Pesničko ćoše
Rekli o sajtu
Bez ikakve pompe, Vukajlija se pojavila tokom ove godine i zabilježila skoro deset hiljada rječi u rječniku žargona koje su definisali sami posjetioci. Uzimajući za ime učestalu grešku u govoru kad ljudi zapravo žele da kažu Vujaklija, stvorena je zajednica stvaraoca slenga srpskog jezika i mjesto na kojem posjetioci treniraju svoju kreativnost. Ovaj kreativni ventil vas samo tako usisa i očas posla možete da izgubite sate vremena čitajući duhovite opaske kojim su definisani brojni izrazi iz popularne kulture i govora. Pozicionirajući se između ozbiljnih sajtova kao što su "Metak" i "Vokabular" na jednoj, i zabavnih "Srbovanje", "Kobaja Grande" na drugoj strani, Vukajlija je dokazala da famozni "user-created content" (sadržaj kreiran od strane korisnika) može sasvim lijepo da zaživi i na ovim prostorima. Ovogodišnja nagrada za najbolji sajt prema izboru Biznisbloga odlazi ovom istinskom Web 2.0 projektu kojem u definicijama nije izmakla ni domaća blogosfera!
Biznisblog · 26. Decembar 2007.
Ja sam majmun na natruloj banani
Što sjedi na odavno ispiljenoj grani
Kapljica vode u asuanskoj brani
Ti plutaš unutar mutne vode
Tonući prema mulju slobode
Misleć da djecu donose rode
Dok ti penis vaginu bode.
može li odban za mene da pišem na ovoj temi? Ajax
Бјеште убрда
Када бјели човјек дође преко мора
Он донесе пошаст и биједу разну
Истрјеби нам пљеме, истрјеби нам сјеме
Истријеби стада бјелијех оваца
Борасмо се су њим ко лавови љути
Многа ли је бјела закукала мајка
Ал не моли Бога сила нечисова
Помријесмо ође за слободу златну
На атима бјесним преко брда наших
И кроз облакове пушчанога праха
Отјера нас несој са пашњака наших
Мало бјеше руках а сила нејака
Узеше нам мучки вјеру и слободу
И женскиње наше остаде без части
Сад бјеште у брда живу чуват главу
Сад бјеште у брда живу чуват главу
А невјера душман у брдима нашим
Све под сабљу врже и старо и младо
Обешчасти женско и погуби мушко
И у ропство цвијет Црногорства узе
Продаде нам брљу и злато нам узе
Поби наше старо младом метну узе
Сад бјеште у брда живу чуват главу
Сад бјеште у брда живу чуват главу
Сад бјеште у брда живу чуват главу
Сад бјеште у брда живу чуват главу
"Jestivi karmin, plave cigare, voz, kolač od sira i ostale skupe sitnice"
me je podsećala
na one moderne fotografije polja žita
gde su u daljini vide dimnjaci, fabrike,
i uglavnom zalazak Sunca.
I ovo je sigurno bio jedan od zalazaka
koji neće dočekati sledeće jutro.
Oči su me podsećale na vozove,
možda zato što su vozovi plavi,
ili zato što često kasne,
a ipak te oraspolože kada vidiš da dolaze.
Karmin joj je redovno bledeo,
jer je umela da ga pojede grickajući usne.
Te usne su najviše ličile na odsjaj
osvetljenog grada u vodi.
I dešavalo se dosta puta
da zapostavim mnoge stvari
sedeći kraj vode i gledajući
kako to grad igra na površini.
Ova pesma je sinoć bila mnogo bolja,
kada sam je pisao u glavu.
I pisao sam je bez kraja,
a ovo je deo koji je opstao
u celom tom
haosu
koji je odneo
skoro sve.
Nije volela ono što sam ja voleo
i zbog toga sam je voleo.
Kada bi palila cigaretu, zagušio bi je dim,
pa bi gledala okolo sa polu zatvorenim očima,
kao da je oko nje gusta i prohladna magla.
Mogu da svedočim
o svakom ugašenom opušku,
o svakoj previše zaslađenoj kafi
(i onom kiselom osmehu koji dolazi nakon tog saznanja),
o svakom neopravdanom i veštačkom stidu koji se javljao umesto zahvalnosti,
o svakom besu ili svakoj odlučnosti,
o svakom koraku koji je zagrlio baru ili blato,
o svakom prostom, a ipak pametnom pitanju,
(na koje sam uglavnom uvek znao odgovor)
i o svakom na brzinu pojedenom kolaču,
nekad od sira, nekad sa ukusom kafe.
Onda je taj svedok postao žrtva
koja je sa dve štipaljke
zakačena za štrik
da se osuši i skori
od hladnog vazduha.
Curile su boje
koje nisu bile srećne,
i da beton iznad kog sam visio
može da rađa,
već bi hiljadu puta
iznikao korov
koji bi me prikrio
i poslao na adresu
zaborava.
Daveći te u sebi, udavio sam se u tebi.
Možda će neko pitati, pa da odmah odgovorim: ne, nisam uspeo da je sobalim.
а изрецитовао си јој?
Najlepše pesme nastaju kad ne jebeš.
Znam kako ti je. :/
Ма какви, нисам, него тако написао.
можеш бар да јој пошаљеш, зашто да не?
elem, da s' upišem...
