ми се поломила
са мном би и остарила.
Још ту чашу преболео нисам
најмили то ми беше судић
од беса поломих све чаше
и руке ми крваве бејаше
кацам Хасан Дудућ.
Kurva mašta o vosku iz ušiju
Vosak iz ušiju
Sprečava da uđu
Govna što prolaze
Kroz usnu duplju tuđu
Eh da je meni
Taj vosak gušći
Pa da ne mogu
Govna lako ući
Bio bi život
Eh mnogo bolji
Vosku iz ušiju
Dođi svojoj drolji
:аплаудира стормином стихоклепачком умећу:
Hahahaha. Znala sam da imamo strasne sportiste, pjevace i astronaute ali za ovako dobre pjesnike tek sad cujem.
Оживи зоро са Арарата,
Помилуј велики, блажени и свети,
Дотакним прстом ове воде бистре,
Окрени главу ка силноме небу,
Подари душу, светице нам чисте.
Заплачи, мајко светог Цариграда,
Рашири руке, нек анђели сиђу,
Са Косова поља нек засија Сунце,
Нек мору сланоме поданици приђу.
Прикажи Марију, Аврама, Исака,
Велику тврђаву камења и прућа,
Витлејем, Назарет, окрутну Голготу,
Ану, Јоакима, Меријем, Јосифа.
Спјевајте мученици по Осани ноту !
Погледај блажени обећану земљу,
Нек напада још једном са неба нам мана,
Антихрист нек чује апостола Павла,
Нека никне ружа из црног катрана.
Крени ти светворче од старијих дана;
Милости свећеног трипут крстосана,
Свег’ створеног до јутра тог петог,
Пјевања Матеје, причања Јована.
Сина божијег-његовог страдања,
Оца, сина и духа нам светог.
Бола, патњи, губитка и гријеха,
Пламена Гоморе, жара Содома-
Изгона из Јудеје,куле Вавилона,
Хиландара и светог Призрена
Спаљивања храма Јерусалима,
Куге и болести,свог зла Ватикана.
Рата, раскола, мучног одвајања,
Крвавог Газиместана,
Турског освајања.
Курска, Париза,Волге, Лењинграда,
Врхова Хималаја и силног Мон Блана,
Спусти се на земљу тог пресветог дана,
Погледај дјецу, запаљено село,
Јер ти још постојиш, ти си постојао,
И спусти руку са блаженим сјајем,
Проговори тихо и пољуби чело.
šerloče, kao i uvijek mnogo dobro. Neobicno, a nije ni mnogo jednostavno. Svidja mi se.
Хвала, веснам, не знам ни због чега написах нешто овакво, дошло ми у тренутку, пробах да пишем о ко зна чему трансиденталном а сад ме подсјећа на још једно трућање Господу.Нисам постигао оно што сам хтио, ал' нема везе, није лошо :)
Eh mnogo bolji
Vosku iz ušiju
Dođi svojoj drolji
Доживио сам катарзу.
Eво сад сам неком лику на Јаху Ансверсу написао кратку песму јер је имао идеју, ал' није знао да спроведе, написао за 3 минута, најгоре парче текста у задња 4 месеца буквално.
Many years of sands and bloods
Many years of swords and hearts,
In blanched home now Basil spuds
Brought to valley by Norman charts
"Where's my freeing, iced fields?
Where's my cup of drunken wine?
Arms are tired of rusting shields
Where's the circle's end of line?"
"Golden birds fly far from here
They don't like eternal snow.
We can't see things like the Seer
But to your death shall we crow."
ЕДИТ: И сад иде верзија 1.2, трансферчина:
Years are many and days are none
In the lands of Gods and bloods
Steel is shining below goring Sun
In shriveled necks of crowned duds.
Viris non indigent vivit.
Swords are tired and heads won't fall
To your new home great gaul flies
And high hopes sleep in Norman scrawl
To bring you to the lands of iron skies
No homeward sailing for you.
In blanched fields old winds are blowing
Singing the songs of flames and steams
'Bout a Hero that died throwing
His golden spear in the god of dreams.
Kill the dream and you'll kill your biggest weakness.
„I was promised freedom from living
Cups of blanched wine and breads of iron
Yet you gave me no relieving
You still keep me in freezing gridiron“
Circles have no ends.
„Oh, golden birds fly far away,
They don't sing about freezing lands.
Their songs sing how you shall decay
How you won't be free from our strands.
And they are thin
But you are thinner.“
Ne gledaj moje slane obraze
ni ti ni ti ni ti
Niti niti niti
uredna mreža
oko moje duše
steže jače
krik deli noć na crnu i crnju
Umišljam dugu
Slomila je se
U krhkom pejzažu
Sna sna moga sna
gorak i žut
brezin čaj,
greje me noćas