Emina
Sinoć kad se vraćah iz topla hamama
prodjoh pored bašte nekog muslimana
kad tamo u bašti, u hladu jasmina
s' ajfonom u ruci Jahović Emina
Ja kakva je pusta, jebem je u usta.
Po nosiću krivom, pala kosa gusta.
Ja joj nazvah selam, počešah se po kiti
ne reče mi ništa, glumi selebriti
S grane vjetrić duhnu, pa niz pleći puste
rasplete joj one pletenice guste
zamirisa kosa, krv na oči pada,
vrištala bi ko da ženi svog Mirsada
Malo ne posrnuh mojega mi dina,
kad do mene dodje prelepa Emina,
samo me je jednom pogledala mrko,
ni ne haje alčak što na nju sam drko. :(
2013
Aleksa R.
Haha, sjajno.
АЈАКСЕ ДА СНИМИШ СИНГЛ ШЧУО
АЈАКСЕ зајеб'о си Марину Туцаковић! Мора да си био први на свим песничким штафетама!
hahaha care, jebeni care!
Pesma o neispunjenim željama
Davala mi ljubav, osmeh
Za to imala je dara
Jedino mi nikad
Nije dala čmara
Jebo sam je često
Stvalj'o joj u usta
Jedino za dupetom
Osta' želja pusta
Ostavi me kuja
Kaže nisam više isti
A hteo sam samo
Da odradim joj klistir
I uvek se setim,
Upoznavanja iz busa
Al' ostadoh željan
Njenoga anusa
samo da nađem samo da nađem
evo ga:
Bura s kraja jula
Nagnut nad bunarom, ne običnim
već starim, starijim od plime
starijim od onoga što se zove ime
prisjećah se noći
sa velikom kamatom
popunjene razvratom
i debelom ženom,
debelom i sakatom.
Dok prošlosti ima u toj mojoj glavi
biće i te noći
što zatvara oči,
što vilicu steže
jer te misli stoje,
i nikuda ne bježe!
Te čudne noći duvala je bura;
krivila je borove,
otkidala molove,
dopirala do Ozore,
i sve tako do zore!
Prošek mi te noći posta dobar drugar
jer to li je vino – slatkasto i pitko!
Sve do prvog ustajanja razmišljaćeš britko,
povratak do šanka prava muka biće
volim te mama, al’ volim i piće.
Koje žito viška konobar primi sa osmjehom
te me isprati nekim sažaljivim pogledom.
Tu negdje ja padoh pred crvenim mopedom.
Bunt minuta kasnije na nogama laganim
potražih klupicu, da se na njoj zavalim.
I čuda - nađem praznu klupu među sedam punih!
I sjebah se pravo, jer je pravo rijetko
da skočiš na klupu na kojoj je neko,
i to ne bilo ko, već, svetoga mi Petra
malena ženica, h=32 milimetra.
Zaurlika glasno, raskolači oči, pijanog me strah obuze!
Kaže: ‘’Grdno si pogriješio, mili moj sine
jer postaću preteška i otić’ u visine!’’
Istinu je rekla, a nije morala
istinu dabome, jer tad vidjeh stopala.
Tačno ispred mene stopala dva stoje
ne vjeruju šta sad vide oči plave moje!
Pucam sebi šamare, ma svojim očima ne vjerujem!
Od onakve Zvončice se stvorila
gorila, da je zapališ, barem vijek bi gorila.
Strah me uze za ruku, sa sobom me povuče
iza sebe začuh nju kako glasno jauče.
I ne da je jaukala, već fauna cvili
cvili cvili fauna, potonu Split cili!
Ово је одлично! Браво!
prodjoh pored bašte nekog muslimana
kad tamo u bašti, u hladu jasmina
s' ajfonom u ruci Jahović Emina
Ja kakva je pusta, jebem je u usta.
Po nosiću krivom, pala kosa gusta.
Ja joj nazvah selam, počešah se po kiti
ne reče mi ništa, glumi selebriti
S grane vjetrić duhnu, pa niz pleći puste
rasplete joj one pletenice guste
zamirisa kosa, krv na oči pada,
vrištala bi ko da ženi svog Mirsada
Malo ne posrnuh mojega mi dina,
kad do mene dodje prelepa Emina,
samo me je jednom pogledala mrko,
ni ne haje alčak što na nju sam drko. :(
2013
Aleksa R.
Mi pjesnici ne jebemo.
Ana
O mama Ana krije krila
andjeo bi bila
da je noć malo toplija
Hladna noć
poprskala je tamom
Sageo se mjesec
da poljubi joj lice
o mama
o mama
Bjelo lice mama
ko ikona naša
sijalo bi noćas
al sakrila ga šminka
I ona je naša mama
stari su joj znali
al se ona više ne sjeća
Te devedeset pete
još je bila djete
nija ona nama mama
ništa skrivila
O mama Ana krije krile
i andjeo bi bila
da sudba nas nije
razdvojila
O mama nemoj plakat
zauvjek je otišla
Nisi ni ti kriva
pružila je krila
to je moja odluka
Ne pitaj me ništa
nek opere me kiša
Ana nije za me sudjena
O mama...
O mama...
O mama Ana...
Ana..
O mama Ana nije volila anal.